Aleksandar Božović
Zamislite da ste upravo sleteli na Mars kao astronaut, preživljavanje bi zavisilo od osnovnih stvari: vode, hrane, skloništa i naravno, kiseonika. Na Zemlji, kiseonik čini oko 21% vazduha koji udišemo. Iako azot preovlađuje sa 78%, naše telo koristi gotovo isključivo kiseonik, dok ostale gasove izdišemo.
Na Marsu je situacija potpuno drugačija. Atmosfera te planete je vrlo tanka, ima samo 1% zapremine Zemljine atmosfere. To znači da ima 99% manje vazduha. Uz to, Mars je manji i njegova slabija gravitacija ne zadržava gasove kao Zemlja.
Najveći deo Marsovog vazduha, čak 96% čini ugljen-dioksid, gas koji je u velikim količinama otrovan za ljude. Kiseonika ima tek 0,1%, što je apsolutno nedovoljno za disanje. Ako biste pokušali da dišete bez svemirskog odela, ugušili biste se za nekoliko trenutaka, a zbog izuzetno niskog pritiska, krv bi vam bukvalno proključala kao istovremeni efekat.
Ekstremni uslovi i potraga za životom
Mars je neprijateljsko mesto za ljude: gotovo bez vode, sa ekstremno niskim temperaturama (do -100°C noću) i skoro bez kiseonika. Ipak, na Zemlji postoje organizmi koji preživljavaju u sličnim uslovima, u ledu Antarktika, duboko u okeanu ili pod površinom tla.
Naučnici pretpostavljaju da je Mars nekada imao gušću atmosferu, topliju klimu i tečnu vodu, a što otvara mogućnost da je život nekada postojao. Zato NASA Perseverance rover istražuje stene u potrazi za fosilima mikroorganizama.
MOXIE – kiseonik sa Marsa
Jedan od instrumenata na roveru je MOXIE, uređaj koji iz ugljen-dioksida Marsove atmosfere proizvodi kiseonik. Ako se dokaže kao uspešan, ovaj sistem bi mogao da omogući budućim astronautima da prave sopstveni kiseonik, ne samo za disanje, već i kao deo raketnog goriva za povratak na Zemlju, piše Yahoo.
Uprkos tome, svemirska odela će i dalje biti neophodna. NASA trenutno razvija tehnologije koje bi mogle omogućiti ljudima da slete na Mars već tokom 2030-ih.
