Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
ASUS O!Play Mini
Iako ranije nismo prikazivali ASUS media plejere, red je došao na jedan od modela iz njihove O!Play serije koji je posebno interesantan domaćem tržištu. Pre svega, radi se o plejeru koji “pušta sve”, a univerzalno je zanimljiv i zbog toga što je vrlo lako prenosiv (ima svega 170 grama), pa je za dobar provod potrebno samo dobro društvo, neki TV ili monitor i medij sa filmovima ili muzikom po izboru. HD media plejeri manje poznatih proizvođača čije je i web sajtove ponekad teško pronaći, koštaju ne manje od stotinak evra, pa je ASUS upravo želeo da bude konkurent ovakvim uređajima. Konkurent ovom plejeru su najjeftiniji modeli iz Novatrona, WD TV Mini, Popcorn i još nekoliko “no name” modela. Prema onome što su nam rekli iz kancelarije kompanije ASUS, O!Play Mini ne bi trebalo da košta više od 80-ak evra, pa verujemo da će biti pravi hit među domaćim kupcima. U nekim situacijama će sasvim dobro da zameni čitav računar ili laptop, koji neki od nas drže ispod HDTV uređaja, a u nekim će biti namenski kupljen da bi bio centar kućnog multimedijalnog sistema. Ipak, WD TV Mini i nekoliko “no name” plejera se nisu dobro snalazili baš sa svim HD formatima – neki nisu prepoznavali određene kodeke, drugi specifične “kontejnere”, a neke je bunio čak i zvučni zapis u starijim DivX naslovima.
Baš na ovim mestima je ASUS O!Play Mini “jak”, ali… krenimo korak po korak. Prvo što ćete u kutiji zateći i čije ćete prisustvo pozdraviti je HDMI kabl. Mnogi vendori ne isporučuju ovaj neophodni dodatak u želji da smanje cenu, pa uvek morate računati na još bar 1000 dinara troška. U kutiji ćete pronaći samo neophodne stvari:
– Daljinski upravljač
– Kompozitni kabl (za standardni TV)
– HDMI kabl (za HDTV)
– Uputstvo za povezivanje i CD sa opširnijim PDF uputstvom
– O!Play mini
Kao što vidite iznad, plejer ne krasi bog-zna-kakav dizajn, ali je simpatičan i na prvi, i na drugi pogled. Prilično je malih dimenzija i veoma lagan, pa je jasno da je “ploča” u njemu poput one koje “idu” u moderne mobilne telefone. Elektronika je svakako prilično napredovala i očekujemo da će ovi plejeri za nekoliko godina da se “pakuju” u kutijice dovoljno velike samo da na njih stanu konektori. Iako je lagan, plastika od koje je napravljen je prilično kvalitetna, a završna obrada na solidnom nivou. S prednje strane zatičemo samo jedan USB port i čitač SD i SDHC memorijskih kartica. Sa leve i desne strane smešteni su statusni LED i senzor za IR (daljinski upravljač).
Na “I/O panelu” sa zadnje strane ne zatičemo previše konektora, ali tu je samo i upravo ono što nam je potrebno. Kompozitni je tu za “ne-daj-bože”, odnosno ako ste u poseti kod prijatelja koji još uvek imaju samo SDTV ili, ako idete na put pa svraćate u neki hostel koji nema HDTV uređaj. U svakom slučaju, ne može da škodi. HDMI konektor je u verziji 1.3, što je dovoljno, jer O!Play Mini ne podržava 3D. HDMI će preneti i zvuk do vašeg HDTV-a i to do šest kanala (Dolby DTS, 5.1 i prethodne verzije Dolby standarda). Ako želite više kanala, vaš audio sistem povežite na takođe prisutni optički audio izlaz (SPDIF priključak). Putem SPDIF priključka, moći ćete da “čujete” i naprednije Dolby i druge višekanalne audio strimove (pogledajte specifikaciju ispod). Osim ova tri, tu je i priključak za napajanje. Dakle, jednostavno.
Specifikacija
U praksi
Kao što možete videti, ASUS obećava da O!Play vidi i pušta sve. Pošto mi u našoj kolekciji imamo gotovo sve moguće kodeke i kontejnere, red je da O!Play Mini malo pomučimo. Sa našeg Samsung hard diska od 2TB, koji je dupke pun HD filmova, pustili smo nekoliko .mkv filmova enkodovanih u popularni x264 format, sa osmokanalnim AC3 audio trekom. Ne samo što se dobro snalazio sa promenom audio treka (engleski, španski, audio komentar), već je promenu sa jednog na drugi radio prilično brzo – za svega sekundu i po do dve. Ubačene titlove je takođe bez greške poznavao, a vrlo je zanimljivo da je i njih moguće pomerati, menjati im boju, font, veličinu i dodati zanimljive pozadinske efekte.
