Lažni fiskalni računi generisani uz pomoć ChatGPT-a izazivaju zabrinutost zbog potencijalne prevare

Najnovija verzija OpenAI-jevog generatora slika, integrisana u GPT-4o model i predstavljena 25. marta 2025, izazvala je buru na internetu – ne samo zbog sposobnosti da rekreira scene iz anime filmova poput onih iz Studio Ghiblija, već i zbog mnogo ozbiljnijeg problema: mogućnosti pravljenja verodostojnih lažnih fiskalnih računa.

Korisnik platforme X, @deedydas, objavio je sliku računa restorana Epic Steakhouse iz San Franciska, naglašavajući da je u potpunosti generisan pomoću AI-ja. Priložio je i tačan prompt koji je koristio: zahtevao je „fotorealističnu sliku iz iPhone perspektive, sa zgužvanim papirom na drvenom stolu, računom od tačno 277.02 dolara, sa uverljivim stavkama i tačnim matematičkim obračunom“.

Ova objava izazvala je veliku pažnju – sa više od 2,3 miliona pregleda i hiljadama reakcija. Dok su neki komentatori ukazali na sitne greške poput nerealnih cena ispod 10 dolara, drugi su započeli eksperimentisanje sa sopstvenim verzijama još uverljivijih računa, dodajući im fleke od hrane i efekat zrna.

Potencijalne zloupotrebe

Kao što se moglo očekivati, korisnici su brzo počeli da spekulišu kako ovakvi falsifikovani računi mogu da se zloupotrebe. Mnogi su ukazali na rizik od prevara prilikom refundacija troškova u kompanijama, poreskih prijava ili u aplikacijama koje korisnicima daju nagrade za upload stvarnih računa. „Era prevare je stigla“, napisao je korisnik @DataChaz, ukazujući da aktuelni alati za detekciju deepfake sadržaja ne uspevaju da prepoznaju ovakve AI-generisane slike.

Odgovor OpenAI-ja

Iz kompanije OpenAI poručuju da svi generisani vizuali sadrže metapodatke koji ukazuju da su nastali u ChatGPT-u, kao i da njihova upotreba u prevarne svrhe predstavlja kršenje pravila korišćenja. Takođe su izjavili da njihov sistem neprestano uči na osnovu stvarnog korišćenja i povratnih informacija korisnika.

Zanimljivo je da su iz OpenAI-ja pokušali da okrenu narativ u pozitivnom pravcu, navodeći da se ovakvi sadržaji mogu koristiti u edukativne svrhe – za trening detekcije prevara, finansijsko opismenjavanje, umetničke projekte ili čak marketing.

Kontra mere u razvoju

U svetlu sve češće zloupotrebe, neke kompanije već razvijaju alate koji koriste analizu metapodataka kako bi razlikovali stvarne od generisanih slika računa. Platforme poput Ramp-a navodno testiraju mogućnost automatskog prepoznavanja AI-generisanih dokumenata kao dodatnu zaštitu.

Uprkos još uvek prisutnim nesavršenostima, kao što su tipografske greške i nelogičan zbir stavki, tehnološka zajednica upozorava da će sledeće verzije GPT-4o modela verovatno otkloniti te nedostatke i omogućiti kreiranje savršenih falsifikata. U eri kada veštačka inteligencija može da rekreira ne samo umetnička dela već i finansijske dokumente, pitanje odgovornosti i etike postaje važnije nego ikad. Kako tehnologija napreduje, biće ključno razvijati efikasne metode za prepoznavanje i sprečavanje digitalnih prevara, prenosi Dailydot.