Benchmark Redakcija
Dragoljub Radovanović
Test: ASUS O!Play Gallery
U poslednjih par godina smo stvarno bili zatrpani ponudom novih media plejera koji su puštali skoro sve formate, od video fajlova, preko muzike, pa do slika. Ove male ali snažne kutijice su se uspešno probile pored HTPC i BluRay alternativa, a njihova niska cena je samo bila razlog više da ih kupite. Zamislite ovu situaciju. Odlučili ste da zamenite vaš starinski CRT televizor za primamljivi HDTV sa ravnim ekranom i nakon kupovine ste televizor smestili u vašu dnevnu sobu. Uvideli ste jedan problem, vaš personalni računar preko koga ste dosad pratili sve filmove je predaleko u vašoj spavaćoj sobi i izvan domašaja povezivanja sa novim televizorom. Možda vaš novi televizor čak i poseduje mogućnost reprodukcije filmova preko USB ulaza, ali činjenica da morate imati eksterni hard disk koji ćete stalno žonglirati između računara i televizora svaki put kada želite da odgledate neki film vam se ne čini baš privlačnom.
U takvim situacijama uređaj ovog tipa kao što je Asus O!Play Gallery, spašava stvar sa svojim Network mogućnostima i gomilom drugih funkcija, koje ćemo detaljnjije pomenuti nešto kasnije u testu. Činjenica da poseduje prostor za 3.5″ Sata hard diskove sa kapacitetom koji je ostavljen na vama da odlučite, nema kablova od eksternih hard diskova koji štrče sa strane, već imate fino upakovan uređaj koji će vam zauzimati minimalno prostora. Krenućemo prvo od opisa njegovog dizajna.
Dizajn uređaja
Ako ste videli kako izgleda njegov prethodnik Asus O!Play HD2 i ako vam se njegov dizajn svideo, možemo reći da je ovaj model njegov brat blizanac i da će vam se on takođe dopasti. Priznajemo, ne možemo reći da su oni identični blizanci jer imaju par suptilnih razlika, ali blizanci su svejedno. Generalan oblik uređaja je pravougaon, a pošto naš uređaj ima tri dimenzije možemo reći da je oblika kvadra, ili ako baš volite matematiku, možete reći da ima oblik pravog paralelopipeda. Od tog oblika odstupa sa njegovim zaobljenim ivicama, nešto više zaobljenijim sa donje strane nego sa gornje. Takođe možete primetiti sa prednje strane da mu donja linija nije ravna već je postavljena pod uglom od nekih 10 stepeni do jedne tačke blizu desne strane uređaja , odakle se krivi i vraća u pravu liniju do završetka donje ivice. Možda ste pomislili da će se uređaj zbog toga klackati, ali on se zapravo oslanja na površinu sa četiri gumene nožice koje mu daju stabilnost.
Njegov oklop je sačinjen od Piano crne glossy plastike, na kojoj jesu vidljivi otisci prstiju, ali čisto sumnjamo da ćete biti toliko u fizičkom kontaktu sa ovakvim tipom uređaja da bi vam to zasmetalo. Zapravo, jedini fizički kontakt sa uređajem ćete imati samo kada budete uključivali/isključivali neki kabl ili ubacivali SD karticu, pa ćete pridržati koliko toliko uređaj i time ostaviti otiske. Naravno, ako ste baš “picajzla”, to nije ništa što magična krpica neće moći da sredi. Još jedna jako zanimljiva stvar je linija debiljine nekih 3,4 milimetara, koja deli prednju stranu uređaja skoro po sredini i kroz koju isijava svetlo različitih boja u toku rukovanja sa uređajem. Ova linija svetli narandžasto kada je uređaj u standby režimu, smenjuje se između tamno plave i pink boje tokom paljenja, a kada je uređaj uključen ostaje tamno plava. Ovaj efekat nam se posebno dopao i doprinosi ukupnom izgledu uređaja, naročito u mraku. Daljinski je solidnog kvaliteta sa gumenim dugmićima, ali ipak po svom izgledu deluje pomalo jeftino. Glavna stvar koju bi pomenuli kod njega su navigacioni tasteri. Kao što možete viditi sa slike, poseduje točkić sličan onakvom kakav možete sresti na iPod-u, ali u isto vreme on se može pritiskati u svim smerovima i imati ulogu običnog navigacionog tastera. Ovo baš i nije najbolja ideja, jer kada pritiskate taster u nekom smeru, možete slučajno zavrteti točkić i time se pomeriti sa opcije koju ste hteli da izaberete.
