Android korisnički interfejsi

Nikola Branković Kada na sve spomenuto dodamo i širok spektar mogućnosti izmene i redefinisanja raznih elemenata interfejsa od strane korisnka, razlike između modela različitih proizvođača mogu postati ogromne. Zapravo, mogu postati tolike da bi manje upućeni korisnici mogli da pomisle kako se radi o uređajima sa potpuno različitim operativnim sistemima.

Ovo je upravo još jedna bitna razlika Android OS-a, a rekli bismo i prednost, u odnosu na druge konkurentne mobilne platforme kao što su iOS ili Windows Phone, koje su praktično potpuno zatvorene za bilo kakav vid bitnijih modifikacija u odnosu na „fabričke“ postavke. Zato je Android, iako inicijalno razvijen od strane Google-a zapravo veoma otvoren kao platforma, i kao takav dostupan za izmenu svim proizvođačima mobilnih uređaja. Ove modifikacije se uglavnom odnose na vizuelni aspekat korisničkog interfejsa, ali i na pojedine funkcionalnosti istog što ima višestruku ulogu, kako u smislu oplemenjivanja samog operativnog sistema novim mogućnostima tako i u formiranju vizuelnog identiteta brenda konkretnog proizvođača.

Odmah na početku ćemo istaći jednu tendenciju, ili bolje reći promenu, koja se odnosi na pojavljivanje poslednje aktuelne verzije (odnosno pretposlednje, Jelly Bean bi trebalo uskoro da postane šire dostupan) Android operativnog sistema, sa kojom je Google napravio značajan korak napred kada je dizajn ali i funkcionalnost korisničkog interfejsa u pitanju. Ice Cream Sandwich je dosta napredniji od prethodnih verzija u ovom kontekstu, te osim vizuelnog raskoša i raznih “eye candy transition” animacija, verzija 4.0 mnoge UI modifikacije i dodatne funkcionalnosti od strane proizvođača kao što su HTC, Samsung, LG, Sony, Motorola i Huawei dovodi u pitanje.

Problem je u tome što su sva ta UI unapređenja koje je Google implementirao u Android 4.0 praktično nešto što su upravo nabrojani proizvođači odavno imali kao sastavne elemente svojih “custom” interfejsa. Tako je na primer social media integraciju tj. integraciiju Facebook i Twitter naloga sa kontaktima u telefonu HTC predstavio, a takođe i Motorola ubrzo prihvaltila, još 2009. godine. Slična je situacija bila i kada su animirani i resizable widget-i u pitanju, ali i interaktivni i prilagodljivi lock screen koji HTC u okviru svog Sense interfejsa poseduje odavno. Veliki deo ovoga se sada inicijalno nalazi u „vanilla“ verziji Androida, međutim sloboda i otvorenost kada su buduće modifikacije i unapređenja u pitanju su nešto što daje vetar u leđa ovoj platformi i jasno je diferencira na tržištu.

Mi ćemo se u narednim redovima ukratko pozabaviti najbitnijim aspektima korisničkih interfejsa svih najvećih proizvođača Android mobilnih uređaja, pošto ovo itekako može biti jedan faktora prilikom kupovine novog telefona. Nećemo preterano detaljisati već ćemo nastojati da istaknemo samo ključne inovacije po kojima se međusobno razlikuju i koje ih na neki način čine jedinstvenim.
 Priču ćemo započeti sa kompanijom HTC i njenim sada već čuvenim Sense korisničkim interfejsom, koji je definitivno postao zaštitini znak ove kompanije. HTC između ostalog možda ima i najviše iskustva u pripremanju i implementiranju dodatnog modifikovanog UI lejera na već gotove operativne sisteme, a njegova tradicija seže još iz vremena Windows Mobile platforme sa koje je i dosta toga „pozajmio“ u svojim počecima sa Android okruženjem. Sense UI je bez pogovora dugo vremena predstavljao najdublju, da se tako izrazimo, modifikaciju korisničkog interfejsa koja je osim vizuelne raskoši pružala i pregršt dodatnih olakšica/prečica koje su upotpunjavale Android kao operativni sistem.

Jedna od stvari koja ga čini karakterističnim jeste gomila animiranih vidžeta interaktivnog karaktera koji, iako ne baš toliko korisni u pojedinim situacijama, pružaju korisnicima zavidan nivo prilagođavanja i personalizacije svog telefona. Od verzije 3.x ovaj UI je podigao stepen animiranosti na viši nivo, donevši 3D efekte pri raznim tranzicionim prikazima elemenata korisničkog interfejsa. Međutim, sve ovo je imalo svoju cenu u vidu ne tako malog uticaja na hardversku zahtevnost, pa su HTC telefoni i iz najviše klase imali problema sa povremnim „štucanjem“ i animacijama koje nisu uvek bile tečne.

