Opis igre: Metal Gear Solid V

Filip Majkić
Metal Gear Solid 5: The Phantom Pain je igra koje je, kao i svi ostali Metal Gear naslovi, neraskidivo vezana za Hidea Kodžimu, jednog od najpoznatijih i najuticajnijih igračkih producenata u današnjoj industriji. Ukoliko ranije niste imali prilike da igrate Metal Gear igre, možemo samo reći da je to velika šteta, ali nas ne bi čudilo budući da su do pre izvesnog vremena bile ekskluzivno vezane za Playstation konzole. Međutim, već neko vreme ne važi veza između Konamija/Kodžime i Sony-ja, što i ne čudi imajući u vidu raznolikost današnjeg igračkog ekosistema u odnosu na nekada dominantnu poziciju Playstationa.
Metal Gear Solid 5: The Phantom Pain je otišao toliko daleko, da bismo bili slobodni da kažemo da se ovakva igra jednostavno neće nadmašiti barem dok ne bude došao MGS sa rednim brojem 6
Metal Gear igre već izlaze za drugu konzolu/ekosistem (Xbox), kao i za PC. Međutim ovo je prva „punokrvna“ Metal Gear Solid igra koja će simultano izaći na više konzola i na PC računarima. Početkom prošle godine je izašao Metal Gear Rising, ali je to, uslovno rečeno, sporedna igra u Metal Gear univerzumu, koja se fokusira na karaktera Raidena, a i PC verzija se pojavila sa nešto manje od godinu dana razmaka. Sada se vraćamo u čizme Snejka (Snake), ili Big Bossa. Po prvi put Metal Gear Solid naslov simultano izlazi na svim relevantnim platformama. Nažalost, Kodžima neće biti u prilici da uživa u svom velikom trijumfu.

Zašto to kažemo? Nije veza između Konamija/Kodžime i Sony-ja jedina veza koja je popustila. Iz određenih razloga, o kojima samo možemo nagađati, Hideo Kodžima i njegov Kojima Productions studio se našao na ratnoj nozi sa matičnom kompanijom. Da li je reč o hiru nekog rukovodioca, ličnim relacijama, nemogućnosti dogovora vezano za novac, ili nečemu četvrtom, tek Hideo Kodžima i njegov tim su sa ovom igrom odradili poslednje stavke iz svog ugovora i faktički su čekali da prođe vreme ugovora. Za to vreme, poslednjih meseci su tretirani…blago rečeno – veoma loše. Iako su formalno bili vezani za Konami, terani su da rade besmislene poslove, onemogućavan im je pristup internetu na poslu i generalno rađeno im je mnogo toga što se može smatrati klasičnim mobingom. Sve je isplivalo na površinu u osvit dolaska MGS5 igre, što je stvorilo nezanemarljivu količinu kontroverzi. Na kraju, sve je kulminiralo uklanjanjem imena Hidea Kodžime sa pakovanja novog Metal Geara.

Da li su igrači oštećeni? Nikako, dobili smo vrhunski naslov, fantastično ispolirani uglađen, onako kako Metal Gear igre i zaslužuju i po čemu su prepoznatljive. Oni koji se igraju na PC računarima mogu biti posebno zadovoljni, jer po prvi put neće dobiti (ako uopšte dobiju) okasneli port ili inferiornu verziju igre sa problemima raznih vrsta, od kontrola do grafike.