Konekcije, sadržina kutije i specifikacije
Možemo vam odmah reći da Asus O!Play Gallery nije jedan od onih uređaja koji pate od nedostatka konekcija i u ovom slučaju je zapravo obrnuto, on ih ima pregršt. Samo na prednjoj strani imate poveći broj, a skoro dva puta toliko veći broj pozadi, ako računate i ulaz za napajanje. Sa prednje strane gledano sa leva na desno nalazi se:
– Compact Flash (CF) slot za kartice
– SD/MMC slot za kartice
– MS/MS Duo slot
– E-SATA ulaz
– USB 2.0 ulaz
Sa zadnje strane, isto gledano sa leva na desno nalazi se:
– Ulaz za napajanje
– iPod / iPhone ulaz
– Digitalni Coaxial audio izlaz
– Digital Optical audio izlaz
– USB 2.0 ulaz
– HDMI ulaz
– LAN ulaz
– USB 3.0 PC link
Ako ste lepo izbrojali to je čitavih 13 konekcija! To je čak i više nego dovoljno na uređaju ovog tipa i verujemo da će zadovoljiti sve vaše potrebe.
Ono što nas je obradovalo je to što u kutiji dolazi priličan broj stvari koje će vam zapravo koristiti, a ne samo uređaj, adapter i knjižica kao što većina proizvođača praktikuje. Posebno moramo pohvaliti Asus jer nas je u kutiji sačekao HDMI kabl, koji često biva zaboravljen da se uključi u paket kod ovakvog tipa uređaja.. Uključivanje HDMI kabla u paket nije preterano velika stvar, ali je lep gest koji će vam uštedeti put do prodavnice i sprečiti dodatno izbijanje novca iz vašeg džepa. Isti je slučaj i sa iPod / iPhone kablom koji je takođe uključen u paketu, a koji bi ste čak i teže pronašli u prodavnicama od HDMI kabla. Jednostavno ovakve sitne stvari čine razliku i pružaju neki osećaj da proizvođač brine o sitnicama umesto vas, a ne da šalje poruku “evo vam uređaj a za kablove se sami snađite”. Naravno, takođe dobijate i naponsko-signalni kabl kojim ćete povezati Sata hard disk sa samim uređajem, a kao što smo rekli, hard disk se ubacuje sa donje strane uređaja, nakon što odvrnete šraf koji drži poklopac. Pre nego što postavite hard disk na njegovo mesto, morate ga pričvrstiti šrafovima u metalni rupičasti držač, koji tako kao ceo sklop ide u prostor ostavljen sa donje strane.
Sam uređaj je dosta lagan, ali sa hard diskom na svom namenjenom mestu, plejeru se znatno poveća njegova ukupna težina. Moramo napomenuti da je ovaj primerak uređaja koji smo mi dobili na test zapravo uzorak, koji je u Asus stigao, sudeći po utikaču za struju, iz Amerike. Dakle, razlika je samo u utikaču, strujni adapter ima univerzalni napon, a mi smo srećom imali pri ruci adapter za menjanje priključka sa američkog na naš standardni priključak. Tim rečeno, ovaj konkretan model trenutno ne možete naći na našem tržištu ali se nadamo da ćete imati tu mogućnost u doglednoj budućnosti.
LAN i bežična konektivnost, O!Direct
Kao što smo ranije u testu pomenuli, uređaj poseduje LAN ulaz smešten na zadnjoj strani uređaja, omogućavajući mu internet konekciju i vezu sa drugim umreženim računarima kroz ruter. Ono što nismo pomenuli je to da takođe imate WiFi modul ugrađen u sam uređaj, što vam daje bežičnu alternativu LAN portu i samim tim bežičnu komunikaciju sa uređajima. Na vama ostaje koju ćete metodu izabrati, ali mi bi smo vas uvek savetovali da koristite dobru staru žičnu metodu pri pristupanju HD materijalu, čisto iz jednog razloga – standardni WiFi ruteri ne raspolažu ni sa blizu dovoljnim protokom potrebnim za slanje HD materijala bežičnim putem. Šta to u prevodu znači? Kada bi ste pustili HD materijal preko WiFi konekcije dobili bi ste jako lošu reprodukciju materijala, sa čestim zastajkivanjem i dugim pauzama usled nedostatka protoka. SD materijal možete bez problema slati preko bežične mreže, iz razloga što on u sebi sadrži dosta manje informacija, pa samim tim i drastično manji protok, sa kojim će se Wireless ruter izboriti bez problema.