U skladu sa tim, HTC je od trenutno aktuelne verzije 4.x napravio osetniji zaokret i umesto „teškog“ i kompleksnog korisničkog interfejsa napravio jedan veoma elegantan UI okrenut funkcionalnosti i produktivnosti.

Zaista, Sense 4.0 predstavlja jedno vrlo kompletno rešenje, koje pored velikog broja mogućnosti za podešavanje okruženja donosi i odlične performanse. Ono što je svakako i dalje tu i što na neki način predstavlja zaštitni znak svih HTC-ovih telefona jeste prepoznatljivi Weather Clock vidžet, koji na slikovit način prikazuje informacije o vremenu i prognozi. Bogate animacije koje se dinamički smenjuju u zavisnosti od trenutnih vremenskih prilika su i dalje prisutne, a osim toga ovaj vidžet pruža i dugoročnu prognozu kao i pregled temperaturnih promena iz časa u čas.



Imajući u vidu da HTC telefoni poslednje generacije (serije „One“ i ostali), i dalje poseduju fizičke kapacitivne tastere, donji deo ekrana nije rezervisan za iste, ali je ipak prisutno „Menu“ dugme predstavljeno sa tri vertikalno naslagane tačke, koje se pojavljuje u različitim kontekstima u zavisnosti od potrebe aplikacija. Takođe, bogatstvo vizuelnih efekata je i dalje prisutno, samo sada u daleko manjoj meri, a izbačen je i 3D „ringišpil“ koji se aktivirao pri višestrukom, brzom skrolovanju ekrana.


Jedna od jačih strana Sense interfejsa jesu opcije za vizuelnu personalizaciju, odnosno Personalize meni. Istom se pristupa iz glavnog Settings menija, a u okviru njega moguće je podesiti sve u vezi sa vizuelnim aspektom, preko wallpaper-a, vidžeta i prečica na home ekranima, do čitavih predefinisanih skinova (Scene) koji menjaju boju i teksturu svih elemenata UI-a.


Podešavanju Lock Screen-a je posvećena posebna pažnja, pa tako postoji čitav niz aplikacija i aktivnosti koje možete odrediti da budu prikazane na istom. Na lock ekranu se mogu naći informacije o vremenskoj prognozi, zatim postovi sa društvenih mreža, fotografije iz foto albuma ali i samo wallpaper. U donjem delu ovog ekrana moguće je postaviti prečice najčešće korišćenih aplikacija pa se mejlu, porukama, pozivima ili bilo čemu drugom može pristupiti direktno odatle.


Meni sa aplikacijama je konfigurisan tako da odvaja aplikacije od vidžeta, što je generalno dobro jer horizontalnim skrolovanjem nećete slučajno preći u sekciju sa potonjim. U gornjem desnom uglu konstantno je prisutan set ikona, odakle možete direktno otići u Play Store ili pristupitipodešavanja u vezi sa aplikacijama. Takođe je moguće redefinisati raspored i prisustvo tabova u donjem delu ekrana, što svakako pozdravljamo.


Kada je multitasking u pitanju, HTC se postarao da ta opcija bude super pristupačna, a pristupa joj se tapom na desni fizički taster. U ovom segmentu Sense izgleda malo drugačije od standardnog ICS koncepta, pa su „recent“ aplikacije raspoređene i skroluju se horizontalno umesto vertikalno. Naravno, sve što treba uraditi da biste ih neutralisali jeste povlačenje prsta na gore.


Postoji još veliki broj sitnih i krupnijih tvikova i unapređenja koja novi Sense UI pruža, što u ukupnom skoru sa već navedenim pruža jedno potpuno novo iskustvo za korisnika u odnosu na stock Android interfejs. HTC je uložio dosta u ovaj segment u proteklih nekoliko godina, a poslednja verzija Sense-a objedinjuje sve ono najbolje, pružajući visok stepen personalizacije ali i dobre performanse u radu.
 Kompanija Samsung ima dugačak staž u Android vodama, a njena Galaxy S linija uređaja je vremenom postala praktično sinonim za Android platformu. Dok je sa jedne strane HTC iz verzije u verziju radio na implementaciji sve kompleksnijeg i grafički sadržajnijeg interfejs lejera, dotle je Samsug težio jednostavnosti, minimalizmu i iznad svega funkcionalnosti svojih modifikacija korisničkog okruženja. Međutim, u poslednjoj verziji situacija se na neki način, možemo reći, okrenula, pa je tako HTC taj koji je svoj najnoviji Sense 4.0 značajno olakšao kada su vizuelni efekti u pitanju, dok je Samsung vidno oplemenio animacijama i tranzicionim efektima svoj najnoviji TouchWiz Nature UX.


