Benchmark Redakcija
Jazz Piper
Internet podzemlje nam je donelo dobre softverske odnosno kompresione alate. Prvo je tu siroko popularni i i dalje kontroverzni MP3 – solidan nacin za kucno arhiviranje muzike, ali i odlicna olaksica za muzicku pirateriju. U “novije vreme” sve je prisutniji jos kontroverzniji DivX;-) – ovoga puta “napadnuta” je filmska industrija. Gde ce se i kako sve to zavrsiti, ostaje da se vidi, ali mozemo slobodno postaviti pitanje: da li ce se uopste zavrsiti? Mnogi znaju pricu o slobodnoj razmeni mp3 muzike koja je nebrojeno puta dospela na sud, pricu koju bi Vam najbolje ispricali odgovorni iz firme “Napster inc.” Necemo sada zalaziti u detalje, dovoljno nam govori cinjenica da danas 99% korisnika racunara zna sta je mp3 muzika, a i ako ne zna, moze mu se objasniti u jednoj recenici. Fajl sa ekstenzijom .mp3 je zapravo wave fajl za ciji se playback korisiti poseban codec, algoritam za dekompresiju. Tehnicki detalji nas sada ne interesuju, za obicnog korisnika je dovoljna informacija da se na jedan CD smesta od 150 do 200 mp3 fajlova, odnosno pesama, uz ocuvanje visokog kvaliteta zvuka koji je priblizan onom sa CD-a. Mp3 fajlovi mogu imati razlicit bitrate – odnosno kolicinu raspolozivih informacija po sekundi. Danas su najrasprostranjeniji fajlovi ciji je bitrate 128kbps u klasicnom stereo formatu, uz sampling od 44.1KHz. Uz ovakvo kompresovanje, mp3 fajl je citavih 10 puta manji od ekvivalentnog .wav fajla. Kako internet postaje “brzi” i kod sve vise korisnika zastupljeniji CD rezac, 192 kpbs je bitrate mp3 fajlova koji pretenduje da postane standardan. Na internetu je moguce naci i 320kbps mp3 fajlove, ali je njihova velicina i do 3 puta veca od klasicnog 128k fajla pa se “surferi” teze odlucuju za download.
Novi standardi su takodje nasli svoj put do korisnika – kada je Microsoft shvatio velicinu mp3 fenomena, izbacio je Windows Media Audio format (.wma) koji koristi slican, ali zahtevniji algoritam koji je trebalo da uz duplo slabiji bitrate (64k) da iste rezultate kao i 128kbps mp3 dajl. Naravno, Microsoft je malo preterao u najavi, pa 64k fajlovi, iako su postigli solidnu popularnost, ipak imaju velikih problema sa visokim frekvencijama u kompoziciji. Svakako, fajlovi su zaista mali (20 puta manji od ekvivalentnog .wav fajla), pa je ovo odlicno resenje za ljude koji sve slusaju sa zvucnika za PC sistem slabog kvaliteta. Da vrag (Microsoft?) ne bi odneo salu, mp3-evci su se setili da izbace mp3pro standard. I za njega su najavili isto – identican kvalitet uz duplo manji bitrate. Ovi fajlovi su jako malo rasprostranjeni, pre svega zbog inertnog trzista – ljudi se tesko odricu necega sto je dobro i nasta su navikli, pa makar to bilo jos bolje. Mp3pro fajlovi zvuce solidno na 64k bitrate-u i rade i na starim mp3 player-ima, ali tada imaju kvalitet kao stari, “obican” mp3 koji ima 64k bitrate. Za poboljsan kvalitet (ekvivalentan 128k mp3 zvuku) podrazumeva se i mp3pro player. Nazalost, njih ima mnogo manje nego onih za obican mp3.
Kao sto smo vec najavili, u ovom “testu” cemo Vas upoznati sa prenosnim mp3 i cd digital audio player-om, ili kako je vec dobio “nadimak”, mp3 discman-om. Dolazi nam od malo poznate firme Jazz Piper. Zbog kontroverznosti mp3 standarda, nemojte ni ocekivati neki mp3 discman ili uopste mp3 player od Philips-a, Sony-ja, Tehnics-a… Pakovanje za ovaj proizvod je zaista solidno. U njemu cete uz sam player dobiti standardne slusalice (tzv. bubice koje idu u usnu skoljku i koje se mnogima ne svidjaju) zatim standardni stereo kabal pomocu kojeg ga mozete povezati na neki Hi-Fi sistem, stub, video… zapravo na skoro svaki Audio/Video uredjaj. U paketu jos dolaze dve kvalitetne Ni-MH baterije od cak 1300mAh (2600 ukupno) standardne AA velicine koje se jos mogu puniti na samom Jazz Piper-u. Tu je i uputstvo u kome cete saznati samo neke osnovne informacije; zamericemo sto nisu napisali jos neke podatke (npr. o opsegu frekvencija slusalica i omazi, zatim preporucenim Ni-MH baterijama (kada ove ponudjene dotraju) itd.
