Opis igre: The Order 1886

Filip Majkić
Odgovor na pitanje iz uvoda je istovremeno i veoma komplikovan i veoma jednostavan, i razlog je zašto je The Order dočekan sa toliko kontroverzi i pomešanih utisaka. Sa jedne strane, imate naizgled bogatu podlogu u vidu restilizovanog viktorijanskog Londona, uz svojevrsnu alternativnu/skrivenu istoriju i događaje koji podosta aludiraju na nešto što se dešavalo u istoriji. Ne nužno u doba u koje je igra smeštena, ali svakako The Order obiluje istorijskim dešavanjima koja imaju podlogu u događajima koji su se odvijali u nekom trenutku ljudske/britanske istorije. Međutim, problem je iskrsao sa druge strane.

No, o tome nešto kasnije. Za početak, recimo da je The Order 1886 ekskluziva za Playstation 4 konzolu. Igru je kreirao Ready At Dawn, uz asistenciju Sony Santa Monica studija. Igra je, kao što smo već spomenuli, pucačina iz trećeg lica. Smeštena je u alternativni London u 1886. godini, gde stari red vitezova štiti britansku imperiju i njene instrumente moći, uključujući legendarnu United India korporaciju. Ako mislite da korporacije danas imaju veliku moć, probajte da zamislite kako je to bilo nekada, kada su direktno upravljale čitavim (pod)kontinentima i imale moć da pokrenu gigantske ratove i pokoravaju čitave narode.

To je bilo doba kada su robovlasništvo i trgovina narkoticima bili potpuno legalni, monopol ne da nije bio suzbijan već je štićen stotinama hiljada vojnika čiji su životi bili izuzetno jeftini. Stara engleska folk pesma čije reči glase „Here’s forty shillings on a drum, for those who’ll volunteer to come, to list and fight the foe today, over the hills and far away“ najbolje opisuje to strašno vreme. Velike korporacije su kontrolisale trgovinu svetskim morima kojima su patrolirali brodovi pod Union Jack zastavama, trgovale opijumom, bile instrument vlasti britanske imperije i njene nemilosrdne vladarke kraljice Viktorije u čije je vreme u potpunosti usavršen sistem istrebljivanja i uništavanja čitavih kultura i naroda, na koje će se nešto kasnije ugledati čak i Adolf Hitler. No, The Order se neće baviti ovako dubokim temama. Naprotiv, uspeće da šokira igrača svojom pričom na jedan sasvim drugi način.
Na jednom mestu ćete videti vitezove okruglog stola, priču o pobuni i ustanku, izdaji i vernosti, ličnu dramu i razaranje Londona, vampire i vukodlake, Nikolu Teslu i cepeline, mašinke i elektro-topove
The Order 1886 je tzv. „story driven igra“ u punom i pravom smislu te reči. Priča prati dešavanja vezana za grupu vitezova, koji imaju određene natprirodne moći, prevashodno u domenu toga što ih je veoma teško ubiti jer se veoma brzo leče. Veoma brzo ćete, ukoliko imalo poznajete englesku burnu istoriju, u imenima ovih vitezova prepoznati heroje koji su obeležili neki period britanske/engleske istorije. Ser Galahad, Ser Perseval, i ostali vitezovi iz davnina i skorašnjih vremena imaju zadatak da se staraju o stanju imperije. Međutim, teškoće nastupaju kada Ser Galahad otkrije neke mračne strane kako svog reda, tako i United India korporacije.

Međutim, nije lako kompletnu radnju svesti u nekoliko rečenica ili pasusa, naročito bez spojlera, a posebno je teško dočarati u potpunosti samu količinu dešavanja koja su umetnuta u igru. Na jednom mestu ćete videti vitezove okruglog stola, priču o pobuni i ustanku, izdaji i vernosti, ličnu dramu i razaranje Londona. Kao da to sve nije dovoljno, naći će se mesta i za vampire i vukodlake, Nikolu Teslu i cepeline, mašinke i elektro-topove. Sve u svemu, veoma čudna mešavina.
Ne želeći da otkrivamo detalje priče, poslužićemo se analogijom da biste shvatili kakvu zapravo čudnu smesu predstavlja The Order 1886. Zamislite cara Dušana, Marka Kraljevića, Gavrila Principa, Kosovku devojku, Dragutina Matića i Lazara Hrebeljanovića kako u 1886. godini vitlaju mitraljezima i munjama u tajnovitoj borbi protiv vukodlaka i vampira kojima upravlja neuhvatljivi Sava Savanović, koji se krije iza neke moćne organizacije tog vremena. Shvatate li sada na šta aludiramo? Jednostavno, tu se radi o „Love or Hate“ principu. Ili će vam se veoma dopasti, ili će vam u startu delovati neozbiljno i čudnovato.