Novi TouchWiz Nature UX ili samo TouchWiz 5 debitovao je na flagship telefonu ove kompanije, Galaxy S3, donevši sa sobom neka zaista inovativna rešenja koja do tog momenta nismo imali prilike nigde da vidimo. Ceo koncept Galaxy S3 uređaja, i hardverski i softverski, inspirisan je kako njegovi tvorci kažu prirodom, tako da novi TouchWiz odiše animacijama i zvučnim efektima koji oponašaju one iz prirode. Na lock ekranu, kada se prstom prevuče preko, pojavljuje se efekat koji simulira dodir vodene površine uz propratni zvuk žubora, što predstavlja veoma prijatnu promenu i osveženje a uz to funkcioniše veoma glatko. Tako će se zatalasati wallpaper koji je trenutno postavljen kao pozadina, ikone kao i bilo koji drugi prisutni element UI-a na ekranu, što ume da bude veoma interesantno prvih par dana.


Čak i kada dosadi, ovaj ripple efekat je moguće isključiti u podešavanjima, kao i zvuk koji proizvodi. Kada smo već kod lock ekrana, novi TouchWiz dozvoljava zavidan nivo korisničkih podešavanja, tako da ukoliko ih sve aktivirate moći ćete veliki deo funkcija telefona da kontrolišete i da im pristupate direktno iz lock screen-a. Pre svega tu je sekcija u kojoj definišete na koji način želite da se vaš telefon otključava, a od mogućnosti tu je pomenuti „swipe“ sa efektom vodene površine, zatim ugrađeni ICS Face unlock koji prepoznaje lice korisnika, kao i već dugo prisutan i svima poznat pattern sistem. Međutim Samsung je otišao i korak dalje pa je tu i opcija takozvanog motion otključavanja, gde je dovoljno samo prisloniti palac na ekran i ceo telefon nagnuti napred ka sebi nakon čega će se isti otključati.


Naravno, moguće je odrediti i vrstu sadržaja koji želite da bude prikazan na lock ekranu, pa se tu mogu naći informacije o vremenskoj prognozi, zatim najnovije vesti u okviru takozvanog Information ticker-a, ali i set prečica ka najvažnijim aplikacijama. Još jedan Samsungov mali gest jeste i Camera quick access opcija, koja omogućava da držanjem prsta na ekranu i istovremenim rotiranjem telefona za 180 stepeni pristupite direktno aplikaciji kamere.


Sledeće na spisku Samsungovih invacija jeste set opcija koje su objedinjene pod sekcijom Motion u glavnom meniju sa podešavanjima. Zaista skup brilijantnih ideja koje se oslanjaju samo na funcionalnosti senzora pokreta, blizine i svetlosnog senzora. Neke od ovih opcija su već viđene na ranijim verzijama TouchWiz-a, kao što su na primer Tilt to zoom, Pan to move icon/browse images, koje se zasnivaju na držanju ekrana jednim prstom i naginjanjem samog telefona, međutim tu su i potpuno nove mogućnosti. Opcija Direct call je posebno interesantna, a omogućava vam da dok ste u recimo meniju poruka telefon jednostavno prislonite na uvo i ostvariće se telefonski poziv ka osobi kojoj ste u tom treutku kucali poruku ili čitali njen sms.

Zatim tu je Smart alert, koji će ukoliko imate propušen poziv, mail ili pristigli sms neposredno nakon podizanja telefona sa stola aktivirati kratku vibraciju. Ovo znači da možete proveriti da li imate novih notifikacija jednostavnih podizanjem aparata, ćak bez otključavanja. Ukoliko dva puta za redom lupite prstom telefon odozgo kada ste u nekoj listi, ona će se automatski skrolovati na početak, što je omogućeno opcijom Double tap to top, dok je sa Shake to update funkcijom dovoljno samo blago protresti telefon kako bi se sadržaj na ekranu automatski apdejtovao. Zatim tu su i opcije koje su prisutne i na nekim telefonima drugih proizvođača, na prvom mestu HTC-a, a to je Turn over tu mute/pause kada će ukoliko telefon okrenete ekranom na dole a dok imate poziv, zvono biti mute-ovano. 

