Naučnici zbunjeni radioaktivnim fenomenom ispod Tihog okeana 

Naučnici su ostali zatečeni nakon što su otkrili neobičnu radioaktivnu pojavu u dubinama Tihog okeana. Iako zvuči kao zaplet za novi film o Godzili, istraživači tvrde da je ovaj fenomen stvaran. 

Međunarodni tim naučnika pronašao je neočekivano visoke nivoe koncetracije retkog radioaktivnog izotopa berilijuma-10 u uzorcima sa dna Tihog okeana. Veruju da bi to moglo biti posledica udara radijacije iz svemira pre više od 10 miliona godina. 

Berilijum-10 je izotop – varijanta elementa sa različitim brojem neutrona u atomskom jezgru, koji nastaje kada kosmički zraci pogode kiseonik i azot u gornjim slojevima atmosfere. Nakon formiranja, ovaj izotop pada na Zemlju sa kišom i taloži se na morskom dnu prilično konstantnom brzinom. 

Međutim, kada su istraživači analizirali uzorke morskog dna stare 10 miliona godina, otkrili su da su nivoi berilijuma-10 skoro dvostruko veći od očekivanih. Autor studije, dr Dominik Kol iz Helmholc-centra u Drezden-Rosendorfu u Nemačkoj, izjavio je: „Naišli smo na prethodno neotkrivenu anomaliju.“ 

U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature Communications, istraživači su ispitivali akumulaciju berilijuma-10 u sedimentima duboko ispod Tihog okeana.  Ovi jedinstveni uzorci sakupljeni su sa nekoliko kilometara ispod površine vode i sastoje se od mešavine gvožđa i mangana poznate kao feromanganska kora. 

Koristeći visoko osetljivu metodu pod nazivom akceleratorska spektrometrija mase, istraživači su otkrili neočekivani skok nivoa berilijuma-10 koji se dogodio pre oko 10 miliona godina. 

Da bi bili sigurni da nije reč o slučajnosti, dr Kol i njegove kolege analizirali su uzorke sa drugih lokacija u Tihom okeanu, ali svi uzorci su pokazali istu anomaliju.  Istraživači navode dva moguća objašnjenja za ovaj čudan fenomen: jedno je zemaljsko, a drugo vanzemaljsko. 

Po jednoj teoriji, neobična radioaktivna akumulacija mogla je biti uzrokovana naglom promenom okeanskih struja oko Antarktika pre 10 do 12 miliona godina. Dr Kol objašnjava: „Ovo je moglo dovesti do neravnomerne raspodele berilijuma-10 širom Zemlje tokom određenog perioda zbog promenjenih okeanskih struja. Kao rezultat, berilijum-10 mogao je biti posebno koncentrisan u Tihom okeanu.“ 

Druga teorija uključuje moguće kosmičko dešavanje koje je izložilo Zemlju iznenadnom naletu radijacije. To je moglo biti izazvano eksplozijom supernove u blizini Zemlje, koja bi planetu obasjala intenzivnim zračenjem.  Alternativno, Zemlja je mogla privremeno izgubiti zaštitni solarni štit, poznat kao heliosfera, prolazeći kroz gust međuzvezdani oblak. 

U oba slučaja, to bi značilo da bi berilijum-10 trebalo da bude neobično prisutan u okeanima širom sveta pre 10 miliona godina. 

Dr Kol je naveo: „Samo nova merenja mogu pokazati da li je anomalija berilijuma uzrokovana promenama u okeanskim strujama ili ima astrofizički razlog. Zbog toga planiramo da analiziramo više uzoraka u budućnosti i nadamo se da će i druge istraživačke grupe učiniti isto.“ 

Otkriće da je ova anomalija prisutna širom sveta moglo bi biti izuzetno vredno za naučnike koji proučavaju daleku prošlost.  Iako je datiranje radioaktivnim izotopima generalno precizno, istraživačima su i dalje potrebne zajedničke referentne tačke za poređenje različitih uzoraka. 

Na primer, istraživači koji proučavaju novije populacije često koriste skokove izotopa ugljenika-14 povezane sa nuklearnim testiranjima da bi odredili starost organizama. 

Dr Kol je dodao: „Za periode duže od nekoliko miliona godina, takvi kosmogeni vremenski markeri još uvek ne postoje. Međutim, ova anomalija berilijuma ima potencijal da postane takav marker.“ 

Dakle, ako bi se ovaj skok mogao pronaći širom sveta, omogućio bi naučnicima da uporede potpuno različite uzorke sinhronizujući ih sa istim neočekivanim skokom pre 10 miliona godina.