Verovatno se pitate šta je O!Direct pojam i od kakve je koristi vama? Za sve filmove do sada koje ste hteli da puštate kroz mrežu bilo bežičnim ili žičnim putem, morali ste da koristite neku verziju servera, softverskog ili hardverskog. Mi smo do sada obično koristili softverske media servere kao što su Serviio, PS3 Media server, Nero Media server i slični. Koja je njihova uloga? Oni vam omogućavaju da film, pesmu ili sliku koja se nalazi na vašem računaru prosledite ka vašem media plejeru kroz mrežu. Oni zapravo od vašeg računara prave server i svim lokacijama koje želite da podelite kroz mrežu morate zadati putanju do njih, a to se obično radi lako pomoću Browse dugmeta unutar softverskog servera. Sve te lokacije koje ste ubacili u softverski media server, sada će se prikazati unutar opcija vašeg media plejera i moći ćete da pustite film, koji će biti transcode-ovan kroz mrežu.
Kako je O!Direct drugačiji i koje su njegove prednosti? O!Direct je zapravo direktna veza sa vašim računarom, ali ne u pravom smislu te reči direktna da treba da budu direktno povezani kablom, već direktna u smislu da media server više nije potreban kao posrednik , jer media plejer direktno pristupa hard disku računara koji je u istom workgroup-u na mreži. Prednosti toga su očigledne, imate nesmetan pristup svim sharovanim folderima na mreži a da ne morate da imate neki od media servera u pozadini na vašem računaru, koji će diktirati kako će slati film, muziku ili sliku i da li će se vršiti neka dodatna obrada slike u filmu, na primer. Vi pomoću O!Direct mogućnosti pristupate filmu sa plejera na isti način kao kada bi mu pristupali sa nekog umreženog računara, čineći Asus O!Play Gallery mnogo kompleksnijim uređajem od običnog media plejera.
Kako se O!Direct opcija pokazala u radu? Bez problema smo direktno preko media plejera otvarali muziku, slike i filmove SD rezolucije u Mkv i Avi formatu, koja se nalazila na našem glavnom računaru, sporednom računaru i netbooku, svaki od pomenutih je naravno bio u istoj mreži. Probleme su nam zadavali HD filmovi preko žične metode, bilo 720p ili 1080p, određeni procenat je uspevao da se reprodukuje, dok je ostatak odbijao saradnju. Bilo da su oni bili sa DTS zvukom ili bez, jedan film je hteo da radi dok drugi nije, jednostavno nije imalo pravila, ili je barem nama promicala neka šema u odabiru koje je filmove je plejer hteo da reporukuje. Na onima koje nije hteo da pusti je posle dužeg učitavanja izbacivao veliku ikonu koja označava video fajl koji sa precrtanim simbolom, što je ukazivalo da nije podržan a sve govori da treba da bude podržan. Da bi stvar bila još nejasnija, ako sačekate minut na tom ekranu gde je precrtan simbol, film će eventualno početi sa reprodukcijom, ali simbol će i dalje ostajati na srediti ekrana i neće se pomerati, a sam film će veoma često zastajkivati u većim pauzama, kao da ima jedan frejm po sekundi, zaista čudno. Moramo napomenuti da su ti fajlovi potpuno ispravni jer se otvaraju na računaru bez ikakvih problema. Mi sumnjamo na to da je problem zapravo neispeglanost firmware-a kod ovog uređaja i nadamo se da će neki firmware update u budućnosti ispraviti stvar.
Ipak, uvek se možete odlučiti za varijantu sa softwerskim media serverima, ali smo morali malo više da tragamo koji media server je hteo da radi sa našim plejerom – opet verovatno zbog neispeglanost firmware-a. Dva od pet media servera koje smo imali instalirane na računaru su zapravo radila kako treba bez ikakvih problema, što ne možemo reći za ostala tri. Imenovaćemo ih sve, kako bi vam uštedeli vreme koje smo mi utrošili na nalaženje prave kombinacije. Možemo vam odmah reći da zaboravite na PS3 media server, Nero media server i Serviio. Serviio nikako ne uspeva da prepozna filmove u folderima koji su takoreći “share-ovani” i trebaju da se pojavljuju filmovi unutar njih, što nije slučaj ovde. Kod ostala dva, slučaj je još drastičniji. Oni vide filmove i sve, ali kada pokušamo da ih reprodukujemo, plejer se jednostavno ugasi, pa moramo opet da ga uključujemo. Opet bi ove probleme pripisali neispeglanosti firmware-a i Asus bi što pre trebao da poradi na ovoj stvari. Sad malo na pozitivnije stvari, a to su da je Twonky media server radio savršeno sa ovim plejerom i uspešno je reprodukovao svaki film kojem smo pristupili kroz njega. Drugi media server koji je isto radio lepo, zove se Wild media server, ali mi smo ipak na kraju preferirali Twonky koji se pokazao najbolje.