Palm swipe to capture funkcija, vam omogućava da jednostavnim prelaskom celom površinom dlana preko ekrana sa jedne ivice na drugu napravite screenshoot trenutnog sadržaja, što moramo priznati po malo čudno funkcioniše tj. previše često se dešava da dlanom zapravo dodirnete ekran i pokrenete recimo neku drugu funkciju/aplikaciju umesto da „slikate“ ekran. Nikako ne smemo izostaviti i opciju Smart stay, a koja se nalazi u sekciji podešavanja ekrana, koja će ekran telefona držati uključenim dokle god korisnik gleda u isti. Naime, ova funkcija snima prednjom kamerom lice korisnika i sprečava gašenje ekrana dokle god je on ispred telefona. Međutim, pri slabijem osvetljenju ili pak u mraku, ovo prestaje da funkcioniše, iz očiglednih razloga.

Samsung je iskoristio i prednosti novih tehnologija poput „Android Beam“ opcije koja se oslanja na upotrebu NFC čipa ( Near Field Communications ) kao i Wi-Fi direct, koje omogućavaju direktno međusobno povezivanje uređaja bez upotrebe rutera. Tako imamo gomilu podopcija u okviru funkcije AllShare, kao što su AllShare Cast za striming videa, AllShare Play za razmenu fajlova kao i Group Cast opcija. Takođe, tu je i Buddy Photo Share opcija koja dozvoljava razmenu fotografija direktno sa ljudima čija su lica prepoznata na upravo uslikanim fotografijama.

Posvećena je pažnja i multitaskingu, a u tu svrhu je razvijena opcija Pop up play koja pruža mogućnost da gledate određeni video sadržaj dok istovremeno radite nešto drugo na svom telefonu. Naime, trenutni video će biti prikazan u smanjenom prozoru koji je moguće pomerati bilo gde po ekranu i pri tom koristiti najnormalnije druge aplikacije. Nismo sigurni koliko je ovo neophodna funkcija, ali svakako od viška ne boli glava, a osim toga – zabavno je.

Kao još jedan dodatak skupu inovacija Samsung je razvio i sopstvenu rutinu koja omogućava glasovnu kontrolu koa i korišćenje raznih funkcija telefona uz pomoć glasa, a zove se S Voice. Ceo koncept funkcioniše veoma slično onom na iOS-u, samo moramo priznati da je upotrebljivost u ovom momentu ja jako niskom nivou.


Ukratko, Samsung je napravio korak u pravom smeru sa svojim novim TouchWiz interfejsom, kako u vizuelnom tako i u funkcionalnom smislu. Ogroman broj novih opcija koje će vam olakšati svakodnevu upotrebu telefona, zatim vrlo prijatne i neupadljive animacije i efekti, a uz sve to gotovo savršena „glatkoća“ izvršavanja su dovoljan razlog za pozicioniranje novih Samsungovih modela u sam vrh liste izbora pri kupovini novog telefona.
 Naravno, za sve one koji žele „čisto“ Android iskustvo i u onakvom obliku i izdanju u kakvom ga je Google zamislio, uvek postoji „vanila“ verzija ovog operativnog sistema. Iskreno, ovo se može dobiti jedino kupovinom nekog od modela iz Nexus serije telefona, koji jedini dolaze bez ikakvih izmena korisničkog interfejsa ali i bilo kojih drugih funkcionalnosti od strane proizvođača. Ice Cream Sandwich iliti Android 4.0 bio je jedan do najkrupnijih promena od pojavljivanja Android operativnog sistema, i u smislu korisničkog interfejsa ali i na mnogo više drugih nivoa, od kojih je na primer jedna – uvođenje nativne GPU akceleracije. Prošlo je već dosta vremena od kako je ICS bio sveža vest, i sada gotovo svaki noviji uređaj dolazi sa istim, a svi željno iščekujemo da proizvođači puste zvanični apdejt svojih telefona na novi Jelly Bean. Android 4.1 ne predstavlja toliko drastičnu razliku u odnosu na ICS kao što je on nekada bio u poređenju sa Gingerbread-om, ali svakako donosi neke potpuno nove funkcionalnosti koje su itekako vredne čekanja, pa pogledajmo ukratko o čemu je reč.

Kao prvo tu je takozvani Project Butter, koji se odnosi na određena poboljšanja „ispod haube“ koje je Google uveo a sve u funkciji boljih performansi i boljeg korisničkog iskustva. Naime, u pitanju su tvikovanja u vezi sa baferofanjem i boljom sinhronizacijom touch input događaja i renderovanja prikaza, što rezultuje daleko većom odzivnošću uređaja i omogućava da sve klizi kao po puteru.

Offline voice typing je takođe nova opcija, koja sada omogućava glasovno diktiranje i u offline modu, ondosno čak i kada je konekcija sa internetom dosta loša ili je uopšte nema. Tako da umesto da se ova funkcija obavlja u cloud-u, ona je u offline situacijama premeštena lokalno. Očekivano, karakteriše je malo lošija preciznost, ali dovoljno dobra da odradi posao kada interneta nema.

