Veštačka inteligencija zna šta vidite samo na osnovu snimka mozga

Dok se neuronaučnici bore da demistifikuju kako ljudski mozak pretvara ono što naše oči vide u mentalne slike, veštačka inteligencija postaje sve bolja u tome.

Nedavna studija pokazuje da veštačka inteligencija može da čita snimak mozga i da ponovo kreira uglavnom realistične verzije slika koje je osoba videla. Kako se ova tehnologija razvija, kažu istraživači, mogla bi da ima brojne primene, od istraživanja kako različite životinjske vrste percipiraju svet do možda jednog dana snimanja ljudskih snova ili kako bi se pomoglo u komunikaciji kod ljudi sa paralizom.

Ako ste i vi u ovom trenutku imali flešbek na Minority Report sa Tom Kruzom, niste jedini…

Mnoge laboratorije su koristile veštačku inteligenciju za čitanje snimaka mozga i rekonstruisanje slika koje je subjekt nedavno video, kao što su ljudska lica i fotografije pejzaža. Nova studija je, međutim, prvi put koristila Stable Diffusion za ovaj podvig. Stable Diffusion je softver sličan drugim generativnim AI alatima koji pretvaraju tekst u sliku, kao što su DALL-E 2 i Midjourney, piše Science.

Za novu studiju, grupa naučnika u Japanu je dodala dodatnu obuku standardnom Stable Diffusion sistemu, povezujući dodatne tekstualne opise o hiljadama fotografija sa obrascima mozga koji su nastali kada su te fotografije posmatrali učesnici u studijama.

Za razliku od prethodnih pokušaja korišćenja AI algoritama za dešifrovanje snimaka mozga, koji su morali da budu obučeni na velikim skupovima podataka, Stable Diffusion je uspeo da izvuče više sa znatno manje obuke za svakog učesnika tako što je u algoritam uključio natpise fotografija. To je novi pristup koji uključuje tekstualne i vizuelne informacije za “dešifrovanje mozga”.

Creative Commons

Creative Commons

Creative Commons

Svaka slika generisana veštačkom inteligencijom počinje kao šum, koji podseća na “sneg” na TV-u, i postepeno zamenjuje taj šum prepoznatljivim karakteristikama jer algoritam upoređuje obrasce moždane aktivnosti osobe dok gleda neku sliku sa obrascima u svom skupu podataka. Sistem na kraju efikasno generiše sliku, čak i perspektivu koju je osoba gledala.

Istraživači su otkrili da je aktivnost mozga, pretežno u potiljačnom režnju, pružila dovoljno informacija da se rekonstruišu slike koje su subjekti gledali. Naravno, ni ovo nije savršeno, pa se tako algoritam mučio da rekonstruiše objekte, kao što je na primer toranj sa satom, sa prave fotografije i umesto toga je stvarao apstraktne figure. Međutim, naučnici rade na rešavanju ovog problema.

Ovaj AI sistem je testiran samo na snimcima mozga četiri osobe. Naučnici bi morali ponovo da obuče sistem za svakog pojedinca ukoliko bi se testiranje proširilo na više ljudi. Drugim rečima, biće potrebno još dosta vremena pre nego što ova tehnologija postane široko dostupna. Ipak, naučnici tvrde da ima mnogo potencijala da otvori nova vrata u istraživanju kognitivnih neuronauka.