NASA otkrila komponente za život na najvećem Jupiterovom Mesecu

U okviru misije Juno, američka svemirska agencija pronašla je ostatke morske vode na najvećem Jupiterovom Mesecu Ganymede. To u stvari znači da je NASA otkrila komponente za život u svemiru jer voda koju je pronašla sadrži nekoliko vrsta soli i potencijalno organskih jedinjenja zvanih aldehidi, koji su preteča nastanku života.

Ganymede je inače prirodni Jupiterov satelit, i osim što je najveći Mesec ove planete, on važi i za najveći u Solarnom sistemu. So i organske hemikalije koje su se našle po ledu na Ganymed satelitu, poznatom još i kao Jupiter III, nagoveštavaju da on ima skriveni okean sa „pravim“ komponentama za život.

Osim toga, NASA je nedavno otkrila da je površina ovog najvećeg satelita prošarana solima i organskim hemikalijama, tačnije vodonikom i ugljenikom, koji su preduslov života. Naučnik Federiko Tosi sa italijanskog Nacionalnog instituta za astrofiziku kažu da bi te mrlje minerala mogle biti dokaz mešanja vode sa stenom na morskom dnu i mešanja svih vrsta hranljivih materija u okeanu „vanzemaljskog“ meseca. To je dalje dobar znak za useljenje, piše u nedavno objavljenom članku Tosija i njegovih kolega u naučnom časopisu Nature Astronomy.

Osim što ima komponente za život, Ganymede je izgleda i neočekivano „gostoprimljiv“

Kada bi naše oči radile kao infracrveni spektrometar, svet bi nam izgledao sasvim drugačije. Svaki hemijski element i jedinjenje emituje, apsorbuje i reflektuje svetlost u različitim talasnim dužinama, tako da bismo sa spektrometrom uočili hemijski sastav supstanci samo gledajući u njih.

Svemirska letelica agencije NASA je tokom preleta ovog satelita u junu 2021. koristila upravo sopstvene infracrvene „oči“, odnosno spektrometar nazvan Jovian Infrared Auroral Mapper (JIRAM). On je merio komponente ledene površine Jupiterovog Meseca, a Tosi i njegove kolege proučavali su JIRAM podatke i pronašli hemijske ostatke nekoliko različitih soli, a možda čak i aldehide.

Shutterstock

Ispod svog 95 milja debelog sloja leda (152 kilometra), Ganymede izgleda krije okean dubok 60 milja, odnosno nešto više od 96 kilometra. To znači da možemo zamisliti svet veličine Merkura, sa okeanom deset puta dubljim nego što je rov Challenger Deep, odnosno najdublja poznata tačka morskog zna Zemlje. Zatim preko tog vanzemaljskog deset puta dubljeg okeana zamislimo led 50 puta deblji od ledenog pokrivača Laurentida koji je pokrivao Severnu Ameriku tokom poslednjeg ledenog doba.

Iako to ne zvuči preterano gostoprimljivo, ispod površine se izgleda kriju iznenađenja. Da bismo imali okean pogodan za život, potrebno nam je više od vode u tečnom stanju, a takođe i soli, drugi elektroliti i hranljivi sastojci poput fosfata. Ti sastojci se potom mešaju u morsku vodu, kada ona prekrije stenu ili teče kroz mreže mora u steni.

Nedavna otkrića Juno misije upravo sugerišu da su u nekom trenutku svoje istorije Ganymede okeani imali barem neke od tih hranljivih materija. To je samo jedan od nekoliko ledenih svetova u našem spoljašnjem Sunčevom sistemu koji može sadržati potrebne elemente za nastanjivanje i komponente za život.

Podaci svemirskog teleskopa James Webb sugerišu da je on nedavno otkrio ugljen-dioksid na površini Saturnovog Meseca Evropa, a mešavine soli i organskih jedinjenja primećene su u erupciji na drugom Saturnovom Mesecu Enceladus.

Ipak, s obzirom na to da su ovo samo neki od preduslova života u svemiru, Zemlja za sada ostaje kao dobar izbor kada je u pitanju život u našem Sunčevom sistemu. Međutim, pre nego što nastavimo to da tvrdimo, možda bi trebalo još malo da istražujemo i otkrijemo nešto sasvim revolucionarno.