Sličan princip se nakon toga proteže i na ostatak igre, odnosno na njene delove. Tu je puno toga za voleti, ali na svaku takvu stvar dođu neke druge, koje su manje dobre, loše, ili jednostavno izostavljene. U današnje vreme, gde su igre izrazito napredovale i nude mnoštvo najraznovrsnijih izazova i sadržaja, The Order 1886 ostaje u nekakvoj nedorečenosti, koja može presudno da utiče na vaše gledište o igri. Štaviše, ukoliko ste osoba koja kupuje (pa samim tim i procenjuje) na osnovu lista osobina, te razmišlja u „value for money“ stilu, The Order 1886 definitivno trebate da zaobiđete.

Zašto to kažemo? Deo toga smo već objasnili, ali sada dolazi onaj drugi deo, u kome govorimo o gejmpleju i drugim osobinama igre. Recimo, ne postoji multiplej, niti bilo kakav kooperativni režim. Razumemo da je koncept razvojnog tima bio da kreira igru sa filmskom pričom i atmosferom, ali sama činjenica da ne postoji nešto što u današnje vreme u najmanju ruku duplira igranje neke igre je nešto što će većina primiti sa negodovanjem, sve i da nije planirala da se u nekoj ozbiljnijoj meri pozabavi multiplej igranjem ili kooperativnim modovima.
Ne postoji multiplej, niti bilo kakav kooperativni režim
Dalje, gejmplej je, objektivno rečeno, relativno plitak. Borba je nedorečena, iako je samo napucavanje odrađeno veoma korektno. Prisutna su raznovrsna oružja, koja je, što smo već spomenuli, za vitezove razvio Nikola Tesla (makar u ovoj alternativnoj prošlosti). Neka od njih se mogu nazvati i maštovitim. Međutim, oružja nema puno, a koncept će vas često prinuditi da bacite svoje oružje i poslužite se onim što ste pokupili od protivnika. Igra pokušava da promeni tempo akcije, pa ćete tako imati deonice i/ili nivoe gde trebate da igrate na određeni način. No, to će istovremeno biti i jedini način da pređete taj deo, što će da deluje veoma ograničavajuće.

Dodatni problem jeste što će te deonice, kada jednom prođu, uglavnom biti zaboravljene. Da, imaćete sekciju gde je potrebno koristiti snajper da biste „pokrivali“ svog partnera, ali nakon tih par minuta nikada se više tu nećete vratiti. Imate mogućnost da igrate delove nekih nivoa u stilu šunjalice, ali za time nema nikakve potrebe, niti ima posledica ako to ne uradite. Stealth sekcije, tamo gde su obavezne, su prilično tanko urađene. I tamo gde morate više (desetina) stražara eliminisati na tihi način, njihove staze nisu predviđene da se ukrštaju, niti vas oni mogu videti dok ubijate ostale stražare, tako da ispada da ne trebate ništa da planirate, već da zapravo ubijete jednoga i onda tu operaciju ponovite X puta.

Čak i tamo gde je igra najjača, ume da dovede do ivice nerviranja. Recimo, borbu ćete često morati da završavate quick-time sekvencama, gde će igra tražiti da obavite neku sekvencu pritisaka određenih dugmića u predviđenom intervalu. Grafika je predivna, ali su developeri rešili da nas „počaste“ sa dve velike crte ispod i iznad ekrana, držeći odnos stranica na 21:9. Da, razumemo zašto su to uradili – da stvore filmski osećaj. Međutim, uopšte nam se ne dopada ovaj odnos strana, imamo osećaj da smo skučeni, a to posebno važi kada igrate iz trećeg lica. Uz te velike ivice, kao i vašeg viteza koji pokriva celu levu polovinu ekrana, imate utisak da zapravo igrate na nekih 30% površine televizora i da se tu sve odvija.

Poslednja stvar koju ćemo zameriti jeste što je kampanja kratka, i neravnomerno raspoređena. Traje oko 7-8 sati. To svakako nije mnogo. Jeste, ukoliko ovu igru doživite kao interaktivni film, ali za igru generalno i nije baš. Kada kažemo da je neravnomerno raspoređena, mislimo na sistem podele na Chaptere. Tako ćete, recimo, igrati neke chaptere i po par sati, da bi nakon toga bile odrađene dve ili tri animacije koje predstavljaju deo priče, i koje su svaka zaseban chapter. Stoga se nećete baš lako orijentisati kada su chapteri u pitanju.