Google Now je možda najbolje opisati kao Googl-ov pokušaj da predvidi vaše potrebe i želje, tj. ovo se odnosi na to da će uređaj vremenom učiti vaše navike, oblasti interesovanja i slično, i u skladu sa tim u određenim situacijma pružati relevantne infomacije recimo o saobraćaju, vremenu ili bilo kojoj drugoj sferi interesovanja.

Voice searh predstavlja direktnog konkurenta Apple-ovom servisu ili bolje reči asistentu Siri, koji je svojevremeno podigao dosta prašine jer je pružio jedan potpuno novi vid interakcije korisnika sa svojim mobilnim telefonom. Međutim, kako se pokazalo Google-ov Voice search predstavlja značajno unapređenje u odnosu na Shiri, kako po pitanju brzine tako i po pitanju relevantnosti i preciznosti samih odgovora. Voice search se bazira na Knowledge Graph-u, što bi značilo da će se odgovori zasnivati na onome što je Google našao kao najbolji odgovor na vaš upit. Ova opcija za sada funkcioniše zaista odlično, tako da je ujedno i jedna od najočekivanijih kada je novi Jelly Bean u pitanju.

Pored svega ovoga Google se posvetio i notifikacijama, koje sada mogu da pruže mnogo više, a sve zahvaljujući njihovoj sposobnosti da se prošire i time prikažu daleko više informacija nego ranije. Tako sada u notification baru možete videti i deo svog inbox-a umesto samo broj nepročitanih mejlova, a takođe se i google now „karte“ prikazuju u okviru notifikacija što bi značilo da možete dobiti željenu informaciju samo otvaranjem tj. spuštanjem notifikacionog bara.

Jedini telefon u ovom momentu dostupan na tržištu sa „čistom“ i ujedno najnovijom verzijom Androdid-a jeste Samsung Nexus, pa ko ne želi bilo kakve dodatke i modifikacije ovo je uređaj za njega. Osim toga, Nexus uređaji kao oficijelni Google telefoni uvek prvi dobijaju poslednje ažuriranje Android sistema, što je samo još jedan plus.  
 Ova kompanija je, kada govorimo o Android platformi i stepenu modifikacije korisničkog interfejsa, poznata po tome da je uvek bila negde između duboke modifikacije sistema i „vanila“ Android izgleda. LG-ev takozvani Optimus UI donosi blage izmene i dodatke velikom broju elemenata Android sistema, ali ništa toliko drastično da biste na kraju dana zaboravili kako u stvari izgleda „čist“ ICS, kao što je to slučaj na primer sa HTC Sense okruženjem. Najnoviji Optimus UI 3.0 predstavlja do sada njihovu najlepšu i po svemu sudeći najfunkcionalniju modifikaciju, veoma lepo dizajniranu i hardverski neopterećujuću a opet sa dovoljnom količinom dodatnih opcija kojih nema u stock Android-u.



Krenimo od lock ekrana, gde se inače svi proizvođači trude da ostave lični pečat kako u vizuelnom tako i u funkcionalnom smislu, a LG je ovde definitivno uspeo na oba polja. Ono što je najupečatljivije jeste način na koji se telefon otključava, odnosno propratna animacija. Naime, dok prevlačite prstom preko ekrana polako će se otvarati krug odnosno „rupa“ kroz koju se nazire deo sadržaja koji je trenutno na home ekranu, i kada krug postane dovoljno veliki telefon će se otključati. Naravno, ovo je samo lep vizuelni gest, ali svakako doprinosi opšem utisku. Osim toga, na lock ekranu je moguće podesiti još nekoliko stvari, što uključuje vrstu clock vidžeta.


Na glavnom ekranu u donjem delu, standardno, nalazi se set prečica odnosno takozvani launcher koji pruža zavidan nivo kastomizacije. Moguće je ukupno smestiti čak do šest prečica, a iste će menjati veličinu i popunjavati prazan prostor u zavisnosti od njivohog ukupnog broja. Takođe, apps meni dugme je moguće postaviti na bilo koju poziciju u okviru ovog launcher-a što na nekim telefonima drugih proizvođača nije moguće.


Odeljkom sa notifikacijama LG se takođe pozabavio, pa je prvo što ćete primetiti u gornjem delu bar sa prečicama kao što su Bluetooth, Wi-Fi, GPS, Brightness ali mnoge druge. Šta više, na kraju ovog bara, koji je moguće skrolovati horizontalno, nalazi se dugme Edit gde korisnik može detaljno podesiti koje prečice želi u ovoj zoni. Iako postoje aplikacije koje takođe pružaju ovu funkcionalnost, zaista je lepo videti ovo „out of the box“.


