How to: Eksterni hard disk

Nebojša Todorović Za potrebe ovog teksta pretpostavićemo da po prvi put radite ovako nešto, pa ćemo ići u detalje koji će nekim, naprednijim, korisnicima možda delovati suvišno, ali je ideja ovog teksta da pomogne početnicima da se snađu. Proći ćemo kompletnu proceduru od momenta kada vam se na stolu nađu kutije potrebnih uređaja do momenta kada je sve u pogonu i kada ste spremni za kopiranje fajlova na novi HDD. Za potrebe ovog testa smo odabrali Chieftec-ovo eksterno kućište sa nazivom Black Box. Crna kutija je odlično dizajnirana i vrlo praktična, pa je smeštanje hard diska u njegovu unutrašnjost bilo više nego jednostavno i brzo. Jedna od njegovih prednosti je i činjenica da koristi USB 3.0 interfejs koji omogućava velike brzine transfera, koje su višestruko brže od onih koje omogućava USB druge generacije. Dakle, krenimo redom…

Prvi korak je kupovina eksternog kućišta koje vam se dopadne, mada je generalni savet da se prvenstveno vodite time koje konekcije ima isto, a da dizajn smestite na drugo mesto kod prioriteta. Naravno, obratite pažnju i na to koji interfejs podržava i vaša matična ploča, jer ćete imati male vajde od eSATA konektora, recimo, ukoliko nemate isti i na vašoj matičnoj ploči. Takođe, trebate imati u vidu i da su USB konekcije međusobno kompatibilne, pa u slučaju da ste ograničeni na USB 2.0 na vašem računaru, nije loše i pored toga, nabaviti USB 3.0 eksterni rack kako biste imali vajde od njega i kada sebi priuštite novu matičnu ploču ili ceo računar koji će imati novu generaciju USB-a na sebi. U svakom slučaju, vratimo se na Black Box…

U paketu se dobijaju sve potrebne stvari koje vam mogu zatrebati, a njihov spisak nije preterano dugačak. Tu je pre svega samo kućište, uputstvo, postolje za vertikalno smešta koje dolazi praktično uz svaki proizvod ovog tipa, USB 3.0 kabl i strujni adapter. Adapter možete odmah staviti u utičnicu kako biste kasnije samo priključili kada bude bilo potrebno. Prvi korak je otvaranje kućišta, a u našem slučaju je to bilo izuzetno jednostavno, jer kao što možete videti na slici, sve se može uraditi i sa jednom kovanicom od 20 dinara, a naravno i bilo koji šrafciger će “završiti posao”.

Nakon otvaranja, naići ćete na plastičnu šinu koja na sebi poseduje SATA priključak i koji u suštini na sebi poseduje kontroler.

Sada je vreme da se hard disk postavi na nju, što ćete vrlo jednostavno uraditi prostim “navlačenjem” hard diska na konektore. Mi smo za naše potrebe izabrali nov i neformatiran Hitachi hard disk od 1TB.

Nakon toga, potrebno je učvrstiti hard disk za plastičnu šinu, a to ćete uraditi uz pomoć četiri šrafa koji se dobijaju u okviru propratnog paketa i na to možete manje-više računati bez obzira na kog proizvođača se odlučite.

Sledeći korak je vraćanje šine nazad i zavrtanje velikih šrafova i “voila” dobili smo eksterni hard disk koji je spreman da se postavi na vertikalno postolje i poveže sa računarom.

Kao što smo već rekli, ukoliko vam je spreman strujni adapter, ostaje samo da ga povežete u odgovarajući AC konektor, zatim da ubacite USB 3.0 priključak i povežete isti na računar (obratite pažnju na to da plavi konektori označavaju USB 3.0) i da upalite vaš eksterni hard disk pritiskom na odgovarajući taster.
Nakon što ste sve povezali i upalili hard disk operativni sistem će detektovati novi hardver, o čemu ćete biti i obavešteni.

Kada Windows završi sa instalacijom potrebnih drajvera spremni ste za dalji rad. Treba napomenuti da nikakva intervencija od strane korisnika nije neophodna, već da će OS sam prepoznati hard disk i odraditi sve potrebne instalacije.