Reprodukcija sa internog hard diska zaista nije sporna, sve je uspešno reprodukovano, čak i filmovi sa embedovanim titlovima su prikazani bez problema. Font titla je pomalo nazubljen i njegova veličina se može menjati od najsitnije do najkrupnije. Potpuno ista priča sa reprodukcijom sa USB flash diska, zaista se nismo susreli ni sa jednim problemom, jedino su nam mrežne mogućnosti reprodukcije kvarile utisak.
Internet servisi
Uređaj takođe poseduje šest internet servisa u njegovoj Internet kategoriji, sa kojim ste već verovatno upoznati. Prvi na listi je bio servis Netflix, pri čijem smo startovanju dobili poruku da je servis samo dostupan u US i da samo nalozi napravljeni i korišćeni odatle mogu biti aktivirani. Pošto mi nismo u Americi, nažalost ga ne možemo koristiti odavde, tako da će ova mogućnost ostati neiskorišćena. Sledeći servis u nizu je bio Flickr, sa njim ste sigurno upoznati, u pitanju je servis za pregledanje i deljenje slika. Picasa servis je takođe dostupan i manje više ima iste mogućnosti kao Flickr, uz nekoliko sitnih razlika, ali sa istim krajnjim ciljem. Ono što nam je bilo zanimljivo je servis koji je u meniju označen kao TV. Unutar njega imate da izaberete region ili žanr online tv stanica širom sveta. Može vam biti zanimljiva činjenica da servis uključuje i nekoliko naših kanala. Kvalitet slike je zaista bio prihvatljiv za online kanal, mi smo bili prijatno iznenađeni njime i ukupnim performansama. Slika nije kočila i poruka “Buffering” se pojavila samo pri startovanju kanala, u trajanju od nekoliko sekundi.. Sledeći servis je online Radio, sa velikim izborom stanica širom sveta, kao kod TV servisa. Poslednji servis na listi je YouTube, ali on je objašnjiv sam po sebi, nema potrebe preterano ga opisivati. Dugmetom Caption na daljinskom pozivate virtualnu tastaturu, koja vam omogućava traženje klipova koje vas mogu zanimati, ili jednostavno možete lutati kroz određene kategorije i tako možda pronaći neki klip koji će vam se svideti.
Zaključak
Mišljenja su nam podeljena, sa jedne strane imamo lepo zamišljen media plejer sa mogućnošću ugradnje 3.5″ Sata diska, privlačnog dizajna sa ogromnim brojem konekcija koje su vam dostupne, network mogućnostima, WiFi ugrađenim modulom, internet servisima i sliično. Plejer ima skoro sve što vam je potrebno, ali tu postoji jedno veliko ali. Da bi sve to lepo funkcionisalo kako je zamišljeno, potreban je stabilan firmware koji neće imati nikakvih problema, ali u slučaju Asus O!Play Gallery media plejera, to jednostavno nije slučaj. Firmware ima par rupica koje kvare ukupan utisak o uređaju, a na kraju se sve svodi na to da li će vam uređaj raditi kako treba. Istina, kod ovog media plejera velika većina stvari radi savršeno, ali problemi sa O!Direct opcijom i nekompatibilnošću media servera su nam pokvarili ukupan utisak. Ipak, postoje ljudi kojima ovo neće predstavljati problem i svoje filmove će isključivo pratiti sa internog hard diska ili USB-a, a te oblasti su se stvarno lepo pokazale prilikom testa. Mi se iskreno nadamo da će novi firmware izaći uskoro i popraviti stvari koje smo pomenuli i time učiniti Asus O!Play Gallery potpuno kompletnim uređajem.
Prednosti
– Ogroman broj konekcija i dobra konektivnost
– Mogućnost ugradnje 3.5″ hard diska po svom izboru
– Privlačan dizajn
Mane
– Ukupna neispeglanost firmware-a
– Problemi sa O!Direct opcijom
– Problemi sa nekompatibilnošću softverskih media servera
Uređaj na test ustupio Asus
Preporučena cena: Sample model
