U čemu je srž problema nestašice sa čipovima?

 
U današnje vreme čipovi postaju skuplji od suvog zlata. Zašto? Preovlađujući trend u industriji poluprovodnika je prelazak na napredniji 5nm postupak proizvodnje tranzistora, a sve češće se pominje još napredniji i zahtevniji 3nm proces. Postojeći troškovi proizvodnje silicijumskog kolača su već izuzetno visoki, a što rezultuje činjenicom da samo mali broj proizvođača može sebi da priušti prelazak na napredniji proizvodni proces, koji sam po sebi na početku donosi veliki procenat škarta dok se proizvodnja novom tehnologijom ne uhoda do nivo koji će doneti željeni profit. 
 
Savremena proizvodna postrojenja za silicijumske kolače iz kojih se dobijaju moderni procesori je igra koja zahteva enormne investicije, a što je tehnološki luksuz koji može da priušti veoma mali broj lidera na tržištu poluprovodnika. 
Jedan od vodećih i najvećih svetskih proizvođača na ovom polju je svakako tajavanski TSMC. U poslednje vreme, od kako se aktuelizovala situacija sa krizom u snadbevanju čipoa, TSMC je izbio na vodeću poziciju ali zbog toga plaća ogromnu cenu. Malo ljudi zna da više od polovine prometa čak 54% u ovoj godini je uloženo u kapitalne investicije. I pored te činjenice, ne može da zadovolji potrebe najvećih IT kompanija poput AMD-a, Qualcomm-a i Nvidie koji čak pokušavajau da potrebne količine nabave kod nekog drugog proizvođača. U poslednje vreme se sve češće pominju pogoni kompanije Samsung. A, koliko je zapravo TSMC veliki, govori činjenica da razvojni i proizvodni kapaciteti Samsunga sa obrtom od 15 milijardi dolara ni u snu ne mogu da pokriju troškove razvoja i proizvodnje potrebnih količina navedenih kompanija.
 
Samsung bi mogao obzirom na ukupnu snagu kompanije samo privremeno da preuzme vođstvo u smislu jedne ili dve generacije naprednijeg proizvodnog postupka i time preotme dva ili tri velika igrača u IT-u. Međutim, čak i kratkoročno gledano ne bi mogao značajnije da konkuriše TSMC-u čak ni posle 2025. godine. Toliko je ova kompanija napredovala u poslednjoj deceniji.
 
Razlog je što Samsung ne sprovodi strategiju proizvodnje čipova za slobodno tržište. Mahom je to proizvodnja za sopstvene potrebe koje svakako nisu male u oblasti SoC procesora i memorije. Proizvodnja poluprovodnika je samo deo biznisa kojim se Samsung konglomerat bavi.  U ovom trenutku nije baš jasna namera Samsunga da ponudi uslužnu proizvodnju najjačim imenima u IT industriji ali ova opcija se u poslednje vreme sve više pominje od strane nekih od najjačih imena u ovoj oblasti. Zbog toga se veruje da je Samusung-u sve više stalo do toga da privuče i postane strateški partner najvećim kompanijama za dizajn procesora.
 
 
 
 
Primera radi, postojeća prioizvodna postrojenja za 12-inčnog silicijumskog diska iz koga se dobijaju 90nm čipovi ima mesečni kapacitet za proizvodnju 50000 jedinica sa troškovima od 2.4 milijarde dolara. Ukoliko bi želeli da pređu na 28nm proces izrade potrebna je investicija od čak 6 milijardi dolara. Za prelazak na sve aktuelniji 5nm proizvodni proces, potrebno je investirati dodatnih 16 milijardi dolara. Kao što vidite u pitanju je prilično skupa “igra”. 
 
Napredak proizvodnog procesa je od velikog značaja. Obzirom da se bavimo temom mobilnih telefona i PC hardvera, uglavnom pričamo o najnaprednijim i najskupljim proizvodnim procesima i njihovim derivatima. Treba imati u vidu da naprednija proizvodnja zahteva i skuplje sirovine i repromaterijal što stvara lančani efekat poskupljenja, ali i nedostatak snadbevača. Međutim, nemaju svi kupci potrebu za najsavršenijim čipovima. Primer je autoindustrija koja je izuzetno veliki i finansijski vrlo uticajan potrošač. Čipovi i procesori za automobilsku industriju se trenutno, većinom baziraju na 40nm proizvodima, dok je recimo trenutni trend u industriji proizvodnje čipova većinom baziran na 28nm proizvodnom procesu. 
 
Imajući u vidu trenutni trend globalne industrije ( AI, veliki data centri sa bazama podataka, edge computing, itd) u smislu ogromne tražnje za čipovima koja daleko prevazilazi svetske kapacitete, nesumnjivo je da će industrija poluprovodnika imati snažan trend rasta i dostići svoj momentum u sledećih nekoliko godina.
 
 
 
Pogledajte još: Deloitte: Nedostatak čipova će se produžiti do 2022.
Smatra se da će u bliskoj budućnosti, auto industrija sa razvojem električnih vozila biti jedan od najvećih potrošača i time zamajac tržištu poluprovodnika. Međutim, razvoj  savremenijeg proizvodnog procesa čipova, zahteva ulaganje sve više novca u smislu kapitalnih, dugoročnih investicija, a tome treba dodati i rastuće izazove na polju razvoja tehnologije koji postaju sve veći i sa te strane zahtevaju eksponencijalno više novca za dalji napredak. Obzirom da takav tempo mali proizvođači ne mogu da prate, njihov broj se ma koliko to delovalo apsurdno se sve više smanjuje, a što sa druge strane povećava pritisak na najveće proizvođače poluprovodnika, piše DigiTimes.
 
Pre nego što ovaj deo industrije dostigne nivo u kome će različite tehnologije koje se koriste u proizvodnji čipova postati ograničavajući faktor daljeg napretka, u nekom bližem periodu glavni razlog nestašice su zapravo nedostatak proizvodnih kapaciteta koji mogu utoliti glad za sve većom potrebom čipova, pa će u prvo vreme upravo ulaganje u proizvodnju fabrika i proizvodnih postrojenja biti ključni razlog sporijeg osvajanja savremenijeg proizvodnog procesa i bržeg prelaska na novije i brže procesore!
 
 
Benchmark možete pratiti i na društvenim mrežama | Facebook | Twitter | Instagram | YouTube |Na Benchmark forumu uvek možete učestvovati u kvalitetnim i aktuelnim diskusijama iz IT industrije