Osnivač Google Quantum AI tima tvrdi da novi Willow kvantni čip izvodi proračune u paralelnim univerzumima

Google je u ponedeljak predstavio Willow, svoj najnoviji i najmoćniji čip za kvantno računarstvo. Poboljšanje brzine i pouzdanosti koje kompanija tvrdi da je postignuto bilo bi samo po sebi dovoljno da privuče pažnju stručne javnosti.

Međutim, istinski šok nastao je tek nakon što je osnivač Google Quantum AI tima, Hartmut Neven, u svom zvaničnom blog postu izneo tvrdnju koja deluje poput scenarija naučnofantastičnog filma: prema njegovim rečima, sposobnosti Willow čipa su toliko zadivljujuće da sugerišu postojanje paralelnih univerzuma.

Neven je u postu izneo podatak da je Willow u stanju da obavi proračune za koje bi jednom od danas najbržih superkompjutera trebalo 10^25 godina, odnosno 10 septiliona godina. Da kontekstualizujemo ovu cifru: to je 10.000.000.000.000.000.000.000.000 godina – vremenski period neuporedivo duži od starosti samog svemira. Neven tvrdi da ovaj gotovo nezamisliv rezultat “podržava ideju da kvantno računarstvo izvodi proračune u mnogim paralelnim univerzumima”, nadovezujući se na hipotezu o multiverzumu, koju je prvi formulisao fizičar David Dojč.

Kako je ova tvrdnja odjeknula? Reakcije su, očekivano, podeljene. Na jednoj strani su entuzijasti i poznavoci kvantne fizike, koji kažu da je multiverzum odavno ozbiljna naučna tema u teorijskoj fizici i da ideja da kvantni računi vuku svoju moć iz različitih mogućih svetova nije isključena. S druge strane, skeptici upozoravaju da je čitava priča možda tek hiperbola zasnovana na “benchmarku” koji je Google sam ranije osmislio kako bi pokazao snagu kvantnog računarstva. Drugim rečima, oni dovode u pitanje poreklo “mernog štapa” pomoću kojeg je Willow testiran.

Ključna razlika između klasičnih i kvantnih kompjutera jeste u načinu na koji obrađuju informacije. Dok klasični računari koriste bitove (0 ili 1), kvantni koriste “kubite”, koji mogu biti u više stanja istovremeno i koji eksploatišu fenomen kvantne spregnutosti (entanglement). Ova osobina omogućava kvantnim računarima da teoretski rešavaju probleme nezamislive za klasične mašine.

Međutim, kvantni računari su poznati i po visokoj stopi grešaka, koja raste s brojem kubita. Upravo je smanjenje grešaka i povećanje pouzdanosti ono čime se Google najviše hvali u vezi sa Willow čipom. Neven tvrdi da je Willow veliki korak napred ka stabilnijim i moćnijim kvantnim kompjuterima.

Da li je Willow zaista nagoveštaj o postojanju paralelnih univerzuma ili samo indikator da je Google postigao izuzetno efikasnu obradu kvantnih stanja u uslovima koje je sam definisao, pokazaće vreme i nezavisne provere. Za sada, tvrdnja ostaje fascinantan primer koliko daleko teorije o kvantnom računarstvu mogu ići – od čistih inženjerskih izazova do provokativnih filozofskih implikacija o prirodi naše stvarnosti, piše Tech Crunch.