Sa druge strane, na sve spomenute mane možete zaboraviti ukoliko vam paše šašavo osmišljena priča skockana u steampunk alternativnoj verziji prošlosti. Celokupna atmosfera je fantastično kreirana. Ako se prepustite naraciji i uopšte dešavanjima u širem smislu, otkrićete veoma intrigantnu priču koja je u stanju da postavi i neka dublja pitanja. Koncepti misterije, fantastike i horora se prepliću i zaista nije teško uživeti se, tim pre što igra pred igrača ne postavlja neke posebne izazove osim rudimentarnog napucavanja. Nema potrebe brinuti o resursima, skupljati predmete, starati se o družini ili taktici. Sve je veoma jednostavno i igrači će biti u prilici da uživaju u pravom filmskom spektaklu.
To nas dovodi do verovatno najjačeg aduta ove igre. Grafika! Ukoliko spadate u osobe koje su nekada davno igrale nove igre samo da bi videli kakva je grafika u njima, The Order 1886 će vas svakako vratiti u to doba, premda mu grafika svakako nije jedini adut. Ali je najjači, i to kakav. Priloženi skrinšotovi ne mogu dočarati lepotu onoga što smo gledali na ekranu usled prisutne kompresije na slikama koje PS4 grebuje. Vrhunski dizajn, fantastični, gotovo fotorealistični likovi i gotovo neverovatno preklapanje animacija i sekcija koje se zapravo igraju.

Smeli bismo da ustvrdimo da je ovo prva igra u kojoj su izjednačeni animirani i gejmplej delovi. No, ne tako da gledate animacije urađene u endžinu igre – ne, nikako. Ovde, da se pomalo rogobatno izrazimo, zapravo imate utisak da je igra urađena u “endžinu animacije”. Da je deo koji zapravo igrate dobio vrhunsku šminku, umesto da su animacije otaljane ingame endžinom. To je zbilja neverovatno iskustvo i svako ko ceni kvalitetnu grafiku će ostati bez teksta u pojedinim situacijama.

Recimo, kada gledate noćni London, kada se spuštate niz cepelin, ili kada se po prvi put sukobite sa vukodlakom – to su scene koje vam ostaju urezane u sećanje i nakon što pređete igru. The Order 1886 je pravo malo remek delo. Ko bude želeo da pravi story driven igre sa kvalitetnom grafikom, svakako bi trebao da se ugleda na Ready at Dawn. Ili da ih angažuje. RAD Engine 4.0 jednostavno briljira i prosto tera sistem da se „znoji“. Šteta je samo što je interakcija sa okolinom na prilično niskom nivou.
Smeli bismo da ustvrdimo da je ovo prva igra u kojoj su izjednačeni animirani i gejmplej delovi, ali tako da zapravo imate utisak da je igra urađena u “endžinu animacije”
Dakle, šta je glavna karakteristika ove igre? Ona generalno nije dobra igra za one koji traže sve od svake igre. Ukoliko spadate među one koji su pomalo zaboravili na eru u kojoj su igre bile daleko izdeljenije po žanrovima i koji zahtevaju da se u današnjoj eri mora ispuniti čitava lista zahteva koje igra mora da zadovolji da bi se smatrala vrednom igranja, onda ispada da The Order 1886 nije za vas. Međutim, kada to ostavite po strani, shvatite da igra uopšte nije ispala loša uprkos svim objektivnim manama i nedostacima, već da je prilično zabavna. Mi smo je rado odigrali.

Ukoliko spadate među one koji vole story-driven naslove, one koji vole čistu akciju bez mnogo lutanja, dobru priču ili obožavaju da iskuse kvalitetnu grafiku, i pri tome vam pobrojane mane igre ne smetaju, onda je The Order 1886 prava stvar za vas. Nažalost, izrečene mane će verovatno uticati da joj mnogi igrači ne daju šansu, tim pre što je igra pravljena isključivo za Playstation 4. Mišljenja smo da bi veliki broj igrača itekako znao da uživa u ovom naslovu, ali da mu jednostavno neće dati pravu priliku.

Dobra vest za one kojima se The Order 1886 bude dopao jeste što iz razvojnog tima stižu najave da je sve što smo videli samo početak. Naime, ova igra će dobijati česte iteracije i nastavke, nešto poput Assassin’s Creed ili Fifa naslova. Ona je samo osnova za sve što nas u budućnosti čeka. Iskreno, nadamo se da će mnoge pobrojane objektivne falinke ispraviti i da će u narednim naslovima zadovoljiti kriterijume šire grupe igrača. Da li je ocena objektivna? Neki će misliti da je igra potcenjena, drugi da je precenjena, i ocena je odraz toga. Na vama je da procenite da li ovom naslovu treba dati šansu da vas osvoji…
Ocena: 70
Platforma: Playstation 4
Dopalo nam se
– Fenomenalna grafika – Steampunk atmosfera – Priča koja prepliće mitove, horor, misteriju i fantastiku
Nije nam se dopalo
– Nema multiplej niti kooperativni režim – Kratka kampanja – Previše quicktime sekvenci, slabo odrađen stealth – Razne nelogičnosti i protivrečnosti u samom igranju (videti tekst)