Aleksandar Božović
Nova laserska puška, koristi fokusirani itrijum-laserski zrak za onesposobljavanje dronova gađanjem njihovih tela, propelera, motora ili baterija. Ovaj potez privukao je veliku pažnju vojnih analitičara i pokrenuo rasprave o budućnosti protivdronovskog ratovanja.
Na događaju su učestvovali vojni zvaničnici i stručnjaci iz industrije, a fokus je bio na ruskim naporima da se prilagode sve većoj ulozi dronova u savremenim sukobima. Iako detalji o operativnoj upotrebi puške ostaju nepoznati, njeno predstavljanje ukazuje na potencijalnu promenu u načinu na koji države odgovaraju na pretnju bespilotnih letelica.
Ovaj razvoj dolazi u trenutku kada dronovi postaju ključni na ratištima širom sveta, posebno u sukobu između Rusije i Ukrajine. Prvi pogled na novu tehnologiju sugeriše da Moskva traži inovativne načine da se nosi sa pretnjom FPV dronova, koji omogućavaju operaterima da ih kontrolišu preko video-prenosa uživo i koriste za izviđanje ili precizne udare uz relativno male troškove.
Prema izveštajima ruske novinske agencije TASS, puška koristi koncentrisani energetski zrak koji uništava metu u roku od nekoliko sekundi. Tehnologija se oslanja na itrijum, retki element poznat po primeni u moćnim laserima, kako bi generisala potrebnu snagu. Zvaničnici nisu precizirali da li je puška prototip ili spremna za upotrebu, ali njena javna prezentacija nagoveštava visok nivo poverenja u njene sposobnosti.
Iako domet od 500 metara nije impresivan u poređenju sa složenijim protivvazdušnim sistemima, ova tehnologija mogla bi biti praktično rešenje za pešadijske jedinice koje se suočavaju sa neposrednim pretnjama iz vazduha.
Upotreba lasera u vojnoj industriji nije nova ideja. Još od Hladnog rata, SAD i Sovjetski Savez su eksperimentisali sa oružjem zasnovanim na usmerenoj energiji, ali su tehnološki izazovi i visoki troškovi ograničavali njihov napredak. Danas, zemlje poput SAD-a, Kine i Izraela razvijaju laserske sisteme za neutralisanje dronova, dok je američka mornarica testirala LaWS (Laser Weapon System), sposoban da uništava male čamce i letelice. Izrael, s druge strane, razvija Iron Beam kao dopunu svom raketnom odbrambenom sistemu.
Za razliku od ovih rešenja, ruska laserska puška ističe se po svojoj kompaktnoj formi, što omogućava individualnim vojnicima da je koriste na terenu. Tradicionalne protivdronovske metode uključuju ometače signala, koji mogu biti neefikasni protiv autonomnih letelica, i kinetičke sisteme poput projektila, koji troše municiju i mogu biti nepouzdani protiv manjih, okretnih meta.
Rusko rešenje, ukoliko se pokaže efikasnim, moglo bi ponuditi preciznu i višekratnu alternativu. Ipak, ostaje pitanje kako bi se ponašalo u nepovoljnim vremenskim uslovima i protiv velikog broja ciljeva istovremeno.
Komentari sa konferencije osvetlili su potencijal ovog oružja. Jedan vojni inženjer je za TASS izjavio da je brzina kojom neutralizuje metu „impresivna“ i da bi mogla značajno pomoći pešadijskim jedinicama u borbi protiv dronova. Međutim, zapadni analitičari upozoravaju na mogućnost preuveličavanja sposobnosti sistema.
Zvaničnik američkog Ministarstva odbrane, koji je anonimno govorio za Rojters, naglasio je da je tehnologija izvodljiva, ali da će njena efikasnost zavisiti od faktora poput izvora napajanja, sistema hlađenja i otpornosti u borbenim uslovima. Kompaktni laserski sistemi zahtevaju ogromnu količinu energije, što je jedan od glavnih inženjerskih izazova.
Širi kontekst ruskih vojnih inovacija dodaje još jednu dimenziju ovom razvoju. Uprkos sankcijama i ekonomskim ograničenjima, Moskva nastavlja da ulaže u napredne sisteme naoružanja, uključujući hipersonične projektile „Kinžal“ i laserski sistem „Peresvet“, koji navodno može zaslepeti satelite i presretati rakete. Kritičari tvrde da ovakva predstavljanja služe i propagandnim svrhama, dok ih pristalice vide kao dokaz ruskih tehnoloških sposobnosti.
Za SAD i njene saveznike, ova vest postavlja pitanja o širenju tehnologije oružja zasnovanih na usmerenoj energiji. Pentagon godinama prati ruske laserske programe, a ovo otkriće bi moglo ubrzati zapadna ulaganja u slične projekte.
Američka vojska je 2023. testirala vozilo sa laserskim oružjem za obaranje dronova, sa daleko većim dometom od 500 metara, ali sa izazovima u pogledu prenosivosti. Kompanije poput Rejteona i Lokid Martina razvijaju komercijalne verzije ovih sistema, koje bi mogle postati konkurencija ruskom rešenju.
Ova trka u naoružanju odražava širu promenu u vojnoj doktrini, gde bespilotne letelice i njihove protivmere postaju ključni faktor. Jedan NATO zvaničnik je za CNN izjavio: „Pretnja od dronova neće nestati, isto kao ni napori da ih zaustavimo.“
Osim vojne primene, ova tehnologija bi mogla imati i civilnu ulogu. Konferencija u Sankt Peterburgu bila je usmerena na zaštitu infrastrukture – elektrana, aerodroma i državnih objekata – od dronova. Incidenti poput paralize aerodroma Getvik 2018. godine, izazvane neidentifikovanim bespilotnim letelicama, pokazali su ranjivost ključnih lokacija.
Rusija možda vidi ovaj sistem i kao potencijalno komercijalno rešenje, iako bi ograničenja u izvozu i troškovi mogli ograničiti njegovu upotrebu.
Reakcije javnosti na društvenim mrežama kreću se od oduševljenja do skepticizma. Dok neki hvale lasersku pušku kao iskorak iz naučne fantastike, drugi dovode u pitanje njenu praktičnost zbog nedostatka borbenih snimaka i nezavisnih testiranja.
Ovakvi komentari odražavaju fascinaciju laserima u vojnoj upotrebi, ali i oprez prema preuveličanim tvrdnjama. Bez više podataka, reakcije ostaju spekulativne, ali pokazuju da je oružje definitivno uspelo da privuče pažnju.
Kada se prašina nakon konferencije slegne, ključna pitanja o ovoj tehnologiji i dalje ostaju bez odgovora. Ruske vlasti nisu precizirale status proizvodnje, cenu po jedinici niti planiranu integraciju u oružane snage. Takođe nije jasno kako bi se dronovi mogli prilagoditi ovom izazovu, na primer korišćenjem reflektivnih premaza ili izbegavajućih manevara.
Ono što je sigurno jeste da ova puška predstavlja još jedan korak ka široj primeni usmerenih energetskih sistema u ratovanju. Da li će opravdati očekivanja ili ostati samo još jedan ambiciozan prototip, zavisiće od rezultata – a ne od retorike. Za sada, ona ostaje smela izjava u eri u kojoj dronovi i njihovi lovci redefinišu vojnu strategiju, piše Bulgarian Military.