Meni sa aplikacijama je podeljen u tri sekcije – Apps, Downloads i Widgets. U Download sekciji logično možete pristupiti samo aplikacijama koje ste sami instalirali, a što predstavlja veoma brz način da deinstalirate neku po potrebi.





Ono što nas je takođe obradovalo jeste relativno veliki broj mogućnosti da izmenite izgled home ekrana. Pre svega postoji sekcija Theme gde je moguće odabrati neku od predefinisanih tema, a koje će osim wallpaper-a promeniti i izgled ikona kao i ostalih elemenata UI-a, što može biti lepo osveženje kada vam jedna kombinacija nakon dužeg korišćenja dosadi. Osim toga, sada postoji izbor od nekoliko različitih animacija iliti Screen Swipe efekata koji će svaki za sebe promeniti način na koji se ikone i vidžeti smenjuju kada skrolujete ekrane.


Postoji još sijaset sitnih tvikova i izmena koje će vam olakšati rukovanje aparatom, kao na primer sada već uobičajen gesture koji dozvoljava da okretanjem telefona „licem“ na dole mute-ujete zvono, alarm ili pak pauzirate video. LG Optimus UI 3.0 predstavlja jedno prilično izbalansirano rešenje koje korisnicima pruža pristojan nivo dodatnih opcija povrh onih osnovnih inkorporiranih u sam Android sistem a opet ima minimalan uticaj na hardverske resurse pa su performanse na nivou stock Android-a.



 Ono po čemu je Huawei difinitivno jedinstven, i što do sada praktično nijedan proizvođač, da tako kažemo, nije dozvolio na svojim uređajima, jeste mogućnost da korisnici biraju između stock Android ICS interfejsa i nekoliko podverzija Huawei modifikovane varijante. Ovo je verovatno nešto što je velika većina vas do sada poželela da ima kao standardnu opciju i mogućnost izbora (naravno, a da prethodno nije neophodno root-ovati telefon), a pogotovo od verzije Android 4.0 operativnog sistema koja u kontekstu korisničkog interfejsa zaista ima šta da ponudi.





Naime, Huawei vam na raspolaganje stavlja dva launcher-a jedan 2D i drugi, što je vrlo iznenađujuće, sa 3D interfejsom. 2D launcher poseduje tri podverzije od kojih je prva default stock ICS, dok su ostale dve Breeze i Dusk koje će blago izmeniti oblik i veličinu ikona kao i kolornu šemu pojedinih elemenata UI-a. Najveći deo stvari je ovde ostao u potpunosti nepromenjen i izgleda upravo identično kao na stock verziji, dakle ukoliko volite ICS look&feel ovo će biti tema koju ćete voleti.







Međutim, za sve one koji žele nešto drugačije tu je 3D tema koja će veliki broj stvari „prešaltovati“ u tri dimenzije i time sve učiniti dosta zanimljivije. U 3D maniru je i određeni broj vidžeta ( Clock, Calendar, Photos ) koji su posebno napravljeni da prilikom rotiranja tj. skrolovanja ekrana dođe do izražaja njihova trodimenzionalna priroda. Takođe, posebno su animirani i tranzicioni efekti u glavnom meniju sa aplikacijama, pa će listanje istih imati efekat rotiranja kocke. Sve to izgleda veoma zanimljivo u početku, ali moramo priznati da se ovaj vizuelni izlet u 3D svet itekako oseća kada su porformanse u pitanju.

Notifikacije su takođe oplemenjene, pa se tako u gornjem delu nalazi set načešće korišćenih prečica – Wi-Fi, Bluatooth, GPS, Data Switch i Auto-Rotate. Međutim, njihov raspored kao i broj nije moguće izmeniti, već će uvek biti u ovoj postavci.



Huawei je takođe uradio dobar posao kada je u pitanju personalizacija lock ekrana, a koji između ostalog omogućava definisanje sopstvenih prečica. Na sredini sa nalazi krug na čijem obodu su smeštene četiri ikone, od kojih je jedna svakako namenjena otključavanju telefona, dok je ostale tri moguće zameniti praktično bilo kojom željenom aplikacijom. U gornjem delu su smeštene informacije o trenutnom vremenu zajedno sa kontrolama muzičkog plejera. Ovaj ekran se razlikuje ukoliko je aktivna 3D tema, pa će i elementi lock screen-a u tom slučaju biti u tri dimenzije.


