Sara Smolović
Afrička država Gvineja je usred protesta protiv vojne hunte koja je preuzela vlast u ovoj zemlji blokirala pristup određenim internet sajtovima i aplikacijama za društvenu komunikaciju uključujući WhatsApp, Signal, Telegram i Instagram. Osim toga, nedostupni su i sajtovi medijskih kuća, a ljudi pokušavaju da im pristupe preko VPN provajdera kako bi ostali u kontaktu i u toku sa dešavanjima, prenosi TechRadarPro.
Podaci sa Google Trends servisa pokazuju nagli porast Google pretrage VPN provajdera u prethodna dva dana usled mere koja je strefila protestante. Nije isključeno da ova praksa sutra može da se desi bilo gde u svetu, efikasno eliminišući pristup informacijama građanima u odsudnim trenucima..
Može li se sprečiti ovakav scenario?
Osim kontrole štete, neke azijske zemlje poput Kine odavno su poznate po ograničenom pristupu internetu koji nude svojim stanovnicima, a rukovodstvo države ima strogu kontrolu nad dostupnim sadržajem u „kineskom internetu“ uz nacionalni firewall. Nedavno je uhapšen kineski državljanin pod optužbama da je pomoću četbota veštačke inteligencije raširio lažne vesti o železničkoj nesreći, a Kina je odlučila da strože reguliše njenu upotrebu kako bi smanjila zloupotrebe.
Međutim, u kineskom slučaju možemo zamisliti i opciju državne zloupotrebe korišćenja četbotova, posebno ako uzmemo u obzir da su vlasti ranije, neke vesti o železničkim nesrećama neuspešno probable da zataškaju.
Uz munjeviti razvoj generativne veštačke inteligencije, ovaj problem se pogoršava i može nas dovesti do scenarija iz čuvene Matriks triologije. Uz Kinu, i ostale države žure da regulišu upotrebu AI tehnologije, te je u Evrpskoj uniji parlament nedavno izglasao predlog zakona u vezi sa AI regulacijom. Problematičan deo mogao bi da predstavlja daljinsko prepoznavanje lica koje će načelno biti zabranjeno osim u slučajevima sprečavanja terorističkih pretnji.
ShutterstockUpravo tu se budi sumnja o zloupotrebi ove funkcije, jer oni koji imaju moć mogu da odrede šta predstavlja pretnju. Daljinsko prepoznavanje lica bi tako moglo da se koristi pod izgovorom navodnih pretnji.
Svetski (ne)dostupna mreža
Na prvi pogled, izgleda kao da svi ovi primeri imaju različitu svrhu zabrane korišćenja određenih aplikacija, ali suštinski, deluje i da svi idu u prilog državne kontrole upotrebe interneta, koji bi trebalo da je svetski dostupna mreža – world wide web.
Do pre 15 godina, internet je bio mesto neograničene slobode izražavanja i širenja informacija. Po širenju njegove upotrebe, postali smo svedoci sve veće kontrole koju on omogućava, pa se tako i društvene mreže sve više okreću specijalnim politikama korišćenja. Tako možemo videti učestalija banovanja naloga i skidanja objava zbog „neprimerenog sadržaja“, koji je načelno dobra opcija.
Ipak, uprkos tome, neprimereni sadržaj tako često postaju čak i mimovi, odnosno internet pošalice na neku temu ili čak na sopstveni račun. Ne možemo, a da se ne zapitamo da li će biti povučena crvena linija kontrole sadržaja, gde i kojim sredstvima, ali ukoliko se to desi, postoji šansa da sprečimo antiutopijski razvoj tehnologije i čovečanstva.
Bravo! Učimo od Gvineje
Da, AV likes this. 😁
Kada to radi Gvineja, onda se podsmevamo, a kada zapad blokira sve što ne kontroliše, onda je to demokratija.
Nema potrebe da gledamo dalje od sopstvenog dvorišta.
Kakve mi imamo veze sa "Zapadom"?
Nikakve, samo smo njihova polukolonija i kontrolišu nam i vlast i opoziciju (95%). Van toga nemamo nikakve veze sa zapadom i tReBa dA sE bAviMo sVoJim dVoriŠtEm.
Da Gvineja ima šizo-polarizaciju stanovništva i ispirače mozgova aka Pink vs United Media, ne bi morala da se muči i blokira net.