Marko Nešović
Prošlo je šest godina otkako je kontraverzni biznismen i izvršni direktor kompanija Tesla, SpaceX, a sada i Twitter-a, Ilon Mask postao suosnivač projekta razvoja interfejsa za kontrolu mozga (BCI), Neuralink. Prošle su tri godine otkako je kompanija prvi put demonstrirala svog robota za implantaciju „nalik na šivaću mašinu“. Takođe su prošle dve godine otkako je kompanija ugradila svoju tehnologiju u glave svinja — i nešto više od 19 meseci otkako su isto uradili primatima, eksperiment koji je navodno usmrtio 15 od 23 zamorčića.
Posle mesec dana odlaganja u oktobru, Neuralink je u sredu održao svoj treći demonstracioni događaj na kome je izvršni direktor Ilon Mask najavio: „Mislimo da bi verovatno za oko šest meseci trebalo da budemo u mogućnosti da instaliramo Neuralink u čoveka.”
Neuralink je preživeo burna vremena kada je u aprilu 2021. promenjen status kompanije: suosnivač Maks Hodak tiho je dao otkaz neposredno nakon tog događaja, iako je rekao da je i dalje navija za uspeh Neuralinka. Taj izraz samopouzdanja je narušen prošlog avgusta, kada je Mask navodno rešio da uloži novac u razvoj glavnog rivala Neuralinka, kompaniju Sinhron, jer je vidi kao odličnu priliku za investiciju.
Ranije u februaru ove godine, Neuralink je potvrdio da su majmuni uginuli tokom testiranja prototipa njegovih BCI implantata na Univerzitetu u Kaliforniji, ali je odbacio sve optužbe koje su stigle od strane Komiteta lekara za odgovornu medicinu o okrutnosti prema životinjama. Mask je indirektno odgovorio na te optužbe u sredu.
„Pre nego što bismo i pomislili da ubacimo uređaj u životinju, činimo sve što je u našoj moći i uz prethodno rigorozno testiranje u laboratorijskim uslovima i test stolovima. Definitivno nismo bezobzirni i nasilni u pogledu stavljanja ovih uređaja u životinje“, rekao je on.
„Izuzetno smo pažljivi i uvek želimo da uređaj, kad god uradimo implantaciju — bilo u ovcu, svinju ili majmuna —pre svega služi otkrivanju istine, a ne samo istraživanju.“
U julu, Sinchron je postigao veliki uspeh kada su lekari u bolnici Mount Sinai u Njujorku uspešno instalirali skoro 4 cm dugačak uređaj u osobu koja živi sa sklerozom. Pacijent, koji je izgubio sposobnost da se kreće i samostalno komunicira, trebalo bi da bude u stanju da surfuje internetom i šalje tekstualne poruke koristeći uređaj za prevođenje svojih misli u kompjuterske komande. Istog meseca, na videlo je izbila afera koju je Mask imao sa direktorkom Neuralinka, koja je sada trudna i nosi blizance.
Neuralink i dalje radi na tome da dobije odobrenje FDA za svoj implant, uprkos činjenici da je kompanija nagrađena Breakthrough Device Designation priznanjem u julu 2020, prenosi Endgadget. Ovaj program omogućava pacijentima i negovateljima blagovremeni pristup najnovijim tretmanima koji obećavaju i medicinskim uređajima, brzim praćenjem njihovog razvoja i usklađenosti sa zakonskim regulativama prilikom testiranja. Od septembra 2022. FDA je dodelila tu oznaku za 728 medicinskih uređaja.
FDA je ažurirala svoje smernice za bolju praksu u vezi sa kliničkim i nekliničkim BCI testiranjem u 2021. „Oblast implantiranih BCI uređaja brzo napreduje od fundamentalnih neuronaučnih otkrića do translacionih aplikacija i pristupa tržištu“, navodi agencija u svojim smernicama iz maja.
“Implantirani BCI uređaji imaju potencijal da donesu veliku korist osobama sa teškim invaliditetom povećavajući njihovu sposobnost interakcije sa svojim okruženjem i shodno tome, obezbeđujući novu nezavisnost u svakodnevnom životu hendikepiranih osoba.”
„Na neki način to je kao da imate Fitbit u vašoj lobanji, sa sićušnim žicama“, rekao je Mask oopisujući grubo Neuralinkov uređaj. On se oslanja na 1.024 provodnika prečnika 5 mikrona koji su “ušiveni” u sivu masu mozga pacijenta kako bi formirali veze sa okolnim neuronima, obezbeđujući uzorkovanje električnih impulsa mozga visoke rezolucije i prevođenje između analognih električnih impulsa u digitalni kompjuterski kod. Bar teoretski bi trebalo tako da izgleda. Do sada, sve što je Neuralink postigao je da je naterao majmuna da igra ping-pong bez džojstika.
„Svi smo mi na neki način već kiborzi“, rekao je Mask „zato što su vaš telefon i računar produžetak vas samih“. Međutim, ovi uređaji predstavljaju značajna ograničenja za našu sposobnost komunikacije, tvrdi on. „Ako ste u interakciji sa telefonom, to je ograničeno brzinom kojom možete da pomerate palčeve ili brzinom kojom možete da pričate u telefon.“ On napominje da ovaj metod može da prenosi samo „desetinu, možda sto“ bitova podataka u sekundi, dok „kompjuter može da komunicira brzinom od nekoliko, gigabita, terabita u sekundi“.
„Ovo je osnovno ograničenje kojim da treba da se pozabavimo kako bismo ublažili dugoročni rizik od veštačke inteligencije“, izjavio je Mask.