Dosadašnji Metal Gear Solid naslovi su bili klasifikovani kao „taktičko-špijunske akcije“. To isto važi i za Metal Gear Solid 5: The Phantom Pain, ali se otišlo toliko daleko, da bismo bili slobodni da kažemo da se ovakva igra jednostavno neće nadmašiti barem dok ne bude došao MGS sa rednim brojem 6. Istovremeno, ovo je dramatično drugačiji naslov od svih dosadašnjih po mnogo čemu, a uskoro ćete videti i zašto smo toliko oduševljeni najnovijim Metal Gearom…
Nismo sigurni koliko uopšte ima poente da vam govorimo o priči. Formalno, igrate kao Snake, odnosno Big Boss, najbolji i najkvalitetniji vojnik iz vremena hladnog rata, kada su pretnja nuklearnim bombama i nadgornjavanje Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza oblikovali dešavanja na svim kontinentima sveta. Big Boss, pak, ima svoje planove i svoj put, koji ne uključuje slepo izvršavanje naloga iz Vašingtona, i uključuje pretnju nuklearnim oružjem i nemirima širom sveta kako bi postigao svoj cilj – a to je da se osveti svojim neprijateljima, drugim tajnovitim grupama i službama koje deluju iz senke.
Po prvi put, Metal Gear je Open World igra u pravom smislu te reči
Cela priča je dosta komplikovana i velike su šanse da je nećete u potpunosti razumeti, čak i ukoliko ste igrali prethodne Metal Gear naslove, što je prava šteta. U suštini, Hideo Kodžima koristi motiv „ratnika koji su siti rata i koji žele da uspostave mir u svetu po bilo koju cenu“, uključujući tu i sopstvenu žrtvu, jer znaju da će u javnosti biti predstavljeni kao ludaci i odmetnici koji žele rat i sukobe. Sve u svemu, priča je veoma duboka, ispričana je brojnim animacijama koje traju satima, i sve je u stilu Metal Gear univerzuma kakvog ste i do sada poznavali.

Godina je 1984. i Snake osniva sopstvenu privatnu armiju. Tu dolazimo do značajnog pomaka kada je Metal Gear svet u pitanju u odnosu na prethodne naslove. Po prvi put, Metal Gear je Open World igra u pravom smislu te reči. Ne samo da ćete vršiti menadžment svoje baze i ljudstva – paradoksalno, najsličniji koncept ovom je viđen u PSP igri Metal Gear Solid: Peace Walker – već ćete imati priliku da misije izvršavate na pregršt načina, kao i da birate na koji način ćete prolaziti kroz igru, redosled misija i slično. Imaćete bazu, koja je svojevrsni hub iz koga krećete u misije, ali i sama baza je bitan faktor u igri, jer je morate nadograđivati, jačati, angažovati nove ljude, braniti od napada, ulagati u nju i tako dalje.

Jednostavno, imate ogroman stepen slobode. I ranije su misije u Metal Gear igrama imale visok stepen slobode. Međutim, to je sada dignuto na n-ti stepen. Sa druge strane, moramo reći da je sistem koji ocenjuje uspešnost izvršenja misija i dalje pomalo nefer, jer forsira stealth gejmplej. To ima svoju podlogu i u smislu pedigrea igre (stealth tactical espionage tradicija), i u smislu filozofije i psihologije rata i tragedija koju Kodžima istražuje. Prosto rečeno, što manje ubistava, jer se svaki vojnik smatra „bratom po muci“ u teškim i surovim vremenima.

No, ako ćete možda već biti ocenjivani po opisanim kriterijumima, svakako nećete biti nimalo ograničeni kada je način izvršavanja misija u pitanju i to je ono najvažnije. Suštinski, ništa vas ne ograničava da igrate misiju onako kako vi želite i zamislite. Hoćete da uletite poput Ramba i uništite sve pred sobom? Nema problema. Želite da zaista igrate tako da ne ubijete nikoga? I to je moguće. Možete do cilja ići na X načina, raznim putanjama i pristupima i po tom pitanju skidamo kapu. Gotovo sve misije vas jednostavno bace u vatru i na vama je da odaberete na koji ćete način da je odradite.

