Naučnici predstavili „novi oblik energije“ koji uz pomoć AI ukida konvencionalnu AC/DC konverziju

Startap firma ADC Energy USA i NASA zajedno su predstavili novi oblik energije koju zovu ADC – „naizmenična jednosmerna struja“. ADC koristi tehnologiju veštačke inteligencije (AI) koja omogućava prenos energije bez gubitaka, što praktično ukida konvencionalnu AC/DC, odnosno konverziju naizmenične i jednosmerne struje.

Ovo naučno otkriće moglo bi da dovede do energetskih mreža koje su sposobne da neometano prenose energiju, štedeći tako milione megavat sati koji se trenutno gube zbog otpora tokom prenosa.

Već pet godina traje istraživanje ovog oblika energije, a Henri Li, izvršni direktor startapa kaže da je „ADC istorijska promena paradigme, a još važnije da je novi oblik energije spreman da se angažuje kako bi pružio inovativna rešenja za energetsku krizu“.

Li dodaje da je to revolucija na nivou Nikole Tesle i Tomasa Edisona, te da u bliskoj budućnosti postoje mogućnosti za značajne korake kao što su niski napon, brzo punjenje električnih vozila, proširena proizvodnja solarnih panela i poljoprivreda u zatvorenom prostoru, piše OilPrice.

adcenergy.com

Sadašnja globalna energetska platforma radi samo na naizmeničnoj (AC) i jednosmernoj (DC) struji, koje su izmislili Nikola Tesla i Tomas Edison pre više od jednog veka. Zajednički istraživački rad sada donosi ADC kao hibridni oblik energije, gde i naizmenična i jednosmerna struja rade na istim, postojećim žicama, čime se eliminiše potreba za rasipnom konverzijom energije.

Ovaj novi oblik energije, odnosno struje već se primenjuje na nižim naponima sa kratkoročnim ciljem da evoluira u rešenja visokog napona. Prema Liju, krajnja evolucija „naizmenične jednosmerne struje“ je hibridna komunalna mreža koja radi na postojećim žicama.

Superprovodljivost na sobnoj temperaturi – cilj od kojeg naučnici ne odustaju

Tokom ove godine, imali smo prilike da vidimo više otkrića koja bi dramatično mogla da smanje gubitke u prenosu energije.

Superprovodljivi materijali su jedan od načina za to, a ove godine smo imali prilike da vidimo više otkrića vezanih za ovu sferu. Jedno od njih bilo je korejsko otkriće navodno superprovodnika LK-99 koji prenosi električnu energiju bez toplotnih gubitaka na sobnoj temperaturi. Međutim, ubrzo po objavljivanju, otkriće je naišlo na više problema, kada su nova istraživanja pokazala da on to ipak ne može, ali su se potom javila i sledeća koja tvrde da ipak može.

Shutterstock

Dok naučnici ne budu potpuno sigurni u mogućnosti LK-99, postoje i druga istraživanja koja se bave superprovodljivošću. U martu, profesor Ranga Dias i njegov tim na Univerzitetu u Ročesteru objavili su naučni rad pod naslovom „Dokaz superprovodljivosti blizu ambijenta u N-dopiranom lutecijum hidridu“. U njemu su objasnili kako su stvorili novi superprovodni materijal kombinovanjem srebrno-belog, gustog metala zvanog lutecijum sa vodonikom i azotom.

Tada su otkrili da se novi materijal ponaša kao superprovodnik na temperaturama do 21. stepena Celzijusa kada je zagrejan i pod pritiskom od oko 10 hiljada bara. Iako ova količina pritiska zvuči visoko, on je zapravo niži od pritiska potrebnog za druge superprovodnike na sobnoj temperaturi, jer velika većina ostalih superprovodnika zahteva pritiske u milionima bara ili pritisku sličnom u jezgru Zemlje.

To ne da bi samo učinilo električne mreže mnogo efikasnijim, već se može koristiti i u svakodnevnom životu. Ukoliko mogućnosti i ovog superprovodnika budu potvrđene, njihova upotreba bi bila veoma uzbudljiva.

Shutterstock

„Mogli bismo magnetski levitirati vozove iznad supraprovodljivih šina, promeniti način na koji se električna energija skladišti i prenosi i doneti revoluciju u medicinsko snimanje“, rekao je tada profesor Dias za WSJ.

Primera radi, elektromreža SAD gubi oko pet procenata ukupne električne energije tokom prenosa, što se pretvara u potrošače koji plaćaju šest milijardi dolara godišnje u većim računima za struju.

Električna superprovodljivost je prvi put otkrivena pre više od jednog veka. Naučnici su otkrili da živa koja je ohlađena na skoro apsolutnu nulu ne pokazuje otpor pri protoku električne energije. Tada su takođe otkrili i da superprovodnici izbacuju magnetna polja i tako omogućavaju magnetima da levitiraju iznad njih.

Od tada, istraživači su se uhvatili u koštac sa izazovom stvaranja superprovodnika koji radi na dovoljno niskim temperaturama i pritiscima da bi bio od koristi u praktičnim situacijama u stvarnom životu. Otkriće Diasa i njegovog tima moglo bi da dovede do energetskih mreža koje su u stvari sposobne da neometano prenose energiju, štedeći milione megavat-sati koji se trenutno gube zbog otpora tokom prenosa kroz bakarne i aluminijumske kablove.