Aleksandar Božović
Troje istraživača iz Sjedinjenih Američkih Država tvrde da su uspešno testirali teoriju prema kojoj je moguće prikupljati čistu energiju iz prirodnih ritmova i procesa naše planete, proizvodeći električnu energiju dok se Zemlja rotira kroz sopstveno magnetno polje.
Iako je napon koji su generisali veoma mali, ova mogućnost mogla bi da dovede do novog načina proizvodnje električne energije, koji bi se pridružio postojećim metodama poput iskorišćavanja plime i oseke, solarne energije, vetra i geotermalne energije.
Godine 2016, astrofizičar sa Prinstona Kristofer Čiba (Christopher Chyba) i planetarni naučnik iz NASA-ine laboratorije za mlazni pogon Kevin Hend (Kevin Hand), doveli su u pitanje sopstveni dokaz da je ovakav poduhvat uopšte moguć. Sada su otkrili empirijske dokaze koji sugerišu da bi njihova teorija ipak mogla biti tačna – pod uslovom da oblik i svojstva provodnog materijala u njihovom eksperimentu budu precizno podešeni.
„Ovaj mali demonstracioni sistem generiše kontinuiran jednosmerni napon i struju (male) predviđene veličine“, navode istraživači u svom nedavno objavljenom radu.
Početkom 20. veka, američki fizičar Samjuel Barnet (Samuel Barnett) rešio je dugogodišnju dilemu o neokretanju magnetnog polja u odnosu na njegov elektromagnet u pokretu.
Science AlertIako bi razlika u brzini između polja i magneta trebalo da omogući stvaranje napona, dokazi poput onog koji su Čiba i Hend predstavili u svom radu iz 2016. godine pokazali su da to nije moguće. Razlog je bio jednostavan: svi elektroni koje bi pokrenulo Zemljino magnetno polje brzo bi se preraspodelili i neutralisali bilo kakvu razliku u naboju.
Međutim, postojale su određene pretpostavke koje su istraživači, zajedno sa naučnikom Tomasom Čibom (Thomas Chyba) iz kompanije Spectral Sensor Solutions, odlučili da preispitaju koristeći specifične eksperimentalne uslove.
Da bi testirali svoju teoriju, tim je koristio šuplji cilindar dužine 29,9 centimetara, napravljen od mangansko-cink feritnog – materijala odabranog zbog svoje sposobnosti da podstakne magnetnu difuziju, pri čemu magnetna polja postaju manje ograničena.
Cilindar je postavljen u potpuno zamračenu laboratoriju bez prozora kako bi se smanjile smetnje izazvane fotoelektričnim efektima, i orijentisan pod uglom koji ga postavlja upravno u odnosu na Zemljinu rotaciju i njeno magnetno polje.
Nakon svih merenja, dobili su napon od 18 mikrovolti. Ovaj mali potencijal nestajao je kada su korišćeni različiti cilindri ili kada je isti cilindar bio postavljen pod drugačijim uglom, što sugeriše da je napon zaista generisan Zemljinom rotacijom.
„Ovaj uređaj se pokazao suprotnim od zaključka da bilo koji provodnik koji miruje u odnosu na Zemljinu površinu ne može da generiše energiju iz njenog magnetnog polja“, rekao je Kristofer Čiba.
Istraživači su isti odgovor materijala primetili i na drugoj lokaciji – ovog puta u stambenoj zgradi, a ne u laboratoriji.
Iako su rezultati uzbudljivi i obećavajući, istraživači naglašavaju da se ne treba prerano radovati. Trenutno govorimo o vrlo malim količinama proizvedene električne energije, uz specifične uslove eksperimenta, prenosi Science Alert.
„Oba rada [iz 2016. i 2025.] razmatraju mogućnost skaliranja ovog procesa, ali nijedan od njih to nije demonstrirao u praksi, i moguće je da to možda neće ni biti ostvarivo“, kaže Čiba.
„U svakom slučaju, prvi korak mora biti da neka nezavisna grupa ponovi – ili ospori – naše rezultate, koristeći sistem veoma sličan našem.“
