NASA sada može da komunicira sa svojim svemirskim letelicama pomoću lasera

NASA ima problem sa komunikacijom: Radio frekvencije koje letelice koriste za komunikaciju postaju previše opterećene. Kako sve više misija biva poslato u svemir, a te misije nose sve sofisticiranije instrumente, količina podataka koji moraju da se pošalju nazad na Zemlju prevazilazi kapacitet trenutnih radio-komunikacionih sistema.

Rešenje ovog problema je korišćenje viših frekvencija, koje mogu preneti više podataka. Međutim, pre nego što bilo koji novi komunikacioni sistem može biti u širokoj upotrebi, mora biti testiran.

Cilj testa optičkih komunikacija u dubokom svemiru (DSOC) je upravo to – on je deo misije “Psiha” koja je poslata ka glavnom pojasu asteroida u Sunčevom sistemu, kako bi se testiralo da li je moguće koristiti lasere za efikasniju komunikaciju. Eksperiment je prošle godine poslao prve test podatke, a ranije ove godine uspešno je poslao i realne podatke sa letelice.

NASA oborila sopstveni rekord

Sada je DSOC dostigao novi značajan trenutak, pošto je završio svoju prvu fazu operacija i poslao podatke sa udaljenosti od 467 miliona kilometara – što je ista maksimalna udaljenost koja postoji između Zemlje i Marsa kada su najdalje jedno od drugog.

“Ovo dostignuće je značajno. Laserska komunikacija zahteva veoma visok nivo preciznosti, a pre nego što smo poleteli sa ‘Psiha’ misijom, nismo znali koliko će se performanse pogoršati na najvećim udaljenostima,” izjavila je Meera Srinivasan, vođa operacija DSOC-a, u saopštenju. “Sada su tehnike koje koristimo za praćenje i usmeravanje verifikovane, potvrđujući da optičke komunikacije mogu biti pouzdan i transformativan način istraživanja Sunčevog sistema.”

NASA

Pre lansiranja DSOC-a, inženjeri NASA-e su bili sigurni da su laserske komunikacije moguće i imali su procene o tome koliko bi one bile tačne na veoma velikim udaljenostima. Međutim, kod svemirske tehnologije je uvek važno proveriti da li stvari funkcionišu u praksi isto kao u teoriji. Jedan od glavnih izazova za DSOC bio je osigurati da antene na Zemlji i na letelici budu dovoljno precizno usmerene jedne ka drugima da bi mogle da prenose podatke na ogromnim udaljenostima.

NASA tim je takođe želeo da testira koje brzine prenosa podataka mogu očekivati koristeći laserske komunikacije sa različitih udaljenosti. Na udaljenosti od 53 miliona kilometara, što je slično udaljenosti Marsa kada je najbliži Zemlji, DSOC je postigao brzinu prenosa od 267 megabita po sekundi, što je slično brzinama širokopojasnog interneta. Na mnogo većoj udaljenosti od 386 miliona kilometara, uspeo je da postigne brzinu od 6,25 megabita po sekundi. Može se primetiti koliko se brzina smanjuje sa rastom udaljenosti, ali nova brzina je i dalje mnogo brža od one koju omogućavaju trenutni radio-komunikacioni sistemi.

Sada kada je prva faza testa završena, predajnik je isključen. Ipak, eksperiment nije završen, jer će se uređaj ponovo uključiti sledećeg meseca kako bi se proverilo da li hardver može izdržati celu godinu u svemiru i nastaviti da funkcioniše dobro.

“Uključićemo laserski predajnik na letelici i obaviti kratku proveru njegove funkcionalnosti,” rekao je Ken Endrjuz, vođa operacija letenja projekta. “Kada to postignemo, možemo se radovati korišćenju predajnika u njegovim punim projektovanim kapacitetima tokom naše post-konjunkcijske faze koja počinje kasnije ove godine.”