Pored svega ovoga, Huawei je inkorporirao i sopstvenu verziju tastature za koju se ispostavilo da je veoma udobna pri korišćenju, a tu je i opcija fast boot koja značajno skraćuje vreme podizanja odnosno gašenja operativnog sistema. Još jednom ćemo pozdraviti odluku Huawei-a da korisnicima ostavi mogućnost izbora između „stock“ android iskustva i „custom“ interfejsa, što do sada nije bio slučaj kod ostalih proizvođača.








 
 Noviji Xperia uređaji dolaze sa UI-em koji predstavlja spoj dopadljivog, elegantnog i pre svega efikasnog i brzog. Interfejs je generalno orijentisan ka društvenim mrežama, a između ostalog sadrži vizuelno vrlo atraktivne vidžete i animacije koji istovremeno imaju minimalni uticaj na performanse telefona. Jednom rečju, nanovijim Xperia telefonima sve teče glatko i bez štucanja, čak i na nešto slabijem hardveru. Poslednja verzija takozvanog Timescape korisničkog interfejsa donosi i par dodatnih opcija koje daju Android sistemu drugačiji izgled i dopunjuju njegovu funkcionalnost.




Uobičajeno, nalazimo ukupno pet ekrana  (nažalost, nije moguće dodati nove, niti ukloniti već postojeće), i četiri prečice koje su „zalepljene“ u donjem launcher baru, dve sa desne i dve sa leve strane menu dugmeta. Naravno, njih je moguće redefinisati, a takođe umesto samih ikona mogu stojati i folderi sa više prečica istovremeno. Dolazimo do jedne zaista jedinstvene opcije a koja se zove Overview mod, i koja se aktivira kada se uradi pinch to zom out, te umesto da standardno dobijemo prikaz svih pet ekrana umanjeno sada će svi aktivni vidžeti biti grupno prikazani na jednom ekranu. Međutim to nije sve, isti su i „osetljivi“ na pomeranje telefona, pa ukoliko protresete rukom aparat i vidžeti će se izmešati i sudarati međusobno. Tapom na bilo koji od vidžeta, prikazaće vam se ekran na kome se on inače nalazi.



Takođe prisutno je i dosta bogato animiranih Sony-evih vidžeta, kao dodatak standardnom setu. Između ostalih tu je Timescape vidžet koji objedinjeno prikazuje sadržaje sa društvenih mreža kao što u Facebook i Twitter, a uz instaliranje odgovrajućih plug-in-ova moguće je u miks dodati i Gmail, Flicker i LinkedIn. Ovome ćemo dodati i vrlo osvežavajuć Xperia „smoke-like“ live wallpaper, koji je sada animiran, pa će se isti prilikom skrolovanja ekrana svaki put različito pomerati.


Lock ekran prikazuje notifikacije sa društvenih mreža takođe, a još jedan lep dodatak jeste muzički plejer koji omogućava kontrolu reprodukcije muzike bez otključavanja aparata. Što se notifikacione zone tiče, nažalost sve je i dalje ostalo netaknuto i izgleda upravo kao na stock verziji Android OS-a, pa tako nema nikakvih dodatnih prečica koje bi upotpunile funkcionalnost ove sekcije. Pomenućemo da postoji i nekoliko kolornih šema odnosno tema, koje će uglavnom promeniti samo boje elemenata interfejsa.


Odeljak sa aplikacijama je prilično standardan, dakle ikone su raspoređene u rasporedu 4×5 ( ili manjem, u zavisnosti od veličine ekrana ), a od opcija imate mogućnost njihovog rearanžiranja po različitim osnovama. Timescape vizelno u velikoj meri redefiniše neke osnovne postavke i izgled stock Androd-a, ali bez obzira na to ne usporava uređaj tako da pruža jedno zaista prijatno korisničko iskustvo.






 
 Motorola nije imala sreće sa svojim ranijim MotoBlur korisničkim interfejsom, jer isti niti je bio dovoljno vizuelno dopadljiv, niti preterano funkcionalan. Istini za volju, ni kada su performanse u pitanju, nije briljirao, ali u svojoj novijoj verziji koja je debitovala sa Motorolinom Droid RAZR serijom telefona, gde su raskrstili u potpunosti sa nekim starim konceptima ali i imenom, stvari su definitivno krenule nabolje. Štaviše, poslednja verzija Motorlinog UI-a zaista deluje osveženo, a takođe donosi i neke sasvim nove trikove koje će korisnici itekako umeti da cene.




Novi Moto interfejs predstavlja jednu od „najlakših“ implementacija kada su veliki proizvođači Android uređaja u pitanju, i u velikoj većini slučajeva će ostavljati utisak kao da je u pitanju stock verzija sistema. Imajući u vidu da je Motorolin odeljak sa mobilnim uređajima sada pod Google okriljem, ovo još više dobija na smislu. Međutim, i pored toga primetno je više razlika a koje se najviše odnose na pojedine tvikove home i lock ekrana.



