Neobična fotografija Marsa otkriva iluziju drveća

Prirodni oblaci prašine koji eruptiraju na Marsu stvaraju strukture koje iznenađujuće podsećaju na drveće u blizini severnog pola planete. Ali, nemojte se zavarati – to je samo optička iluzija, kažu NASA-ini naučnici.

Marsovsko „drveće“ zapravo je tamni bazaltni pesak koji se izdiže na površinu peščanih dina zahvaljujući zagrejanom čvrstom ugljen-dioksidu, poznatom i kao suvi led, koji se sublimira direktno u paru, objasnila je Kendi Hansen, član tima MRO sa Univerziteta u Arizoni.

Peščane dine čine skoro potpuni prsten oko severnog pola Marsa i prekrivene su tankim slojem crvenkaste marsovske prašine i naslagama suvog leda. Do sada ne postoji čvrst dokaz o bilo kakvom obliku marsovskog života, bilo prošlog ili sadašnjeg, biljnog ili drugog.

Tokom proleća na Marsu, sunce zagreva led, uzrokujući njegovo sublimiranje direktno u paru, dok gas koji nastaje pomera okolne čestice prašine i peska.

Science/NASA

„Mislimo da tamni pesak klizi niz svetli zaleđeni deo dine,“ rekla je Hansen za *SPACE.com*.

Fotografija, snimljena HiRISE kamerom (High Resolution Imaging Science Experiment) koja je deo MRO, deo je serije fotografija Marsa objavljenih u specijalnom izdanju časopisa *Icarus* ovog meseca.

Marsovska iluzija nije prva koja je zaintrigirala maštu ljudi na Zemlji. Godine 1976, fotografija formacije stena na Marsu, koju je NASA-in orbiter *Viking 1* poslao na Zemlju, mnogima je izgledala kao lice isklesano na površini Marsa. Nasleđe fotografije „Lice na Marsu“ opstaje i danas, čak i nakon što su dodatna posmatranja naprednijim svemirskim letelicama pokazala da je reč o igri svetlosti i senki.

Od tada su se u fotografijama sa Marsa pojavile i druge iluzije, uključujući objekte koji su ličili na malog zeca, kamen koji je nekima izgledao kao ženska figura, a drugima kao Bigfoot.

Pruge na novoj fotografiji izgledaju kao da se uzdižu iz peščanih dina, ali je to iluzija, rekla je Hansen. „Gledate na kliznu površinu dine, a tamo gde pesak prestaje da se pomera, formira se ivica u obliku školjke pri dnu.“

Svaka tamna pruga može biti dugačka do 50 metara, a HiRISE je zapravo uspeo da zabeleži jedan od oblaka prašine dok su nastajali, prenosi Space. „Ako pažljivo pogledate, možete videti ovaj mali oblak prašine kako baca malu senku,“ rekla je Hansen.