Nova istraživanja otkrivaju koliko efekta staklene bašte je potrebno za rast drveća na Marsu

Koliko efekta staklene bašte je potrebno da se Mars zagreje dovoljno da drveće može da raste na Crvenoj planeti? Nova istraživanja daju uvid u to koliko bi se morao povećati nivo ugljen-dioksida (CO₂) na Marsu da bi se temperatura podigla dovoljno da podrži rast biljaka.

Ovim futurističkim scenarijom uzgajanja biljaka rukovodi Robert Olševski, profesor na Tehnološkom univerzitetu u Varšavi u Poljskoj. On i njegovi saradnici su proučavali energetski bilans površine Marsa, kao što su difuzna razmena toplote između kondenzacije i isparavanja ugljen-dioksida, razmena toplote sa podzemljem i transport toplote atmosferskom cirkulacijom.

Mars Orbiter Laser Altimeter (MOLA) data/Olszewski, et al.

“Iznenađujuće, uslovi koji omogućavaju rast biljaka ne javljaju se prvo unutar tropskog pojasa (±25°) već u Hellas Basin regionu. Dalje povećanje efekta staklene bašte proširuje područje pogodno za rast biljaka na južnoj hemisferi”, objašnjava novi istraživački rad.

Fokus istraživanja je temperatura na Marsu

Delimično koristeći skupove podataka o temperaturi i pritisku sonda Viking Mars prikupljenih 1970-ih, Olševski i članovi istraživačkog tima su simulirali različite procese na Marsu, kako u sadašnjosti tako i u prošlim/budućim epohama.

“Ovde koristimo osnovni model da istražimo efekat staklene bašte uzrokovan povećanjem CO₂, plus veštačko zagrevanje efekta staklene bašte”, napominje Olševski u radu predstavljenom na skupu “Astrobiologija i budućnost života” nedavno održanom u Lunarnom i planetarnom institutu u Hjustonu, Teksas.

Daein Ballard, CC BY-SA

Olševski i kolege su procenili ukupni pritisak potreban na Marsu, visok procenat prihvatljivog CO₂, potrebni O₂, dostupnu količinu vode i raspon temperatura neophodnih za rast drveća. “Atmosferski uslovi koji trenutno postoje na Marsu čine postojanje života nemogućim”, ističe Olševski. “Zahtevi za rast biljaka na Marsu su razmatrani u kontekstu teraformiranja i za staklene bašte niskog pritiska.”

Istraživanje se fokusiralo na temperaturu, “jer je to fundamentalna ekološka promenljiva koja se menja tokom teraformiranja i kontroliše ciklus CO₂ i formiranje tečne vode”, dodaje Olševski. Nivoi kiseonika u gustoj toplijoj atmosferi ostaju važanodvojen problem.

“Fokusirajući se na temperaturu, ona mora biti nekoliko desetina stepeni viša, dok dnevne fluktuacije treba da budu mnogo niže. Za rast drveća, vegetaciona sezona mora trajati najmanje 110 solova (marsovskih dana)”, pokazuje istraživanje, uzimajući u obzir određenu minimalnu temperaturu, prosečnu temperaturu i maksimalnu temperaturu koja bi se mogla postići na Crvenoj planeti.

Olševski i kolege istraživači ističu da se na Zemlji najviše linije drveća po nadmorskoj visini prvenstveno nalaze u tropima—ali su modulisane lokacijom termalnog ekvatora. “Stoga se može očekivati da bi ekvatorijalni regioni Marsa bili lokacija prvog drveta.”

Ali zbog relativno velike orbitalne ekscentričnosti Marsa, južna hemisfera, koja ima leto blizu perihela, ima relativno topla leta, primećuju istraživači. Pored toga, orbitalni period Marsa je 1,9 Zemljinih godina.

“Stoga, duga topla južna leta pružaju prvu vegetacionu sezonu pogodnu za drveće”, izveštava Olševski. “Konkretno, otkrivamo da niska nadmorska visina regiona Hellas Basin omogućava stvaranje prvih uslova povoljnih za rast drveća”, zaključuju istraživači, prenosi Space.