Uredjaj koji smo “setali” je dimenzija obicnog Sony-jevog player-a i to iz novije CD Walkman ili Discman serije – znaci vrlo je kompaktan. Stavise, mozemo i pohvaliti ljude iz “Jazz”-a koji su ga konstruisali. Pored CD citaca, u ovo maleno kuciste je bilo potrebno smestiti i procesor za dekodiranje mp3 fajla u realnom vremenu, kao i memorijski cip koji je velicine od najmanje 2MB. Do zakljucka da je ugradjena memorija 2MB smo dosli zbog cinjenice da player ima (naravno) antischock protekciju protiv preskakanja prilikom “drmusanja”. Antishock protection je u duzini od maksimalnih 100 sekundi za MP3 pesme i 20 sekundi za CD – audio. Za mp3 pesme shock absorption se ne moze ni iskljuciti, dok je za CD-audio opcija. Posto uredjaj moze da pusta cak i mp3 fajlove od 320kbps, racunom koliko je 100 sekundi ovakvog fajla dobijamo da memorija mora biti makar 2MB, a mozda je i nesto veca. Sto se tice procesora koji obradjuje zvuk, odnosno bavi se dekodiranjem, nismo nikako nasli podatke o njemu te cemo se baviti samo spekulacijom. Najverovatnije je u pitanju RISC procesor male potrosnje koji radi na makar 16MHz. Ako mislite da je ovo mala ucestanost rada reci cemo samo da Playstation konzola ima RISC procesor na 33MHz sto je dovoljno da se igraju 3D igre.
Plastika od koje je 'Piper' izradjen je solidnog kvaliteta. Dugmici su lepo i logicno rasporedjeni a prijatni su za koriscenje. Tu je i Hold switcher koji ima ulogu da “zakljuca dugmice na vratima i identican je switcher-u na Sony prenosnim CD uredjajima. Procitali smo neke recenzije ovog mp3 discman-a u kojima se zamera kvalitetu izrade. Misljenja smo da je “Jazz Piper” solidno napravljen – stavise, nije nista manje kvalitetan od bilo kog od 3 Sony-jeva Discman-a koji gore potpisani ima. Doduse, svi ti discmani su iz najjeftinije D-1×1 serije, i sigurno da su oni skuplji i napravljeni od “plemenitije” plastike.
Sa Jazz Piper-om mozete pustati CD audio diskove, zatim vase kucne CD-R i cak CD-RW diskove! Uredjaj ce procitati maksimalno 512 mp3 fajlova u maksimalno 256 direktorijuma. Ogranicenje za poddirektorijume je takodje 256. Mislimo da je ovo sasvim dovoljno jer jer retko ko ima vise mp3 fajlova i direktorijuma na CD-u nego sto je to u specifikacijama. Iznenadila nas je i cinjenica da bez problema pusta i Variable BitRate mp3 fajlove, ali je onda izrazena poznata boljka u vidu neprepoznavanja duzine pesme, sto i nije tako strasno. Uredjaj je odlican citac izgrebanih i losije narezanih diskova – citao je bez problema i no-name disk od pre star skoro 3 godine, a svi znamo da su tada no-name diskovi bili ocajnog kvaliteta. Ovo nas je odmah zanimalo i tu smo uredjaju “upisali” jedan veliki plus.
Kada ubacite vas CD u Jazz Piper-ov player, usledice CD-Scan, kako je ispisano na matrici koja lici na LCD display-e kakve mozete videti na drugim discman uredjajima. Ekrancic je smesten na gornjoj strani i na nasu zalost ne cita ID tag niti imena fajlova. Do skoro smo mislili da je u pitanju tehnicka nemogucnost da se pesme prikazu sa imenima ali smo naleteli i na jedan slican uredjaj (takodje mp3 discman) koji ovu stvar odradjuje bez problema. Naravno, na njega je ugradjen graficki display sa pozadinskim osvetljenjem. Kada se zavrsi CD scan (koji traje od 7 do 10 sekundi), kratko je ispisana poruka VOL-Scan, sto je zapravo “sabiranje” duzina svih pesama, i prva pesma pocinje. Preporucljivo je koristiti CD-Labeler, program koji ce Vam izlistati spisak svih pesama po abecednom redu i za fajlove i za direktorijume po sistemu – prednost za ime direktorijuma u odnosu na ime fajla (npr. direktorijum ABBA, prva pesma “Dancing Queen” ide pre nego pesma “Almost Unreal” iz direktorijuma Roxette). Sve ovo govorimo zato sto cete na ekranu uredjaja dobiti samo broj fajla (po navedenom sistemu) i duzinu kompozicije. Uredjaj moze da radi u “file” rezimu koji smo upravo opisali, kao i u “dir” rezimu kada se pustaju samo pesme iz odredjenog direktorijuma. Ako Vam je disk snimljen sa nekoliko direktorijuma i nekom kolicinom pesama u “root”-u CD-a, onda se taj “root” “posmatra” kao prvi direktorijum. Po nasem misljenju, solidno je sve to reseno. 'Jazz' ce procitati i bilo koji MPEG fajl, ali naravno nista necete videti 9, uz nesnosno pistanje.
