Aleksandar Božović
Serena OS nije samo još jedan operativni sistem, ona je svojevrsno igralište za hakere, zaljubljenike u Amiga računare i „tinkere“, koji pomeraju granice vintage hardvera. Rođena u dobu modernih dizajnerskih principa, osposobljena za sveprisutno izvršavanje višestrukih proračuna istovremeno i podrškom za više korisnika, Serena OS, koju je kreirao [dplanitzer], daleko je od običnog operativnog sistema.
Pokreće je Amiga sistem sa 68030 ili boljim CPU-om i izaziva tradicionalni koncept operativnih sistema, odbacujući „thread-ove“ u korist „dispatch queues“, slično Apple Grand Central Dispatch-u. Rezultat? Dinamično, fleksibilno jezgro koje kombinuje dizajn okrenut budućnosti sa dozom retro šarma.
Prava inovacija u Serena OS leži u njenom jezgru, koje koristi koncept virtuelnog procesora za efikasno upravljanje sistemskim resursima. Umesto thread-ova, Serena dinamički prilagođava skup virtuelnih procesora prema potrebama „dispatch queues“, osiguravajući da se zadaci izvršavaju precizno i što brže.
ShutterstockObrada prekida je takođe jedinstvena: prekidi se pretvaraju u svojevrsne semafor signale, omogućavajući kodu da ih obrađuje u skladu sa svojim potrebama bez prvenstva propuštanja, čineći interakciju sa hardverom bolje kontrolisanim, posebno kada je tajming kritičan.
Za ljubitelje Amige koji već prilagođavaju svoje sisteme, Serena OS nudi nove mogućnosti. Deli duh sa projektima poput AROS (Amiga Research Operating System), ali dodaje svoj jedinstveni pristup sa objektno-orijentisanim dizajnom. Bilo da razvijate softver za vašu klasičnu Amigu ili istražujete novi hardverski interfejs, Serena OS pruža robustnu i prilagodljivu osnovu, prenosi Hackaday.