Primera radi, možete se šunjati do artiljerijskih oruđa koja morate uništiti i minirati ih C4 eksplozivom, možete ukrasti tenk, pa uništiti ta artiljerijska oruđa (ako vas ne unište pre toga), možete ubiti vojnika koji ima bazuku (ili ukrasti bazuku iz hangara duboko u bazi) pa uništiti artiljeriju, i u svim tim prilikama imate izbor između jurišnog i tihog pristupa, ili bilo kakve njihove kombinacije. Imate zadatak da ubijete neku metu, recimo visokog oficira? Možete se ušunjati u kamp, možete ga ubiti snajperom iz velike daljine, možete minirati neku deonicu puta ili staze gde očekujete da će proći, možete se ušunjati u njegov štab, ili pak obrnuto, izazvati uzbunu kako bi on izleteo iz štaba i tome slično.

Svaki od pristupa ima specifične prednosti i nedostatke. Strpljenje se nagrađuje na brojne načine. Vojnike možete zarobljavati i ispitivati, tokom misija možete dolaziti do raznih dragocenih podataka, otključavati nova oružja, pronalaziti nove dodatke, resurse za bazu, informacije, dokumenta. Naravno, sve je to skopčano sa slobodom ili sputanošću u ostvarivanju primarnog zadatka. Ukoliko se opredelite da metu ubijete na bučan način ili iz velike daljine, snajperom, to nekako podrazumeva da nećete previše „njuškati“ po neprijateljskoj bazi ili logoru i istraživati.Sve u svemu, osnovni utisak jeste da je količina gejmpleja prosto neverovatna! Još neverovatnije je koliko je sve ispeglano, konzistentno, kvalitetno odrađeno. Svaki okršaj, svako zarobljavanje neprijatelja je pravo zadovoljstvo. Misije možete prolaziti redom koji odaberete i na najrazličitije načine i to je ono što zapravo u punoj meri otkriva potencijal The Phantom Paina. Zahvaljujući tome, bukvalno nema potrebe da igrate slične akcione igre, naginjale one ka stealth ili bum-bum izvođenju.

Zaista mislimo da je Metal Gear Solid potpuno definisao ne samo ovaj žanr, već nekoliko žanrova, i objasnio po svim parametrima kako akciona igra treba da izgleda. Upalite Metal Gear Solid 5 i igrajte šta hoćete, koliko hoćete, na način na koji želite da igrate. Hoćete stealth avanturu? Metal Gear će vam to omogućiti, i to će biti najbolja šunjalica koja postoji. Želite da izigravate akcionog heroja iz američkih filmova? Nikakav problem, sjajna oružja i fantastično napucavanje su tu. Potpuno je fascinantno na koliko načina možete pristupiti problemima i zadacima koji se postave pred vas. Metal Gear Solid 5 je toliko dobar baš zato što vas ne usmerava i ne prisiljava da nešto uradite na tačno određeni način, i pri tome je izuzetno poštena jer vam daje alatke koje će vam zaista omogućiti da izvršite misiju na način na koji vi to želite da uradite.
Fenomenalna optimizacija i perfektno stabilan frejmrejt na širokom dijapazonu konfiguracija
Naravno, svaki pristup ima određene posledice, ali upravo će vam draž biti u tome da vidite sa kakvim će se posledicama suočiti snajperista, jurišnik, tenkista, špijun…a igra je sasvim dovoljno velika da isprobate sve ove načine više desetina puta. Zapravo, igra može biti zaprepašćujuće velika, jer misije možete ponavljati, prelaziti na drugačiji način, eksperimentisati…Tome doprinosi i kompanjon sistem, gde u misiju vodite sa sobom – nešto ili nekoga. Možete, primera radi, da povedete snajperistkinju koja će vam čuvati leđa, ili pak vernog konjića koji će vam omogućiti da brzo prelazite velike distance. Za sve one koji su oduvek želeli da uđu u čizme nekog specijalca i iskuse sa čime se on suočava kada ga bace u nepoznato, Metal Gear Solid 5 donosi odgovore na sva pitanja koja mogu sebi postaviti.