Naravno, kako nismo imali formatiran HDD što je uobičajen slučaj kada po prvi put pokrećete tek kupljeni hard disk, prvi korak je odlazak u “Control Panel” računara. Što možete, između ostalog, uraditi iz Start-a ili My Computer-a. Jednostavno, drugačije neće biti moguće da mu se pristupi, jer nije niti inicijalizovan niti formatiran.

U control panel-u se nalazi set opcija pod nazivom Administrative Tools koja je vaša naredna odrednica.

Među ponuđenim mogućnostima, ono što je vama potrebno je Computer Management, odnosno Disk Management koji se nalazi pod njegovim okriljem. Windows će vam ponuditi da inicijalizujete novi disk. Na vama je da izaberete “partition style”. MBR ili Master Boot Record će vam obezbediti veću kompatibilnost i naša je preporuka da se odlučite za njega osim u slučaju kada hard disk koji koristite veći od 2TB.

Nakon toga, pristupićete Disk management-u gde ćete videti sve svoje uređaje za smeštanje podataka. Svaki uređaj je označen i prikazan mu je kapacitet, pa nije teško prepoznati koji od njih je vaš novi eksterni HDD. U konkretnom slučaju, kada HDD nije particionisan i uz to nije ni formatiran po prvi put on će biti označen kao “Unallocated” i uz to će biti označen crnom trakom. Da biste ga formatirali kliknite desnim klikom na površinu koja ga označava i izaberite opciju “Ne Simple Volume…”.

Kada to uradite, Windows će vas sprovesti kroz kratak “Wizard” uz koji ćete vrlo jednostavno izabrati veličinu particije. Kao što možete videti, veličine su prikazane u megabajtima i sve što je potrebno je unošenje željene veličine i prelazak na sledeći korak.

Mi smo izabrali formatiranje kompletnog kapaciteta hard diska u jednu particiju, a ukoliko planirate da napravite veći broj manjih particija, moraćete za svaku da ponovite ove korake.

Naredni ekran će vam ponuditi da povežete novu particiju sa određenim slovom, a mi vam predlažemo da izaberete prvo slobodno kako se ne biste bez potrebe zbunjivali.

Ostaje vam samo da izaberete File sistem, koji je najbolje da ostavite kao NTFS. Na ovom ekranu možete i dati naziv novoj particiji koja je u našem slučaju nazvana “Eksterni HDD”. Slobodno koristite opciju “Quick Format” radi formatiranja nove particije.

Sada je ostalo još samo da kliknete na “Finish” i vaš hard disk je spreman za korišćenje i smeštanje podataka, jer s obzirom na to da ste izabrali brzo formatiranje, ovaj proces ne bi trebao da traje duže od nekoliko sekundi.Za kraj ćemo vam pokazati razliku u praksi kod izbora USB 2.0 i USB 3.0 eksternih kućišta i razlog zašto smo toliko puta pomenuli da se odlučite na kućište sa USB 3.0 kontrolerom i konekcijom. Prosto razlike u brzini su ogromne, pa čak i u slučaju da trenutno niste u mogućnosti da iskoristite njen pun potencijal, novi interfejs je pravi izbor za one koji u ovom momentu prave odluku pri kupovini. Čak i u slučaju da postoji manja razlika u ceni, nemojte ići linijom manjeg otpora. Evo i nekoliko primera iz testova koje smo napravili.
 
CrystalDiskMark 3.0.1. x64
USB 2.0:

USB 3.0:

 
ATTO Disk Benchmark:
 
 
USB 2.0

USB 3.0

 
HDTune 5.0.0 PRO
 
USB 2.0

USB 3.0

Kao što možete videti razlike su ogromne i zaista se vrlo lako primete u realnom radu, čak i u slučaju da ste najveći laik. Jednostavno sve će se brži odvijati, pogotovo pri transferu velikih fajlova. To bi bilo to, nadamo se da ste nešto novo naučili i da ćete uskoro moći i da primenite to u praksi. Do sledećeg čitanja… Zahvaljujemo se kompaniji PiN Computers na ustupanju uređaja za potrebe realizacije članka.