Manje kašnjenje prilikom skakanja sa scene na scenu uzrokovano je brzinom USB 2.0 konekcije, a nama je bilo interesantno da je USB 2.0 kontroler bio dovoljno kvalitetan da su čak i filmovi od 20 GB bili reprodukovani bez ijedne greške ili “štucanja”. Nema mnogo smisla da pričamo o svim opcijama koje O!Play ima unutar menija jer su one vrlo jednostavne i same po sebi jasne, ali je zanimljivo da postoji i opcija 1080p 24Hz. Tu se misli na Real Cinema i 3:2 Pulldown opciji koja konvertuje “frejmrejt” filmova koji imaju 24 sličice u sekundi za prikaz na TV-u koji radi na 2 x 2 x 25 (PAL 100 Hz ili više) ili 2 x 2 x 30 Hz (NTSC 120 Hz ili više). Moderniji HDTV uređaji ovo već imaju, ali smo mi ovu opciju isključili da bismo videli kako to odrađuje plejer. Moramo priznati da nas je plejer iznenadio jer je pulldown odradio savršeno, te nismo primetili nikakav judder koji u određenim scenama na početku Avatara jako lako možemo primetiti (lagano kretanje broda kroz svemir).
Za dalje proveravanje de-judder algoritma i kompatibilnosti sa raznim kodecima, iskoristili smo nekoliko filmova koje imamo. Dark Knight nam je bio predstavnik netaktnutor VC-1 kodeka u VOB kontejneru i O!Play ga je reprodukovao sasvim lepo, uz malo veće kašnjenje prilikom skakanja i premotavanja, što je, opet, logično za pretraživanje po fajlu veličine od 30 i kusur GB putem USB 2.0 veze. H.264 film od skoro 40 GB, Avatar (imamo i u x264 formatu u vidu “extended cut” verzije) je takođe reprodukovan bez greške.
MPEG 4 ili DivX HD kodek je bio, takođe, reprodukovan bez problema, uz malo veće kašnjenje prilikom skakanja i premotavanja. Finding Nemo kao da nikad nije izgledao bolje. Na kraju, probali smo i treći deo Spidermana, koji imamo u MPEG2 formatu, skinut sa “pokojnog” HD-DVD diska i ostavljen u originalnom formatu, kodeku i kontejneru. Jedini problem koji smo imali bio je sa jednim starim WMV9 fajlom u kome je trejler za IMAX T2 The Future Ride u Universal Studiju. Ovaj fajl nije pravilno reprodukovan – a po svemu sudeći, audio track je bio krivac za to. Svi filmovi o kojima smo pričali su u 1920 x 1080 (vertikalna rezolucija je, efektivno, ponekad i nešto niža), pa ne sumnjamo ni da 720p “ripove” O!Play pušta bez problema. Takođe, probali smo i nekoliko DivX i XVid klipova (serija i filmova), koji su reprodukovani bez ikakvih problema.
Rezime
Kretanje kroz direktorijume u fajl menadžeru plejera je isprva sporo, ali kada O!Play Mini indeksira drajv, stvari se malo ubrzaju. Ipak, odziv na komande nije idealno brz, pa ćete za pritisak na pauzu ili skok na sledeći fajl ili chapter morati da sačekate od jedne do dve sekunde. Neki od plejera koje smo testirali se sa ovim snalaze nešto bolje, ali ako dobro razmislimo, svaki od njih je sa hard diskom komunicirao putem SATA 2 veze, a ne putem USB konekcije. Ako već tražimo mane, tu su i one koje se tiču daljinskog upravljača. U redu, jasno nam je da u ovom cenovnom segmentu ne možemo očekivati “daljinac” sa ručnim radom u mahagoniju, ali je jasno da gumeni tasteri koštaju isto kao i plastični tasteri, pa stoga molimo ASUS da u reviziji poruči remote control sa tvrdim tasterima. I još jedna napomena – slika u startu nešto svetlija, verovatno zbog toga što bi bila tamna na SD televizorima, pa je potrebno da smanjite brightness na samom plejeru (nikako na vašem televizoru) i podesite kontrast tako da dinamika bude najbolja moguća.
ASUS O!Play Mini – Benchmark Value for Money Award
Osim video fajlova, O!Play mini “vidi” i slike i muziku i tu nemamo nikakvih zamerki. Čak je auto-play funkcija zanimljiva, a prelazak na sledeću sliku je brz kada se ceo folder indeksira. ažalost, O!Play mini nema LAN niti Wireless, pa ako vam je i to potrebno, potražite neki od skupljih varijanti O!Play (Air, HD2 ili R1) plejera – zaista bi bilo mnogo da i umrežavanje tražimo od ovako jeftinog media plejera. Na kraju moramo reći da se, obzirom na cenovni rang kome pripada, radi o izuzetnom uređaju koji će, ako zaista bude koštao oko 8 do 9 hiljada dinara, biti pravi hit na našem tržištu. Svako od nas ima USB hard diskove, tako da je i jednostavna zabava zagarantovana…
Uređaj na test ustupio ASUS.