Sve što smo spomenuli, a toliko je toga dobrog, dolazi u priliku da briljira zahvaljujući perfektnoj tehničkoj podlozi. Za potrebe ove igre je kreiran Fox Engine, fenomenalan endžin koji izvanredno radi na širokom dijapazonu hardvera. Istina, minimalni zahtevi mogu delovati pozamašno (mada, objektivno, u smiraju 2015. godine, svako ko se igra treba da ima barem takvu konfiguraciju), ali kada ih jednom preskočite, uživaćete u stabilnom frejmrejtu, visokoj količini detalja i skoro pa perfektnim animacijama. Igra sjajno radi na konfiguraciji iz potpisa, u 1920 x 1200 rezoluciji na maksimumu detalja i na nismo-ni-sigurni-koliko-staroj MSI GTX 670 OC grafičkoj karti.

Uz sve to, prisutna je neverovatna količina detalja na sve strane. Da li je u pitanju grafičko bogatstvo, da li je u pitanju pažljiv pristup dizajniranju svake misije i svakog kutka i ćoška u bazama, bilo da se radi o priči ili pozadinskim audio logovima, sasvim je sigurno da ogroman deo toga jednostavno nećete biti u prilici da doživite iz jednog igranja. Zapravo, skloni bismo bili da kažemo i pomislimo da je jedan od najboljih aduta ove igre to što zbilja ne možete sve da doživite, pa se itekako isplati igrati ih iznova i iznova, na drugačiji način nego što ste to radili prethodnog puta. Kad smo kod detalja, i dalje su tu mnogobrojni “šašavi”, da ne kažemo “ćaknuti” trikovi Hidea Kodžime, poput hvatanja zarobljenika i resursa i slanje u vazduh balonom, kao i mnogih sličnih prenaglašenih detalja.

Nismo ni stigli da igramo multiplej režim, budući da će isti postati dostupan tek tokom oktobra. Igrači bi trebali biti u stanju da podešavaju svoju opremu do najsitnijih detalja, kako u funkcionalnom, tako i u estetskom smislu. Ostaje nam da sačekamo da vidimo šta nam je sve priređeno za isti, ali najviše očekujemo od team deathmatch moda, takoreći standardnog režima igranja, koji deluje bolje nego ikada. Sukob klanova? Invazija na tuđe matične baze? Da, sve to bi trebalo da bude omogućeno, ali ostaje nam da sačekamo i vidimo u kojoj meri će ta obećanja biti i ostvarena. U međuvremenu su se pojavile i određene kontroverze vezano za mikrotransakcije, i ostaje da vidimo na koji će način to biti implementirano. U single režimu toga svakako nema, niti će biti.

Pred sam kraj bismo spomenuli i par reči vezano za nabavljanje igre. Konkretno, Metal Gear Solid 5 je  deo Nvidia programa i deli se – ukoliko ima kodova – uz GeForce grafičke karte GTX 980 Ti, GTX 980, GTX 970 i GTX 960 ili laptopove sa najjačim Nvidia grafikama (970M, 980M). Stoga vam skrećemo pažnju da ukoliko ste kupili neku od ovih grafičkih kartica kod prodajnih partnera ne propustite priliku da sebi obezbedite i kod za ovaj naslov. Zaista se radi o sjajnoj prilici, budući da je reč o jednoj od najboljih igara ikada.Mislimo da smo poslednjom konstatacijom sa prethodnestrane sve rekli. Zaista je reč o jednoj od najboljih igara ikada. Uz Witcher 3, apsolutno najozbiljniji kandidat za igru godine, ili bolje reći nekoliko poslednjih godina. Čak deluje da je neoprostivo ne dati šansu novom Metal Gearu, iz dva značajna razloga – zbog toga što je toliko razgranat da su ogromne šanse da će vam se dopasti i da ćete naći način da u skladu sa raznovrsnim gejmplejem u njemu uživati, i da su, makar kada je reč o našoj zemlji gde je igranje na PC računarima veoma dominantno, velike šanse da do sada niste bili u prilici da igrate Metal Gear Solid.

