Veštačka inteligencija i kritičko razmišljanje: Da li treba da promenite način na koji koristite AI?

OpenAI je 2022. lansirao ChatGPT, čime je veštačka inteligencija postala masovno dostupna. Iako su AI i mašinsko učenje postojali i ranije, upravo je ChatGPT označio prekretnicu, jer se AI ubrzo našao svuda – na telefonima, u aplikacijama i raznim servisima.

Međutim, svaki novi tehnološki napredak pokreće pitanje: kako to utiče na naš mozak i svakodnevni život? Iako je istraživanje o dugoročnim efektima tek u začetku, rana studija sa MIT Media Lab-a donosi zabrinjavajuće uvide u to kako redovna upotreba alata poput ChatGPT-a utiče na naše kognitivne sposobnosti.

Šta pokazuje MIT studija?

U studiji je učestvovalo 54 ispitanika iz Bostona, uzrasta od 18 do 39 godina. Cilj je bio da se ispita kako korišćenje AI alata utiče na mozak i proces učenja prilikom pisanja eseja. Učesnici su podeljeni u tri grupe:

Samo mozak – nisu smeli da koriste nikakve spoljašnje alate.
LLM grupa – korišćena veštačka inteligencija (veliki jezički modeli poput ChatGPT-a).
Pretraživač – koristili su Google i slične alate za pomoć.

U sve četiri sesije, učesnici su pisali eseje, a istraživači su tokom procesa pratili moždanu aktivnost pomoću EEG uređaja (elektroencefalograma) koji meri električne impulse u 32 regije mozga.

Manja moždana aktivnost kod AI korisnika

Rezultati su bili jasni: što su učesnici više zavisili od eksternih alata, njihova moždana aktivnost je bila niža. Grupa koja je koristila isključivo svoj mozak pokazala je najviši nivo moždane povezanosti, grupa sa pretraživačem je bila u sredini, dok su korisnici AI alata imali najslabiju aktivnost.

U završnoj sesiji, korisnicima koji su prethodno koristili LLM naređeno je da napišu esej bez ikakvih alata. Njihova moždana povezanost bila je i dalje oslabljena, a pokazali su i slabije rezultate u pamćenju, kao i manju aktivaciju određenih moždanih oblasti (alfa i beta mreža). Nasuprot tome, oni koji su prethodno radili bez AI, a zatim im je dozvoljeno da koriste LLM, pokazali su bolje pamćenje i aktivaciju većeg broja moždanih regija.
Lošiji rezultati u svim segmentima

Eseji su ocenjivani i od strane nastavnika i od AI sistema. Oni koji su redovno koristili AI pisali su eseje slabijeg kvaliteta, slabije su pamtili ono što su napisali i imali su slabiju kognitivnu angažovanost. Ukratko, što se više koristio LLM, to su rezultati bili lošiji – i po neuralnim pokazateljima, i po kvalitetu pisanja, i po ocenama.

Shutterstock

Iako studija još uvek nije prošla recenziju naučne zajednice, nalazi ne iznenađuju previše. Kao i svaki mišić, i mozak se mora redovno koristiti da bi ostao u formi. Ako prestanete da pišete eseje, mejlove ili izveštaje sami, te veštine će s vremenom oslabiti.

Zagovornici veštačke inteligencije često porede AI sa digitronom. Kada su se digitroni pojavili, mnogi učitelji su ih želeli zabraniti. Danas su oni deo svakodnevice i neizostavan alat u obrazovanju.

Autor članka priznaje da je digitron olakšao život, ali da mu je istovremeno smanjio sposobnost mentalnog računanja. Isto važi i za rukopis – kako sve više kuca, njegova sposobnost lepog pisanja opada, a ruka mu se brzo zamori. Poenta je jednostavna: ako ne koristiš neku veštinu, izgubićeš je.

Kako se bezbedno koristi veštačka inteligencija?

Ova saznanja ne znače da bi trebalo potpuno prestati da koristite AI. Sve zavisi od toga kako ga koristite. Ako vam je cilj da napravite zanimljivu pozadinu za telefon, generišete sliku za društvene mreže ili zamenite glasovnog asistenta – to verovatno ne utiče negativno na vaše kognitivne sposobnosti.

Problem nastaje kada AI koristite da obavlja zadatke koje ste ranije obavljali sami – poput pisanja mejlova, eseja i izveštaja. Ako to radite stalno, rizikujete da izgubite te veštine, baš kao što se pokazalo u MIT studiji.

Međutim, ako AI koristite kao alat za proširenje svojih mogućnosti – recimo da analizirate dokument od hiljadu strana, ili napravite sliku koju inače ne biste mogli – tada AI ne zamenjuje vaše sposobnosti već ih nadograđuje.
Zaključak

Ako koristite AI da biste se oslobodili napornih delova posla, dobro razmislite da li ste spremni da izgubite te veštine. Ali ako ga koristite kao dodatak koji vam pomaže da uradite ono što sami ne možete, ne morate previše brinuti.