Marko Nešović
Kako tehnički zahtevi računarskih igara i drugih teških zadataka rastu, uvek se nadamo da će i tehnologija računara to da prati. Na tu temu, jako je uzbudljivo čuti nekoga kao Satoru Nakacuđija, profesora fizike Univeziteta u Tokiju, da kaže da je napravljen iskorak u istraživanju fizičkog aspekta RAM-a.
MRAM, iliti magnetootporni tip RAM-a, je podtip NVRAM (memorije). Jako bitna prednost ovakvog tipa memorije je energetska nezavisnost, odnosno sposobnost da čuva zapisane podatke bez napajanja. Trenutni brzi MRAM čipovi, koji se retko koriste, i nema ih u računarima, koriste obične magnetne materijale, ili feromagnete. Izgleda da je barijera koja nas sprečava da dođemo do viših brzina memorije, baš materijal koji se koristi, jer se stvara jako magnetno polje koje limitira brzinu čitanja i pisanja, piše phys.org.
Megaherc, gigaherc, teraherc
Herc označava broj ciklusa u sekundi; recimo treptaj oka. Ako možete da trepnete 5 puta u sekundi, to je brzina od 5 Hz. Današnja RAM memorija ide preko 8000 MHz. Ne bismo mogli ni da zamislimo koliko je to brzo, ali to je trenutna brzina kojom savremeni digitalni uređaji, kao što je memorija, menjaju svoja stanja dok obavljaju zadatke.
Antiferomagneti su materijali koji se razlikuju od tipičnih magneta na mnogo načina, ali su posebno bitni jer se mogu drugačije rasporediti u strukturi memorije, što znači da možemo da rešimo glavni problem običnih magneta; magnetno polje, koje limitira moguće brzine memorije. Nakacuđi je rekao da se do sada smatralo da je feromagnetizacija neophodna da bi se memorija čitala sa čipa, i da se ispostavlja da antiferomagneti dozvoljavaju čitanje bez ikakve magnetizacije, što će možda omogućiti čitanje pri veoma velikim brzinama.
Za sada, Nakacuđi i njegov tim smatraju da je povećanje brzine do teraherc skale dostižno, ali samo pri sobnoj temperaturi, što jeste napredak – jer su dosadašnji pokušaji zahtevali mnogo niže temperature i nisu davali obećavajuće rezultate. Ali, pošto je ovo istraživanje poprilično novo, ima još prostora za poboljšanje.
Iako ovi memorijski uređaji koriste kvantnu fiziku u svom radu, nisu direktno povezani sa malo poznatijim poljem kvantnog računarstva, ali istraživači sugerišu da bi napredak poput ovog mogao biti jako koristan za tu tehnologiju.
