Aleksandar Božović
Tehnički univerzitet u Beču (TU Wien) razvio je neverovatnu tehnologiju koja omogućava da se istrošene baterije, umesto da postanu toksični otpad, „zasade“ poput semenki i iskoriste za proizvodnju čistog goriva – metana. Ova inovacija ne samo da rešava problem baterijskog otpada, već i direktno doprinosi borbi protiv klimatskih promena.
Suština otkrića je u korišćenju materijala iz starih baterija, poput nikla i aluminijum-oksida, a koji se pretvaraju u nanokatalizator. Taj katalizator omogućava hemijsku reakciju u kojoj se ugljen-dioksid (CO₂) uz pomoć vodonika pretvara u metan. Dakle, štetni CO₂ gas postaje korisno gorivo koje se može koristiti u industriji, transportu i energetici.
Od otrova do rešenja
S obzirom na to da se svake godine gomilaju milioni korišćenih baterija, ova tehnologija nudi dugoročno rešenje problema elektronskog otpada. Umesto da završavaju na deponijama ili bivaju izvožene u siromašnije zemlje, stare baterije dobijaju novu, korisnu svrhu – proizvodnju energije.
U većini zemalja opcije su ograničene:
- Delimična reciklaža, gde se izvlače vredni metali, ali to je skupo i neefikasno.
- Skladištenje, gde baterije čekaju buduće rešenje u specijalnim „grobljima“.
- Izvoz u siromašnije zemlje, gde završavaju bez adekvatnog tretmana, zagađujući zemlju i vodu.
Austrijski pristup, za razliku od ovih metoda, ne samo da rešava problem, već ga pretvara u resurs.
Pretvaranjem CO₂ u metan, ova tehnologija ne samo da smanjuje emisije gasova staklene bašte, već i stvara gorivo koje može zameniti fosilne izvore. Na taj način spaja upravljanje otpadom, reciklažu i obnovljivu energiju u jedinstven ciklus.
Evropski odgovor Silicijumskoj dolini i Kini
Dok Silicijumska dolina najavljuje futurističke projekte, a Kina dominira masovnom proizvodnjom, Austrija nudi nešto podjednako moćno, praktično rešenje zasnovano na onome što već imamo. Umesto razvoja novih problema, Austrija zatvara krug i nudi održivu alternativu, tiho, ali temeljno.
Ova tehnologija mogla bi da označi početak nove ere u kojoj Evropa postaje lider u zelenim tehnologijama i to ne zbog kvantiteta, već zbog pametnih i sistemskih rešenja, piše UnionRayo.
