Hakovanje satelita nije toliko komplikovano i košta vas manje nego nova Nintendo Switch konzola

Sve što vam je potrebno za hakovanje satelita je oko 300 evra i uplink stanica. To znači da za manje novca nego što kod nas košta Nintendo Switch konzola možete oteti jedan od mnogih satelita koji lete Zemljinom orbitom i preneti poruku ljudima širom sveta, piše SlashGear.
Tokom nedavno održane DefCon hakerske konferencije, Karl Košer, pripadnih white hat hakerske grupe ShadyTel je uradio upravo to. Košer je uspeo da hakuje nekorišćeni kanadski satelit za emitovanje i iskoristi ga za emitovanje raznih sadržaja. Emitovanje je uključivalo razgovore sa prošlogodišnjeg ToorCon-a, koji je hakerska konferencija sa sedištem u San Dijegu, i razne filmove sa temom hakovanja poput „WarGames“.
Hakovanje satelita je moguće potpuno legalno
Hakovanje je zapravo široka tema. Uprkos tome u koje slike ljudi u kapuljačama ispred monitora, zapravo postoji veoma velika etička hakerska zajednica. Neki etički hakeri istražuju rupe u softverima u pokušaju da pronađu ranjivosti i obaveste programera o njima pre nego što to učini jedan od loših momaka. Neki od njih to rade iz zabave, bilo privatno, u malim grupama ili na skupovima poznatim kao hakatoni. Drugi tako žive. Tehnološke kompanije kao što je Google često nude veoma velike nagrade hakerima koji mogu da razbiju njihov softver. Onda imate ilegalne stvari, koje takođe donose veliki novac, ali koje vas mogu dovesti u savezni zatvor do kraja dana ako vas uhvate.

Što se tiče hakovanja satelita, ono može biti legalno ako to uradite kako treba. Čak i nakon što se povuku iz upotrebe, sateliti su i dalje nečije vlasništvo. Ako vlasnik otkrije šta ste uradili, mogli biste upasti u pravni problem. Zatim postoji cela lista propisa koji dolaze sa satelitskim radom i upotrebom. Dakle, čak i ako vlasniku satelita nije stalo, i dalje možete uraditi nešto što nije po zakonu.
Hakovanje koje je izveo Košer bilo je potpuno legalno. Pre nego što je obavljeno, zakupljen je satelitski transponder, koji je deo koji upravlja informacijama koje satelit šalje i prima. Košer je takođe dobio licencu kako bi mogao da koristi napuštenu uplink stanicu izabranu za zadatak bez suprotstavljanja nadležnima.
Šta vam sve treba?
Kada je u pitanju stvarni deo hakovanja, prva stvar koja će vam trebati je uplink stanica, koja u prvom redu šalje signale satelitima. Stanice za uplink se mogu iznajmiti, što je nešto što mnoge TV stanice rade. Košer je nabavio licencu, a zatim je koristio napuštenu uplink stanicu za svoje hakovanje, što je verovatno jeftinija opcija. Nakon toga vam je potrebno nešto što se zove Hack RF, koje sadrži sav hardver i softver koji su vam potrebni da uđete u sam satelit.
Kako je Košer objasnio, kada imate prave alate, užasan nedostatak sigurnosti na satelitima znatno olakšava njihovo preuzimanje. On kaže: „Sateliti u suštini samo odražavaju bilo koji signal koji im se šalje. Nema autentifikacije ili bilo čega. Ako ste dovoljno glasni i ako postoji drugi korisnik na tom transponderu, morate da vičete glasnije od njih. Ali ako nema jedan tamo, samo će to ponoviti.”

Opcija koju je Košer koristio uključivala je ciljanje neiskorišćenog satelita koji se probijao ka svom poslednjem počivalištu. Kako NASA objašnjava, sateliti koji su preveliki da bi izgoreli pri ponovnom ulasku ili su pali u Tihi okean ili su jednostavno poslani predaleko da bi smetali bilo kome. Kako je bivši CBC satelit bio na kraju svog života i više se nije koristio, hakerima nije bio potreban posebno jak signal da bi dobili rezultat.