Opis igre: StarCraft II: Legacy of the Void

Filip Majkić
Pre nekih šest meseci smo imali priliku da isprobamo beta verziju poslednje StarCraft II iteracije i tada smo se detaljno upoznali sa novinama koje su pripremane i testirane. Podsetićemo vas da smo tada detaljno izneli svoje utiske u dole linkovanom članku. Sada je, međutim, došao trenutak da iznesemo svoje utiske o finalnom proizvodu i igri, kao i o kampanji uostalom, budući da smo single player režim tek sada mogli detaljno iskusiti.
Najava igre: StarCraft II Legacy of the Void
Za slučaj da niste upoznati, StarCraft II: Legacy of the Void je treći i finalni deo StarCraft II naslova, koji je bio predviđen u samom startu da dođe u tri iteracije, odnosno kroz tri igre koje su se u single režimu fokusirale na po jednu od rasa. Najpre se pojavio Wings of Liberty, fokusiran na Terane, zatim Heart of the Swarm posvećen Zergovima i sada Legacy of the Void koji se bavi Protosima.
 
Ipak, prva dva dela čine nešto drugačiju celinu u odnosu na potonjeg i u funkcionalnom smislu i u smislu priče. Sa jedne strane, Legacy of the Void ne zahteva posedovanje prethodnih igara da biste ga mogli igrati, već se radi o standalone ekspanziji. Takođe, kada se radi o priči, prve dve ekspanzije su ipak bile fokusiranije na jednu grupu likova i vrteli se oko toga šta se dešava sa Džimom Rejnorom i Sarom Kerigen. Njih i ovde ima, ali ovde ipak zatičemo čitav dijapazon likova rase Protosa, dok svi skupa pokušavaju da spreče uništenje univerzuma suprotstavljanjem zlu probuđenom pri kraju Heart of the Swarm kampanje.

Nekih mesec dana pre izlaska Legacy of the Void standalone ekspanzije, Blizzard je apdejtovao StarCraft II na verziju 3.0, u kojoj je doneo niz promena. Ovaj patch je optimizovao korisnički interfejs, izmenio menije, dodao full 3D portrete i uneo čitav niz sitnijih i krupnijih izmena. Pozajmljenica revamp ponajbolje opisuje šta je ovim učinjeno, a promene su zbilja donele dosta jači utisak i doživljaj susreta sa StarCraft univerzumom.
 
Još jedna stvar koju je patch 3.0 doneo svima koji su imali pristup bilo kom delu StarCraft II sage jeste prolog kampanja Whispers of Oblivion. Radi se o maloj kampanji od tri misije, i koja popunjava “rupu” između prethodnih delova i Legacy of the Void. Priča je fokusirana na Zeratula i njegovo otkrivanje ko ili šta stoji iza velike opasnosti, o kojoj se puno govorilo u prethodnoj ekspanziji, Heart of the Swarm. Na taj način je premošćena priča i na nju se direktno nadovezuje kampanja Protosa koja je predmet igre, odnosno druge ekspanzije Legacy of the Void.

Legacy of the Void je označio veliki iskorak za Blizzard u mnogo čemu. Mnogi fanovi očekuju da LotV bude ultimativni izraz jedne real time strategije. Žele da bude epska, da donese nešto neviđeno. Da li će to i dobiti? Zavisi iz kog ugla posmatrate stvari. Blizzard nikada nije bio inovator, već majstor da sve što je neko drugi smislio dobro ispegla i implementira. Ukoliko želite da saznate da li je LotV za StarCraft II ono što je bio Broodwar za StarCraft, odgovor je – da. Postavlja se pitanje da li je to dovoljno u današnje vreme, da li će LotV privući nove korisnike u žanr ili biti samo šlag na torti namenjenoj skupu veterana. Srećom, LotV nudi mnoštvo stvari koje mogu da privuku nove i da udahnu novu volju starim poklonicima StarCraft univerzuma. Mnoštvo načina da igrate igru, gomila modova, više zanimljivih misija koje možete igrati od samog starta u skladu sa time šta je razvojni tim osmislio…Sve u svemu, puno je razloga za igranje Legacy-ja.

Što se kampanje tiče, ona je fokusirana na Protosse, odnosno Artanisa i njegov pokušaj oslobođenja Aiura, koji se ubrzo završava loše usled intervencije “mračnih sila iz tmina ništavila”, odnosno zlokobnog entiteta koga smo upoznali u Heart of the Swarm ekspanziji, po imenu Amon. Da premostite priču, odigrajte Whispers of Oblivion, jer to su dodatne tri misije – stoga, zašto da ne? Nakon toga kreće priča koja prati Protosse, i vodi kroz potragu za Xel Nagama ka klimaktičnom konačnom obračunu sa iskonskim zlom.

