Naučnik sa Oksforda tvrdi da su fizičari naduvali priču o kvantnim računarima

Nikita Guranov je fizičar sa Oksforda koji je pre neki dan objavio članak u Financial Times u kojem tvrdi da su pohlepni fizičari namerno „naduvali“ priču o značaju kvantnih računara za nove tehnologije, kako bi investitori širom sveta ulagali u njihova istraživanja na ovom polju.
12 godina obmana
Guranov kaže da je pravi problem krenuo još 2010. godine kada su investitori primetili da se nešto novo dešava na polju kvantne fizike.
Kako je više novca dolazilo, oblast je rasla, a naučnicima je postajalo sve primamljivije da preprodaju svoje rezultate. Vremenom, prodavci, obično bez ikakvog razumevanja kvantne fizike, ušle su na teren, zauzimajući visoke pozicije u kompanijama i fokusirajući se isključivo na generisanje pompe. Nakon nekoliko godina, veoma preuveličana perspektiva obećanja kvantnog računarstva došla je do širokih narodnih masa, što je dovelo do pohlepe i nesporazuma koji su zavladali i formiranja klasičnog balona.

Guroanova čitiva teorija zasniva se na činjenici da se „uprkos godinama napora, niko još nije približio izgradnji kvantne mašine koja je zapravo sposobna da reši praktične probleme“. On ilustruje svoj argument ističući da Rigetti, IonQ i D-Wave (tri popularne kompanije koje se bave kvantnim računarstvom) zajedno nisu uspele da ostvare dovoljan profit.
Mali prihod koji ostvaruju uglavnom dolazi od konsultantskih misija koje imaju za cilj podučavanje drugih kompanija o tome „kako će kvantni računari pomoći njihovom poslovanju“, za razliku od istinskog iskorištavanja prednosti koje kvantni računari imaju u odnosu na klasične računare.
Guranov kaže da je u pitanju balon koji, kao i svaki, mora da pukne. Kada će tačno pući, teško je reći, ali u jednom trenutku će svi primetiti da je car go i finansiranje će presušiti.
Druga strana
Nasuprot stava koji ima profesor Guranov sede IBM, Intel, Google, Amazon, Fujitsu i Microsoft koje razvijaju svoje kvantne računare. Zbog čega profesor nije uključio velike tehnološke gigante u svoju hipotezu nije najjasnije, ali sve one imaju ozbiljna istraživanja koja su prethodila razvoju kvantnih računara. A verujte, nijedna od ovih kompanija neće investirati ozbiljnu količinu novca u nešto bez ozbiljne provere.

Razbijanje enkripcije
Ključni argument Guranova protiv kvantnog računarstva je taj da oni izgleda neće biti od velike koristi za razbijanje kvantno otporne enkripcije.
Šorov algoritam je božji dar kvantnoj industriji, koji je doveo do neopisivih količina finansiranja od vladinih bezbednosnih agencija širom sveta. Međutim, ovde se obično zaboravlja da postoji mnogo alternativnih kriptografskih šema koje nisu ranjive na kvantne računare. Nije nemoguće da se sve ove zaštite zamene takozvanim „kvantno sigurnim“.
Kvantna bezbednost
Treba da znate i da vlade širom sveta već nekoliko godina rade u tandemu sa stručnjacima iz kompanija kao što su (Google) SandboxAQ i IBM na rešavanju problema enkripcije i njihove otpornosti na kvantne računare.

Čitajući članak stiče se utisak da Guranova glavna primedba nije to što kvantni računari ne funkcionišu, već da nisu baš korisni. I da se razumemo, Dr Guranov ni tu ne greši, jer je tehnologija daleko od zrele, ali današnji kvantni računarski sistemi rade. Oni jednostavno ne rade dovoljno dobro da zamene klasične računare za mnoge korisne funkcije – bar ne još uvek.
Ako pogledate razvojni plan IBM Quantum divizije za razvoj kvantnih računara videćete da je on veoma brz, posebno kada ga stavite u perspektivu da je IBM osnovan 1911, a da su prvi računar napravili tek 1981. godine.,

Domen teorije
Osnova Guranovog članka počiva na zdravoj logici, ali nas brine činjenica da u nju nisu uključene kompanije koje investiraju bilione dolara u razvoj kvantnih računara. Mnoga tržišta, pa i PC tržište su nazivani balonom od sapunice koji će pući, kad-tad.
Postoje ogromni dokazi da današnja tehnologija kvantnog računarstva brzo napreduje do tačke u kojoj nam može pomoću da rešimo probleme koji su neizvodljivi za klasične računare. Možda postoji gomila pohlepnih naučnika koji prodaju neopravdani optimizam investitorima i preduzetnicima. Sa druge strane, čini nam se da je broj radoznalih naučnika i inženjere koji su izabrali ovu oblast zato što zapravo žele da grade kvantne računare brojčano mnogo veći od njih koji to rade zarad svoje koristi.
Šta vi mislite? Da li je Guranov u pravu?