Kako god da odaberete da posmatrate Metal Gear Solid 5: The Phantom Pain, reč je o remek delu, pravom primeru i odličnom adutu za svakoga ko je sklon da kaže da su igre – makar one najbolje – zapravo umetnost. Štaviše, moglo bi se reći da je reč o remek delu. Stotine sati gejmpleja, neverovatna sloboda u pogledu izvršavanja misija, fantastičan gejmplej, izuzetna vizuelna i audio podloga, dubokomisaona priča sa naglaskom na ratnu psihologiju, i najzad neverovatno zabavna igrivost su stavke koje govore same za sebe. Dobili smo fantastičnu igru, ispeglanu i upodobljenu baš onako kako smatramo da igre ovakvog gabarita zaslužuju. Nećete biti u prilici da kažete “dobra je priča, ali gejmplej,” “napucavanje je super ali zvuk,” “super je grafika ali sve je isto i linearno…” Metal Gear Solid 5 vam daje slobodu da igrate na koji god način želite, bacajući vas u akciju bez ikakve milosti.
Kako god da odaberete da posmatrate Metal Gear Solid 5: The Phantom Pain, reč je o remek delu, pravom primeru i odličnom adutu za svakoga ko je sklon da kaže da su igre – makar one najbolje – zapravo umetnost
Metal Gear Solid nikada nije, i nikada neće biti rekorder u prodaji, baš kao što Isak Njutn nikada nije unovčio svoju sposobnost da spozna svet oko sebe, kao što Tesla nije ostavio najviše patenata, kao što Leonardo Da Vinči nije naslikao najviše slika. Radi se, pre svega, o remek delu. Kada se kroz deset ili dvadeset godina jedva budemo uopšte sećali šta smo igrali,  to sećanje će u dobroj meri činiti Metal Gear momenti, baš kao što se vlasnici Playstation 1 konzole sećaju prvog Metal Gear Solid naslova, vlasnici Playstation 2 konzole igara Metal Gear Solid 2 i 3, dok će vam praktično svaki vlasnik Playstationa 3 uvek reći da je Metal Gear Solid 4 najbolja igra koja se pojavila za tu konzolu, uključujući i autora ovih redova. Sada smo svi u prilici da uživamo u remek delu i nema nikakvog razloga da to ne učinimo, tim pre što ne možemo biti sigurni, makar u trenutku pisanja ovog teksta, šta Hideo Kodžima planira za budućnost i za Metal Gear serijal, koji je umnogome odredio pre svega njegov život…

Ocena: 96
Dopalo nam se
– Neverovatna količina…svega što je stalo u igru – Fantastična igrivost – Grafika – Raskošan svet – Sloboda u igranju – Gomila sadržaja – Priča – Ekstreman „replayability“
Nije nam se dopalo
– Priču će mnogi teško shvatiti u punoj meri, tim pre što se oslanja na ranije Metal Gear naslove – Zaraznost preko svake razumne mere
Platforme: PC, Playstation 4, Xbox One, Playstation 3, Xbox 360
Minimalne specifikacije:
Procesor: Intel Core i5-4460 (3.2 GHz) Grafika: NVIDIA GeForce GTX 650 RAM: 4 GB HDD: 28 GB prostora OS: Windows 7 64-Bit / Windows 8 64-Bit / Windows 8.1 64-Bit
 
Preporučene specifikacije:
Procesor: : Intel Core i7-4790 (3.6 GHz) Grafika: NVIDIA GeForce GTX 760 RAM: 8 GB HDD: 28GB prostora OS: Windows 7 64-Bit / Windows 8 64-Bit / Windows 8.1 64-Bit
 
Igrano na:
Procesor: Intel Core i5-4670, 3.4 GHz Grafika: MSI GTX 670 OC / Gigabyte Windforce GTX 980 OC RAM: 16 GB SSD: Samsung 840 EVO, 250 GB OS: Windows 7 x64