Vredi li kampanja uloženog truda, odnosno sati? Da se ne lažemo, svi ćemo je igrati, ma šta mislili o njoj. Ako ništa drugo, misije su i dalje zanimljive, simpatično poslagane, pune različitih izazova. No, ukoliko imate iole iskustva sa strateškim igrama, preporuka je da ne igrate na Normal težini, već na nekoj većoj, budući da na Normalu misije zbilja i nisu neki izazov. I ovde ćete moći da vršite delimično prilagođavanje svoje armije, imate specijalne sposobnosti koje vam daje Spear of Adun, odnosno komandni brod Protossa. Svi likovi koje smo upoznali tokom kampanja su tu (minus oni koji su ubijeni u nekom od ranijih nastavaka, naravno).

Za sve one kojima kampanja nije dovoljno dobra ili nije izazov, tu je nekoliko novih mogućnosti kada je igranje u pitanju. Archon Mode je novi/stari režim igranja, vraćen iz prvih delova sage i okarakterisali bismo ga kao najznačajniju novinu. Ovo je takmičarski nastrojeni multiplej režim u kome dva igrača kontrolišu jednu bazu. Dakle, igrate dva na dva, a kontrolišete jednu bazu. Na ovaj način bitke dobijaju potpuno drugačiju dimenziju. Ne samo što možete da sa drugarima uživate na potpuno novi način, već ovakva postavka otvara neke potpuno nove strateške i taktičke opcije. Najprostiji primer bi bio – jedan se stara o ekonomiji, a drugi o borbenim jedinicama i izviđanju.

No, postoji i dublja komponenta svega toga. Sa jedne strane, ovo je dobar način da „uvučete“ prijatelja u svet StarCrafta, ili pak da ga „odškolujete“. Sa druge strane, ratovanje dobija sasvim novi smisao, pošto su dve glave pametnije od jedne, ali i dva miša prave više APM (actions per minute) od jednog. Stoga je sada dosta otvorenija opcija da tokom borbe koristite neke od jedinica koje imaju specijalne sposobnosti, umesto prostog omasovljivanja svojih armija i slanja čitavog čopora/horde direktno na protivnika.  Kako god da okrenete, ovo otvara čitav niz novih opcija i mogućnosti za suptilnije igranje, a dva igrača dele svoje iskustvo u „kooperativnom multiplej“ igranju i to može biti samo plus. Odličan novitet.

Allied Commandersje još jedan novi način igranja u StarCraftu II. Ima naglašenu kooperativnu crtu, baš kao i Archon Mode. Bazira se na nizu ciljeva koje igrači moraju da ostvare u ulogama moćnih likova iz StarCraft sage. Svaki komandir ima jedinstvene osobine i mogućnosti apgrejda, i donosi specijalne bonuse armijama koje kontroliše.
Tokom serije izazova, misija i scenarija koje morate preći, vaši likovi dobijaju iskustvo. Razmišljajte o ovom modu kao o „single misijama za dvojac“, odnosno single varijanti Archon moda. Kooperativni mod će vam doneti i dosta drugačiji gejmplej. Kako apgrejdujete commandera, on dobija različite sposobnosti, koje omogućavaju drugačiji pristup gejmpleju. Takođe, neke jedinice su u ovom modu redizajnirane, a neke postoje iako ne postoje u glavnoj igri (na primer, neke jedinice iz originalnog StarCrafta i slično). Isto tako, imaju mnoštvo različitih sposobnosti kojih nema u osnovnom modu, tj. kampanji…

Da skrenemo pažnju na jedan estetski detalj: meniji su fenomenalni!!! Svaki meni je posebno dizajniran, sa pozadinom u 3D stilu, animiranom i faktički dovedenom do savršenstva. Naravno, ne radi se o nekom funkcionalnom detalju. Međutim, želeli smo da skrenemo pažnju na ovaj faktor, budući da će verovatno biti prenebregnut, a vizuelno je zbilja izuzetno upečatljiv. Kada imate silne milione na raspolaganju…zašto da ne.Dosta je toga izmenjeno u StarCraftu, međutim cela igra i dalje ima jednu funkciju – da vas pripremi i namami u multiplej okršaje. Ta svrha nije izmenjena. Tome služe i kampanja sa svojim raznovrsnim misijama, tome služe Archon i Allied Commanders, tome služe custom misije, sve to treba da vas poduči, nauči i pripremi za okršaje sa drugim, živim igračima.
Tu dolazimo do osnovnog problema koji StarCraft ima. Njegov multiplej, naročito 1 na 1 okršaji, za ogroman broj igrača predstavljaju izuzetnu frustraciju budući da je svaki pomak nabolje strahovito zahtevan. Sve to, dabome, usled izuzetno izraženog “mikrovanja”. Potrebno je voditi računa o toliko stvari na ekranu, predviđati unapred poteze protivnika, držati na oku celu mapu, poznavati do u tančina specifične mogućnosti pojedinih jedinica…i sve to na izuzetno visokom nivou, u partijama izuzetno visokog intenziteta. Verovatno ništa ne može toliko da vas iscrpi kao partija StarCrafta II u multipleju, da vam donese toliko radosti, ili pak da vas strahovito iznervira…
 
Dobra ili loša vest, zavisno od tačke gledišta, jeste da Blizzard to nije izmenio, naprotiv, dodatno je naglasio. Igrali smo betu Legacy of the Void ekspanzije, probali smo nekoliko multiplej okršaja u finalnom izdanju, i zbilja je osećaj prilikom igranja još izraženiji nego što je bio, tim pre što sada ima novih jedinica za upoznavanje, novih mapa koje treba izučiti i novih taktika koje treba osmisliti, dosetiti ih se i primeniti u letu. Legacy of the Void to nije izmenio, i koga su nemilosrdnost i brutalnost ovih okršaja odvratili od igranja, teško da će se privoleti povratku. Ma koliko Blizzard zapravo dobrog učinio da ih pripremi za multiplej okršaje kroz sve druge modove igranja. Jednostavno, treba se pomiriti da je ovo pre naslov za e-sports scenu nego za casual igranje, makar kada govorimo o glavnoj multiplej komponenti.
 
