Aleksandar Božović
Homo sapiens je najuspešnija vrsta sisara u istoriji Zemlje, i to ubedljivo. Ljudi žive na gotovo svim kontinentima, u različitim nepovoljnim uslovima, i nadmašuju drugu najbrojniju vrstu – pacove – za najmanje milijardu. Međutim, novo istraživanje ukazuje na mogućnost da je impresivna stopa širenja čovečanstva možda ozbiljno potcenjena.
Većina istraživanja procenjuje ljudsku populaciju Zemlje na oko 8,2 milijarde, ali Josias Láng-Ritter istraživač sa Univerziteta Aalto u Finskoj i glavni autor studije objavljene u časopisu Nature Communications, tvrdi da ove procene možda značajno umanjuju broj stanovnika ruralnih područja.
„Iznenadilo nas je otkriće da je stvarna populacija u ruralnim oblastima mnogo veća nego što globalni podaci pokazuju. U zavisnosti od korišćenog skupa podataka, ruralne populacije su bile potcenjene između 53% i 84% tokom perioda koji smo analizirali“, rekao je Láng-Ritter u saopštenju za javnost. „Ovi rezultati su značajni jer su se dosadašnji podaci koristili u hiljadama istraživanja i široko su primenjivani u donošenju odluka, a njihova tačnost nikada nije sistematski procenjena.“
Kako uopšte testirati tačnost globalnih podataka koji se koriste za procenu ukupne populacije?
Sa iskustvom u upravljanju resursima vode, Láng-Ritter se oslonio na drugi tip podataka – prikupljenih prilikom izgradnje brana u ruralnim oblastima. Istraživanje je obuhvatilo 300 projekata izgradnje brana u 35 zemalja, analizirajući podatke od 1975. do 2010. godine. Ovi podaci su zatim upoređeni sa procenama populacije organizacija kao što su: WorldPop, GWP, GRUMP, LandScan i GHS-POP, koje su takođe analizirane u ovoj studiji.
„Kada se grade brane, velike površine zemlje bivaju potopljene i ljudi moraju da budu preseljeni“, objasnio je Láng-Ritter. „Broj preseljenih se obično precizno evidentira jer kompanije koje grade brane isplaćuju odštetu pogođenima. Za razliku od globalnih podataka o populaciji, ovi lokalni izveštaji pružaju detaljan uvid iz prve ruke, koji nije ograničen administrativnim granicama. Zatim smo ove podatke kombinovali sa prostornim informacijama dobijenim putem satelitskih snimaka.“
Deo ovog neslaganja u podacima može proizaći iz činjenice da mnoge zemlje nemaju dovoljno resursa za precizno prikupljanje podataka, a otežan pristup udaljenim ruralnim oblastima dodatno komplikuje popis stanovništva. Opšta podcenjenost broja stanovnika u ruralnim područjima širom sveta može imati ozbiljne posledice na te zajednice, s obzirom na to da se popisi koriste za raspodelu resursa.
Međutim, ne slažu se svi sa ovim istraživanjem. Stjuart Gitel-Basten sa Univerziteta za nauku i tehnologiju u Hong Kongu izjavio je za New Scientist da, iako bi veća ulaganja u prikupljanju podataka o ruralnoj populaciji bila korisna, ideja da bi Zemlja mogla imati nekoliko milijardi više stanovnika nego što se misli, deluje krajnje neverovatno.
„Ako zaista potcenjujemo broj stanovnika u tolikoj meri, to bi bila ogromna vest i osporilo bi decenije istraživanja koja su koristila hiljade različitih skupova podataka“, rekao je on.
Prilikom prebrojavanja tako velike populacije, moguće je da se previdi nekoliko stotina ili čak nekoliko hiljada ljudi. Ali ako se ispostavi da su procene promašene za nekoliko miliona ili čak milijardi, to bi potpuno promenilo naše razumevanje ljudskog prisustva na planeti. Naučnici će morati da prikupe mnogo više dokaza pre nego što preispitaju decenijama stare procene populacije, piše Popular Mechanics.
