Aleksandar Božović
Ovo otkriće jedno je od najznačajnijih u potrazi za dokazima o prošlom životu na Marsu, jer su na Zemlji relativno složeni, dugolančani molekuli ugljenika povezani sa biološkim procesima. Ove molekule bi mogle biti fragmenti masnih kiselina, koje su, na primer, sastavni deo membrana koje okružuju biološke ćelije.
Naučnici smatraju da bi, ukoliko je život ikada postojao na Marsu, verovatno bio mikrobne prirode. Pošto su mikroorganizmi izuzetno mali, teško je sa sigurnošću potvrditi bilo kakve dokaze o životu na Marsu. Takva potvrda zahteva moćnije naučne instrumente koji su preveliki da bi se postavili na rover.
Organski molekuli koje je pronašao Curiosity sastoje se od ugljenikovih atoma povezanih u duge lance, sa drugim elementima poput vodonika i kiseonika vezanim za njih. Ovi molekuli potiču iz stene stare 3,7 milijardi godina, nazvane Cumberland, koju je rover pronašao na isušenom koritu jezera u krateru Gejl na Marsu. Naučnici su do ovog otkrića došli pomoću instrumenta Sam (Sample Analysis at Mars) koji je instaliran na NASA roveru.
Istraživači su prvobitno tražili dokaze o aminokiselinama, koje su osnovni gradivni blokovi proteina i ključni elementi života kakav poznajemo. Međutim, ovo neočekivano otkriće gotovo je jednako uzbudljivo. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Proceedings of the National Academies of Science.
Među pronađenim molekulima su dekan, koji sadrži 10 ugljenikovih i 22 vodonikova atoma, i dodekan, sa 12 ugljenikovih i 26 vodonikovih atoma. Ove supstance spadaju u alkanе, vrstu hemijskih jedinjenja poznatih kao ugljovodonici.
Uzbudljivo vreme za potragu za životom na Marsu
U martu ove godine, naučnici su predstavili dokaze o formacijama u drugoj steni, uzorkovanoj na Marsu pomoću rovera Perseverance. Ove formacije, nazvane „leopardove mrlje“ i „makova zrna“, mogle su nastati kao rezultat aktivnosti mikroorganizama u dalekoj prošlosti – ali i ne moraju. Ovi nalazi predstavljeni su na jednoj američkoj konferenciji, ali još nisu objavljeni u naučnom časopisu sa recenzijom.
Misija Mars Sample Return, zajednički projekat agencije NASA i Evropske svemirske agencije, daje nadu da bi uzorci stena koje je prikupio Perseverance mogli biti preneti na Zemlju radi analize u laboratorijama. Moćni instrumenti u zemaljskim laboratorijama mogli bi konačno potvrditi postoje li jasni dokazi o prošlom životu na Marsu.
Međutim, 2023. godine, nezavisni odbor za reviziju kritikovao je povećanje budžeta misije Mars Sample Return, što je navelo agencije da preispitaju način na koji bi misija mogla biti izvedena. Trenutno se razmatraju dve revidirane opcije.
Znakovi života na Marsu?
Stena Cumberland pronađena je u regiji kratera Gejl poznatoj kao Yellowknife Bay. Ova oblast sadrži formacije stena koje podsećaju na one nastale taloženjem sedimenta na dnu jezera. Jedan od glavnih ciljeva misije Curiosity je ispitivanje mogućnosti da su uslovi na Marsu nekada bili pogodni za razvoj života, pa je staro korito jezera savršeno mesto za takvu potragu.
Istraživači veruju da su alkani pronađeni u uzorku možda nekada bili deo složenijih molekula masnih kiselina. Na Zemlji, masne kiseline su sastavni deo masti i ulja. Nastaju kroz biološke procese koji, na primer, pomažu u formiranju ćelijskih membrana.
NASAPredlog da se masne kiseline nalaze u ovom uzorku prisutan je već nekoliko godina, ali nova studija donosi potpune dokaze o tome. Masne kiseline su dugi, linearni ugljovodonici sa karboksilnom grupom (COOH) na jednom kraju i metilnom grupom (CH3) na drugom, čineći lanac atoma ugljenika i vodonika.
Molekul masti sastoji se od dve glavne komponente: glicerola i masnih kiselina. Glicerol je molekul alkohola sa tri ugljenikova atoma, pet vodonikovih atoma i tri hidroksilne (OH) grupe. Masne kiseline mogu imati od 4 do 36 atoma ugljenika, pri čemu većina ima između 12 i 18. Najduži nizovi uglenika pronađeni u Cumberlandu imaju 12 atoma.
Organski molekuli sačuvani u drevnim marsovskim stenama pružaju ključne podatke o prošloj nastanjenosti Marsa i mogle bi predstavljati hemijske bio-potpise tj dokaze da je nekada na Marsu postojao život.
Dalje analize i budućnost istraživanja
Uzorak iz Cumberlanda analiziran je instrumentom Sam više puta, koristeći različite eksperimentalne tehnike. Još 2015. godine, otkriveni su prvi jednostavniji organski molekuli na Marsu, uključujući nekoliko klasa hlorisanih i sumpornih organskih jedinjenja u sedimentnim stenama kratera Gejl. Ti molekuli imali su do šest atoma ugljenika, dok najnovije otkriće pokazuje duplo duže lance ugljenika.
NASAAlkani su značajni u potrazi za biološke potpise na Marsu, ali još uvek nije jasno kako su tačno nastali. Moguće je da su produkt geoloških ili hemijskih procesa koji ne uključuju masne kiseline ili život – procesi poznati kao abiotički izvori.
Međutim, činjenica da su ovi molekuli opstali do danas, uprkos izloženosti surovim uslovima Marsa tokom miliona godina, daje nadu astrobiolozima da bi tragovi drevnog života mogli i dalje biti detektovani i pronađeni.
Moguće je da uzorak sadrži još duže organske lance, pa čak i složenije molekule koji bi jasno ukazivali na život, a ne na geološke procese. Nažalost, instrument Sam nije sposoban da ih detektuje, pa je sledeći korak dostavljanje marsovskih uzoraka u laboratorije na Zemlji.
Misija Mars Sample Return trebalo bi da omogući ovo, koristeći uzorke koje je već prikupio Perseverance rover. Sve što sada nedostaje je – budžet, piše Science Alert.
