IBM Personal Computer, poznatiji kao IBM PC juče je napunio 42. godine. Iz ove perspektive, nije lako razumeti koliko je PC bio važan korak za personalne računare i industriju u celini. PC je pogurao celu industriju napred, ali je imao ogroman uticaj na razvoj industrije, što je jasno 42 godine kasnije.
Kako je personalni računar transformisao kućne računare
Dok je PC ili personalni računar uobičajena reč koja opisuje skoro svaki Windovs, Linux ili Mac računar, taj termin je zapravo izmislio IBM. Samo to vam može kazati koliko je PC bio uticajan, i lako je bio najpopularniji kućni računar koji su ljudi kupovali početkom 80-ih, nakon što je lansiran 1981. godine. PC je bio daleko popularniji od konkurentskih uređaja poput Apple II, što je rezultiralo time da je IBM imao duplo veći prihod od Apple na tržištu računara.
Ono što je PC zaista dugoročno učinilo uspešnim je njegov otvoreni ekosistem. Većina drugih računara je bila relativno zaključana i podržavala ih je prvenstveno kompanija koja ih je napravila, posebno kada je u pitanju hardver. Nasuprot tome, IBM je zamislio da svoj računar podržava mnogo drugih komponenata i sa softverske, ali i sa hardverske strane, i u tom cilju, IBM je kreirao dokumentaciju za eksterne programere i uključio pet slotova za proširenje u računar kako bi imao dovoljno prostora za periferne uređaje i nadogradnje, piše XDA Developers.
Pored toga, visoke brojke PC prodaje stvorile su pozitivnu povratnu spregu koja je koristila hardversko-softverskom ekosistemu. Veća prodaja je značila da je više programera hardvera i softvera bilo zainteresovano za pravljenje perifernih uređaja i aplikacija za računar, što je povećalo upotrebljivost personalnih računara, a to ih je samo učinilo još privlačnijim. PC klonovi su takođe pomogli da dođe do ovog procesa, jer su i dalje bili kompatibilni sa PC periferijama i softverom, dodatno povećavajući ekosistem.
IBM je godinama koristio uspeh svog personalnog računara, a 1987. kompanija je predstavila Personal Sistem/2, ili PS/2. Iako IBM više nije ključni igrač na tržištu računara, ova kompanije je stvorila veoma dugotrajno nasleđe i sa PC-jem i sa PS/2 i zaista definisala ono šta očekujemo od modernih računara.
PC je kriv za meteorski rast kompanija kao što su Microsoft, Intel, AMD i drugi
Nenamerne posledice IBM-ovog PC-a su možda čak interesantnije od samog PC-a. Pošto je IBM ionako planirao da dizajn računara učini otvorenim, nije se trudio da dizajnira potpuno originalni hardver i softver, već se oslanjao na komponente i softver koje su razvile druge kompanije. Mnoge kompanije sa kojima je IBM sarađivao su postale izuzetno uspešne, a neke posebno definišu najsavremenije računare i ekosistem do danas.
Samo šest godina od kada je PC izašao, Microsoft je bio viđen da obezbedi operativni sistem na kojem će PC raditi, a koji će biti popularizovan kao MS-DOS. Zanimljivo, Microsoft nije sam napravio ovaj OS, već ga je kupio od druge kompanije kada je bio poznat kao 86-DOS, a zatim ga licencirao IBM-u koji ga je nazvao PC DOS. Divlji uspeh PC-a je takođe učinio da Microsoft operativni sistem bude veoma popularan, a licenciran je i za nekoliko drugih računara. Microsoft je takođe prodao samostalnu verziju MS-DOS-a, koja je bila kompatibilna sa tonama računara uglavnom zahvaljujući uspehu PC-a.
Što se tiče hardvera, zvezda je bio CPU, a IBM je unajmio Intel da napravi jeftiniju, 8-bitnu verziju svog 8086 čipa za PC, Intel 8088. Shodno tome, kada je PC postao najpopularniji kućni računar u svetu, to je takođe učinilo Intel x86 arhitekturu ključnom. Softver mora biti dizajniran za određeni hardver, i odjednom je x86 postao daleko najpopularniji hardver za koji se kodira.
Međutim, računar je bio toliko popularan i prodao je toliko jedinica da je IBM bio zabrinut da Intel neće moći da održi korak sa potražnjom, pa je IBM rekao Intelu da pronađe partnera koji bi mogao da napravi više 8088, proces poznat kao drugi izvor. Jedan od tih partnera je bio AMD, a ono što je počelo kao partnerstvo na kraju se razvilo u jedno od najdugotrajnijih rivalstava u bilo kojoj industriji danas. Kada je Intel prerastao drugi izvor i pokušao da isključi AMD iz ugovora, to je izazvalo ogromnu pravnu bitku koja je na kraju dala AMD-u pravo da pravi sopstvene x86 čipove. Danas, i Intel i AMD prave najbolje i jedine x86 procesore na tržištu.
Jedan od najvažnijih elektronskih uređaja ikada
Između oblikovanja modernog računara i stvaranja nekih od ključnih kompanija u modernoj računarskoj industriji, IBM PC ne može se potceniti u svojoj važnosti. Imamo da se zahvalimo IBM-u što je standardne PC delove učinio normom, što je popularizovao Microsoft operativne sisteme i što nam je dao izbor između AMD-a i Intel-a za računare. Odluke donete pre 42 godine i danas su aktuelne, a malo koja druga elektronika se time može pohvaliti. Srećan 42. rođendan i hvala za sve.
Početak x86 tiranije.
Primer kako sebi da pucaš u nogu. Možda jedan od najgorih poslovnih poteza u istoriji. IBM je kreirao hardver, ali je softver prepustio tada anonimnom Microsoftu. Zahvaljujući tome su drugi proizvođaći mogli da prave IBM PC kompatibilne računare. Već početkom devedesetih, IBM je bio u drugom planu u odnosu na neke kompanije.
Može to i tako da se interpretira, ali veliko je pitanje šta bi bilo sa tržištem ličnih, kućnih i malih poslovnih računara da se nije sve desilo tako kako se desilo.
Kako bi tržište računara izgledalo danas da se nastavilo za bezbrojnim zatvorenim sistemima?!? Pitanje je da li bi se ikada desio toliki boom "računara za sve i računara za svakog" da se nije pojavio bar jedan otvoreni sistem.
U svakom slučaju, da je ostao zatvoren, IBM PC bi tada bio samo jedan od njih jako jako mnogo i sigurno ne bi postao ovako rasprostarnajen, a eksluzivno IBM-ov.
Microsoft i PC bi isplivali sasvim sigurno, sa IBM-om ili bez njega.
Uostalom, gde su sada Compaq i slične firme - odavno propali. Ostao Dell samo.
IBM nije imao viziju niti želju da PC donese u svaki dom, oni su pogrešili u startu, a kasnije tek sa OS/2 su pokazali koliko ne shvataju šta se dogodilo uopšte.
Imali su i sreće ako mene pitaš što su uopšte deo toga - inače bi Apple uzeo sve za sebe.