Sa druge strane, da li je igra dobila kraj kakav (svi mi mislimo da) zaslužuje? To je nešto što će svako morati da odluči za sebe. Lično autoru je priča suviše pretvorena u limunadu koju treba da zamaskira konstantno bavljenje kvazigrandioznim dijalozima ili ciljevima koji raspravljaju o kletoj sudbini sirotog univerzuma i strašnoj opasnosti koja donosi li donosi apsolutno uništenje. Naravno, tu je i – sada smo već slobodni da kažemo – Blizzardov fetiš prema nekom mističnom kamenu/kristalu koji se pronađe tokom igranja i koji će nekom skrivenom  mistikom da pomogne tamo gde ne pomažu ni gigantske armije templara. Kraj…nije zadovoljavajući. Možda jeste dovoljan u kontekstu jedne ekspanzije, ali Legacy of the Void je mnogo više od toga – reč je o završetku StarCraft sage, makar sa ovim herojima.
 
Dakle, multiplej je surov kao što je bio, kampanja je fantastično ušminkana, i svaki deo igre bi se mogao navesti još boljim, usavršenijim, ispoliranijim nego što je bio. Dodate stvari su učinile da igra bude još bolja i prijemčivija. Sve što bismo zamerili igri je, na sreću ili nesreću, globalnog karaktera. Na sve mane se zaboravi kada krene misija i počnete da štancujete svoju vojsku, vodite masovne okršaje, igrate specijalne misije ili custom partije na Battle.net-u.
 
U principu, suština je u sledećem – najbolji RTS je postao još bolji, ali se nije puno promenio. Ukoliko ste uživali u ranijim iteracijama, u ovoj ćete uživati još više. Sa druge strane, ukoliko ste želeli da formula bude promenjena i učinjena prijemčivijom, u suštini to ovde nećete naći. StarCraft II: Legacy of the Void ima izuzetno strmu krivu učenja, ovladavanje igrom je vraški teško, multiplej okršaji znaju da iznure više od zbirke zadataka na ETF-u. Sada je lakše namamiti prijatelja u taj kovitlac dešavanja, ali sam recept nije previše promenjen. Morate da mikrujete do besvesti, pokažete strpljenje jednog hercegovačkog kamena i budete posvećeni toliko da bi vas Šekspir, da je živ, mogao iskoristiti kao povod za neku svoju tragediju. Ukoliko spadate u one koji to vole – a da se ne lažemo, svi mi koji obožavamo RTS, žanr koji je u objektivnoj krizi, i koji smo odrasli na strategijama u realnom vremenu volimo StarCraft (II) – iskreno čestitamo na ostvarenju želja! Uživanje može da počne. Do objave remasterovane verzije originalne StarCraft igre, što je indirektno najavljeno ovih dana, zajedno sa WarCraft 3 i Diablo II remasterima…
Ocena: 92
Dopalo nam se
– Vrhunska igrivost – Grafika, animacije – Završetak sage o poznatim StarCraft herojima – Novi modovi igranja i uopšte bolja prilagođenost mogućnosti „zaražavanja“ drugara StarCraft virusom – Neopisiv osećaj trijumfa, bilo u solo, bilo u kooperativnom, bilo u multiplej režimu
Nije nam se dopalo
– Strahovito strma kriva učenja, što nije izmenjeno – Neizmerne frustracije u multipleju i zahtevanje visokog stepena posvećenosti – Voleli bismo da je priča nešto bolje odrađena, kao i ishodište čitave sage
Platforma: PC
Minimalne specifikacije:
Procesor: Intel Core 2 Duo ili AMD Athlon 64 X2 5600+ Grafika: NVIDIA GeForce 7600 GT, ATI Radeon HD 2600 XT ili Intel HD Graphics 3000 RAM: 2 GB HDD: 5 GB prostora nadogradnje OS: Windows XP/Windows 7/ Windows 8
Preporučene specifikacije:
Procesor: Intel Core i5 ili AMD FX Series Grafika: NVIDIA GeForce GTX 650 ili AMD Radeon HD 7790 RAM: 4 GB HDD: 5 GB prostora nadogradnje OS: Windows XP/Windows 7/ Windows 8
Igrano na:
Procesor: Intel Core i5-4670, 3.4 GHz Grafika: Gigabyte GTX 970 OC RAM: 16 GB SSD: Samsung 850 EVO, 1 TB OS: Windows 10