Naučnici koji proučavaju drveće na Zemlji imaju sumorno upozorenje za čovečanstvo

Od visoko uzdignutih obalskih sekvoja do borova iz doba dinosaurusa, kao što su Wollemi borovi, i jela koje su idealne za božićne jelke, čak i naše najcenjenije drvenaste biljke suočavaju se sa velikim problemima.

Ispostavilo se da gubitak nekih vrsta neće ugroziti samo lokalne šume; to će ugroziti čitave ekosisteme, pokazuje istraživanje. Globalna procena iz 2021. godine pod nazivom „Stanje drveća sveta“ otkrila je šokantnu činjenicu da se jedna trećina svih vrsta drveća trenutno nalazi na ivici opstanka.

To čini oko 17.500 jedinstvenih vrsta drveća koje su ugrožene.

To je više nego dvostruko veći broj od svih ugroženih tetrapoda (sisara, ptica, vodozemaca i gmizavaca).

Neka stabla su toliko retka da je ostao samo jedan poznat primerak, kao što je usamljena palma na Mauricijusu, Hyophorbe amaricaulis.

U naknadnoj studiji iz 2022. godine, isti istraživači su izdali „upozorenje čovečanstvu“ o posledicama ovih gubitaka, koje je podržalo još 45 naučnika iz 20 različitih zemalja.

Konzervacioni biolog Malin Rivers iz Međunarodne organizacije za očuvanje botaničkih vrtova i njegovi saradnici ističu mnogobrojne uticaje koje će ovi gubici imati na naše ekonomije, sredstva za život i hranu.

Ugroženost i posledice za ekosisteme

Većina našeg voća dolazi sa drveća, kao i mnogi orašasti plodovi i lekovi, pri čemu proizvodi koji nisu od drveta, dostižu vrednost trgovine od oko 88 milijardi američkih dolara.

U zemljama u razvoju, 880 miliona ljudi zavisi od drva za ogrev, a 1,6 milijardi ljudi živi u prečniku od 5 kilometara od šume, oslanjajući se na nju kao izvor hrane i prihoda.

Sveukupno, drveće doprinosi sa oko 1,3 biliona američkih dolara globalnoj ekonomiji svake godine, a mi svake godine uništavamo milijarde stabala – krčeći ogromne površine zemlje za poljoprivredu i razvoj.

Svako drvo predstavlja mali svet za sebe, prepun najrazličitijih jednoćelijskih i višećelijskih oblika života, uključujući druge biljke, gljive, bakterije i životinje. Kada izgubimo jedno drvo, čitav taj svet nestaje. Ona često čine osnovu koja podržava celu mrežu života oko sebe.

Važnost drveća za Zemlju

Zapravo, polovina svih životinja i biljaka na svetu zavisi od staništa pod drvećem.

„Gubitak staništa često je gubitak drveća, to je u osnovi kada razmatramo zabrinutosti zbog izumiranja životinja ili ptica“, rekao je Rivers za Nature World News 2022. godine.

„Ne možemo da se pobrinemo za sve druge stvorove ako se ne pobrinemo za drveće.“

Kao i kod svih živih sistema, gubitak raznolikosti čini čitav splet životnih veza ranjivijim.

To je zato što manje varijacija znači manju raznolikost u imunološkim odgovorima, genima i odgovorima na uslove životne sredine, što znači manju šansu za preživljavanje brojnih pretnji koje pogađaju složenu mrežu interakcija koja je život na Zemlji.

Neke vrste drveća pružaju jedinstvenu interakciju koja ne može biti zamenjene drugim vrstama.

To uključuje jedinstvena stabla dragonsblood (Dracaena cinnabari), ostatke drevnih šuma iz oligocena, koje su domaćini mnogim drugim vrstama, a koje u potpunosti zavise od njih, uključujući mnoge biljke i gekona koji ih oprašuje.

Tako izumiranje jedne vrste može izazvati masivni domino efekat na sve ostalo što je sa njom u interakciji, čak i ako su te vrste već retke.

Vrste koje zavise od naših sve manjih šuma već su opale za oko 53 odsto od 1970. godine, a sve više šuma širom sveta pokazuje znakove povećanog stresa.

Ovo ne utiče samo na druge oblike života s kojima drveće interaguje.

Drveće je isprepleteno sa Zemljinom površinom, atmosferom i vremenskim prilikama – čiste naš vazduh, proizvode kiseonik i izazivaju kišu. One skladište tri četvrtine svetske dostupne slatke vode i više od polovine problematičnog ugljen-dioksida.

Ako izgubimo dovoljno drveća, ciklus ugljenika, vode i hranljivih materija na našoj planeti biće poremećen.

„Pokazujemo da raznovrsne šume skladište više ugljenika od monokultura“, rekao je Rivers za The Guardian.

„To važi za mnoge ekološke funkcije, ne samo za hvatanje ugljenika, već i za obezbeđivanje staništa za životinje, stabilizaciju tla, otpornost na štetočine i bolesti, otpornost na oluje i nepovoljne vremenske prilike. Gubitkom raznolikosti drveća, izgubićemo i raznolikost svih organizama: ptica, životinja, gljiva, mikroorganizama, insekata.“

Nekolicina vrsta drveća ima sreće i uspeva da iskoristi brze promene u životnoj sredini koje smo prouzrokovali, poput onih koje osvajaju teritorije koje su očišćene požarima. Ali mnogo više njih je uništeno tim istim procesima.

Mnogo toga treba da se uradi na kolektivnom nivou kako bi se ovo suzbilo, ali svi mi možemo doprineti prepoznavanjem važnosti drveća i borbom protiv naše slepoće za biljke. U 2022. godini, istraživači su istakli da se sve manje ljudi obrazuje u oblasti botanike u Velikoj Britaniji, baš u vreme kada su nam biljke potrebnije nego ikada.

Moramo svi misliti na drveće, upozorava Science Alert.