Aleksandar Božović
Dok većina nas uzima tlo pod nogama zdravo za gotovo, u njegovim složenim slojevima krije se istorija Zemlje – naša istorija. Nova istraživanja pokazuju da postoje nepoznata poglavlja u toj istoriji, duboko u prošlosti naše planete. Naime, čini se da unutrašnje jezgro Zemlje ima još dublje, unutrašnje jezgro.
„Tradicionalno smo učili da Zemlja ima četiri glavna sloja: koru, omotač, spoljašnje jezgro i unutrašnje jezgro,“ objasnila je 2021. godine geofizičarka Džoana Stivenson sa Australijskog nacionalnog univerziteta.
Naša saznanja o tome šta se nalazi ispod Zemljine kore uglavnom su izvedena iz onoga što vulkani otkrivaju i što seizmički talasi ukazuju. Na osnovu ovih indirektnih posmatranja, naučnici su izračunali da užareni unutrašnji sloj jezgra, sa temperaturama većim od 5.000 stepeni Celzijusa, čini samo 1% ukupne zapremine planete Zemlje.
Međutim, pre nekoliko godina Stivenson i njen tim pronašli su dokaze da unutrašnje jezgro možda ima dva različita sloja. „Ovo je veoma uzbudljivo – možda ćemo morati da izmenimo udžbenike!“ izjavila je tada Stivenson.
Tim je koristio algoritam za pretragu kako bi analizirao i uporedio hiljade modela unutrašnjeg jezgra sa podacima prikupljanim decenijama o vremenu koje seizmičkim talasima treba da prođu kroz Zemlju, zahvaljujući Međunarodnom seizmološkom centru.
Šta se krije unutra?
Tim je proučavao modele anizotropije unutrašnjeg jezgra – kako razlike u sastavu materijala menjaju svojstva seizmičkih talasa i otkrio da su neki modeli verovatniji od drugih.
Dok neki modeli sugerišu da materijal unutrašnjeg jezgra omogućava brži prolazak talasa paralelno ekvatoru, drugi ukazuju na to da mešavina materijala omogućava brže talase paralelno osi rotacije Zemlje.
Studija nije pokazala velike varijacije u dubini unutrašnjeg jezgra, ali je otkrila promenu u sporom pravcu talasa pod uglom od 54 stepena, dok se brži pravac talasa odvija paralelno osi.
„Pronašli smo dokaze koji ukazuju na promenu u strukturi gvožđa, što sugeriše dve odvojene faze hlađenja u istoriji Zemlje,“ izjavila je Stivenson.
„Detalji ovog velikog događaja još su misterija, ali smo dodali još jedan deo slagalice u naše razumevanje unutrašnjeg jezgra Zemlje.“
Prisustvo najdubljeg sloja odavno je naslućivano, uz dokaze da kristali gvožđa koji čine unutrašnje jezgro imaju različitu strukturu.
„Ograničeni smo rasprostranjenošću globalnih zemljotresa i prijemnika, posebno na polarnim kapama,“ napisao je tim u radu, ističući da manjak podataka smanjuje sigurnost njihovih zaključaka.
Njihovi zaključci se, međutim, poklapaju sa drugim istraživanjima o anizotropiji najdubljeg unutrašnjeg jezgra.
Buduća istraživanja mogla bi popuniti praznine u podacima, omogućavajući naučnicima da potvrde ili ospore ove nalaze i otkriju još priča ispisanih unutar ovog najranijeg sloja Zemljine istorije.
Izvor: Agupubs