Tokom koriscenja, uredjaj se pokazao kao pouzdan, ali pomalo cudljiv. Naime nekoliko puta zaredom, nakon CD-Scan-a nam je “prijavio” “no file” poruku, i tada je potrebno ponovo otvoriti i zatvoriti “vratanca” da bi se Scan ponovio. Takodje, desi se i da tokom normalnog hodanja, uredjaj ponekad preskoci. Dacemo jos jednu napomenu. Jedan od nasih MP3 backup diskova je narezan brzinom od 16x na kvalitetnom 700MB Verbatim (metal azo) disku na NEC 7800a CD-RW snimacu. Ceo disk je kvalitetno snimljen kada ga cita DVD-ROM uredjaj, medjutim za Jazz Piper-a, druga polovina diska je pomalo problematicna, i nesto cesce uredjaj “preskoci” iako je u stanju potpunog mirovanja. Dakle, savet je da diskove snimate na 12x brzini kada nema apsolutno nikakvih problema.
Sto se tice potrosnje, svesni smo da je mp3 discman veci potrosac od obicnog cd discman-a zbog intenzivnog koriscenja memorijsko procesorske jedinice. Sony D181E model moze da radi izmedju 10 i 12 h sa alkalnim Kodak PhotoLife baterijama. 'Jazz Piper' radi svega 4-5 sati sa istim, i nesto manje od 4 sata sa najboljim Toshiba, Duracel ili Energizer baterijama. Zato je pohvalno to sto uz uredjaj, kao sto smo napomenuli, dolaze dve Ni-MH baterije, koje je, kao i kod mobilnih telefona, prvi put potrebno formirati. Posle formiranja se ponasaju kao kvalitetne alkalne baterije – omogucice do 5 sati aktivnog playback-a.
Slusalice su ocekivanog, loseg kvaliteta kojima nedostaje bas podrska te je zaista preporucljivo obici neku Sony radnju i nabaviti klasicne discman “bubice” ili neke vece slusalice slicne omaze (voleo bih da Vam kazem koje, ali…). To je investicija od nekih 20-30DM, ali ce se zaista isplatiti. Kvalitet zvuka kada su CD Audio diskovi u pitanju je odlicnog kvaliteta. Tokom slusanja sa Sony-jevim slusalicama, tesko smo mogli da primetimo razliku izmedju Sony Discman-a i Jazz Piper-a sto nam govori da je kvalitet DAC segmenta dostigao neki standardan kvalitet za uredjaje te klase i namene i u Japanu i u Taiwanskim “radionicama”. Napomenucemo samo da se radi o kvalitetnim zlatnim diskovima iz Epic/Sony produkcije snimljenim u Maverick i MJJ productions studijima i da imaju vrhunski zvucni zapis uz ekstremno sirok opseg frekvencija. Kada slusate pesme ciji svaki “sum” znate “by heart” razlika izmedju Jazz Piper player-a (najkvalitetnije “dvosistemske” Sony slusalice za discman player-e) i Sony player-a postaje dosta ociglednija. Ipak, neke druge pesme su zvucale gotovo isto, a o razlici izmedju mp3 i cd muzike necemo ni da govorimo.
Korisno ili ne?
Naravno da jeste. Uz cenu koja sa iznosi manje od 250 DM ovo je svakako primamljiva ponuda. Zamislite situaciju da treba da napravite zurku a ne zelite da nosite ceo kompjuter. Onda lepo snimite 2 CD-a sa po 150 aktuelnih pesama, povezete na bilo koje pojacalo koje “vam se nadje na putu”, i zurka moze da pocne… Zaista, cena je tek malo iznad cene obicnih CD-player-a. Ako 'Piper'-a uporedimo sa mp3 player-om koji cita podatke iz svoje memorije (Sonic Blue Rio, na nasem forumu “popularni” : Hexaglot DAP mp3 Player) doci cemo do zakljucka da oba uredjaja imaju slicne cene, ali da i svaki ima prednosti i mane. Memorijski player obavezno ima daleko manje dimenzije i masu, cita imena pesama, ima verovatno i duzi vek posto nema pokretnih delova (i.e. elektromotora, lasera), ali zato CD cita svih 150 ili 200 pesama sa cd-a koji ste “na instant” ubacili (dok u memorijski player morate konstantno ubacivati po 15-ak numera sa kompjutera) i moze da koristi i kao CD player. Jos jedna prednost memorijskih player-a je sto njime mozete razmenjivati fajlove (do 64 ili 128MB u boljem slucaju) sa prijateljima. Procenite sami sta vam vise odgovara. Jazz Piper je sladak, ali pomalo cudljiv uredjaj koji , po nama, ima odlicnu cenu. Odluka je, naravno, samo na vama.
Uredjaj na test ustupio “Computer Land“