Smart Actions pruža širok spektar mogućnosti, pa tako između ostalog može detektovati vašu lokaciju i na osnovu toga smanjiti jačinu osvetljenja ekrana, ili recimo utišati sve tonove ako ste na sastanku što će biti detektovano na osnovu unosa u Google kalendaru. Takođe ova aplikacija omogućava korisniku da podesi notifikaciju koja će ga podsetiti da napuni telefon u određenom trenutku u toku dana, ili da recimo automatski isključi sinhronizaciju kada odete na spavanje. Ovo su samo neke od mogućnosti, mada postoji dosta aplikacija ovog tipa koje se mogu preuzeti iz Play predavnice ali je lepo imati ovako nešto kao sastavni deo sistema.


Lock screen je kao što smo već pomenuli izmenjen, pa tako sadrži četiri quick-jump prečice kružno raspoređene koje se mogu korisnički definisati. Takođe, jedna od novosti jeste i perzistentni Quick Settings panel koji je uvek dostupan sa glavnog home ekrana, a aktivira se prevlačenjem prsta od leve ivice ka desnoj. Ovim gestom će se ukazati meni preko celog ekrana koji sadrži prečice ka nekim od najčešće korišćenih podešavanja kao što su Wi-Fi, Bluetooth, GPS, Mobile data, Ringtone i slično, a takođe se odatle može direktno pristupiti i glavnom settings meniju. Ne možemo a da ne pomenemo i veoma dopadljiv i vizuelno osvežavajuć novi clock vidžet, koji pruža osnovne informacije vremenu, prognozi i bateriji telefona a sve to u okviru tri kružnice različite veličine.




Motorola je definitivno krenula u pravom smeru sa svojim novim korisničkim „skinom“, koji dosta podseća na stock Android jer istini za volju mnogo elemenata i jeste ostalo netaknuto, a opet kada je u pitanju funkcionalnost korisnicima pruža dovoljno razlog da se odluče baš za njihov proizvod.
 Cilj ovog pregleda, kao što smo na početku već pomenuli, jeste da se istaknu najbitnije razlike u dodatnim tvikovima proizvođača kojima oni oplemenjuju i menjaju osnovni oblik Android OS-a. Ovo je zapravo još jedan način da svoj model učine drugačijim od konkurencije i da upravo ta razlika, pored one hardverske, utiče na donošenje odluke kod kupca prilikom kupovine.

Kao što se iz priloženog može zaključiti, proizvođači, svaki na sebi svojstven način, žele da poboljšaju ukupno Android iskustvo koje korisnik dobija kupovinom upravo njihovog modela, a koliko je svaki od njih uspeo u tome zavisi možda i najviše od ličnih afiniteta i želja konkretnog korisnika. Cilj ovog pregleda, kao što smo spomenuli, jeste da se istaknu najbitnije razlike u pristupima. 

Tako, ukoliko želite vizuelno najdopadljiviji i “najokićeniji” UI, ali istovremeno i izuzetno bogat opcijama i dodatnim softverom, HTC Sence je pun pogodak. Sa druge strane, ukoliko ste ljubitelj “čistijeg” Android iskustva i korisničkog interfejsa koji je više okrenut funkcionalnosti a vizelnu raskoš stavlja u drugi plan onda će vam definitivno više prijati Optimus ili novi Motorlin UI, pri čemu ćete u paketu dobiti i finu količinu dodatnih korisnih tvikova. Samsungov TouchWiz u svojoj poslednjoj verziji kao i Sony-ev Timescape interfejs predstavljaju na neki način sredinu, odnosno rešenja najuniverzalnijeg tipa koja s jedne strane nude dosta po pitanju novih funkcionalnosti a opet ne sakrivaju pravo “lice” Android OS-a. Huawei se pak dosta razlikuje od svih nabrojanih i korisniku daje jedinstvenu mogućnost da bira između stock Android interfejsa, zatim blage modifikacije istog i potpuno drugačijeg 3D iskustva koje je najpribližnije Sense UI-u. Naravno, za one koji žele da Android dožive upravo onako kako je to Google zamislio, postoji opcija u vidu nekog od Nexus modela, koji će osim toga uvek pre svih dobijati apdejt na poslednju verziju operativnog sistema.

Kada stvari sagledamo iz malo drugačijeg ugla, dolazimo do zaključka da su veliki uticaj na uspeh Googl-ovog operativnog sistema imali upravo sami proizvođači koji su imali odrešene ruke da funkcionalnost Android sistema oplemenjuju svojim inovacijama.