Ivan Mančić
Naučnici već dugo proučavaju jedanaestogodišnji solarni ciklus Sunca, koji utiče na pojavu sunčevih baklji, pega i svemirskih vremenskih uslova na Zemlji. Međutim, nova istraživanja upozoravaju na još intenzivniju fazu nakon solarnog maksimuma, nazvanu „borbena zona“. Prema prognozama stručnjaka iz kompanije Lynker Space, ovaj period – koji će dostići vrhunac između 2026. i 2027. godine – mogao bi izazvati ekstremne geomagnetne oluje koje bi ugrozile elektroenergetske mreže, satelite i komunikacione sisteme.
„Borbena zona“ nastaje kao posledica interakcije magnetskih pojaseva Hejlovog ciklusa, koji traje 22 godine i tokom kojeg Sunčevo magnetno polje menja polaritet. Ovi pojasevi se formiraju blizu polova Sunca i postepeno se pomeraju ka ekvatoru, oblikujući solarnu aktivnost. Kada se dve suprotno naelektrisane trake sudare, nastaje izuzetno aktivna regija koja produžava period intenzivne solarne aktivnosti i posle solarnog maksimuma.
Jedna od najopasnijih posledica ove pojave je povećan rizik od snažnih solarnih baklji i koronalnih rupa. Solarne baklje emituju eksplozivne talase elektromagnetnog zračenja koji mogu ometati GPS signal i radio-komunikacije, dok koronalne rupe – oblasti sa nižom gustinom plazme – oslobađaju velike količine brzog solarnog vetra, pojačavajući geomagnetne oluje. Ako budu dovoljno jake, ove oluje mogle bi dostići razmere događaja Karington iz 1859. godine, koji je izazvao kvarove na telegrafskim sistemima i auroru vidljivu čak i na Karibima.
Naučnici upozoravaju da bi operateri satelita i elektroenergetskih mreža trebalo da se pripreme za moguće smetnje, jer bi period borbene zone mogao doneti česte i snažne solarne oluje. Kako se očekuje da će solarna aktivnost ostati na visokom nivou i u drugoj polovini decenije, predstojeće godine mogle bi predstavljati pravi test otpornosti Zemlje na svemirske vremenske neprilike, piše Sciencing.
