Benchmark Redakcija
Linija Athlon 64 FX procesora od početka je bila po mnogo čemu ekskluzivna.
Još u vreme pojave prve revizije Athlon 64 procesora, Athlon 64 FX se od običnih
serija razlikovao, pre svega, po integrisanom memorijskom kontroleru koji je
bio u stanju da radi u 128-bitnom režimu. To je doprinelo da se, po pitanju
performansi, Athlon 64 FX serija procesora diferencira u odnosu na ostatak
ponude kompanije AMD. Sa druge strane, prve revizije Athlon 64 FX procesora
zasnovane na ClawHammer jezgru bile su predviđene za Socket 940 podnožje –
kao i Opteron procesori. Razlog tome leži u činjenici da je prilikom inicijalnog
predstavljanja Athlon 64 FX procesora kao osnovu iskoristio Opteron procesor
koji je samo preimenovao u Athlon 64 FX-51 (radni takt: 2.2 GHz), a naredna
revizija koja je nazvana FX-53 nije ponudila ništa novo osim nešto višeg radnog
takta (2.4 GHz) i novog Socket 939 podnožja što je itekako velika prednost.
Naime, nevolje za ponosne vlasnike Athlon 64 FX-51 procesora usledile su prilikom
izbora adekvatne memorije, pošto je memorijski kontroler prve serije Athlon
64 FX procesora zahtevao Registred ECC DDR memoriju što je posledica upotrebe
identičnih jezgara kao u slučaju AMD Opteron procesora. Tek su naredne revizije
Athlon 64 FX procesora prebačene na Socket 939 podnožje i omogućen im je rad
sa klasičnom DDR400 memorijom – kao i u slučaju Athlon 64 procesora. Dakle,
kako bi se ispoštovala JEDEC specifikacija, pošto je i sam AMD član JEDEC organizacije,
omogućena je podrška najviše za DDR400 memoriju. Međutim, predstavljanje novih
90nm jezgara kompanije AMD zaobišlo je FX seriju. Naime, kako AMD u svom prvobitnom
90nm proizvodnom postupku nije implementirao DSL tehnologiju potrošnja novih
procesora proizvedenih 90nm proizvodnim postupkom (Winchester jezgra) nije
bila značajno manja u poređenju sa 130nm NewCastle primercima. Kako je AMD
zacrtao da potrošnja najbržih procesora neće značajno prevazići 100w, predstavljanje
novih procesora izređenih u starom 90nm proizvodnom postupku nije bilo moguće,
pa je Athlon 64 FX-55, ali i Athlon 64 4000+, ostao na 130nm proizvodnom postupku
sve do pojava novih E3 i E4 revizija 90nm procesora kompanije AMD. E3 je, kao
što smo već pisali, Venice jezgro, dok je E4 zanimljivije i nosi naziv San
Diego. Simptomatična stvar, koja ide u prilog priči i velikoj potrošnji inicijalnih
90nm jezgara kompanije AMD, jeste i činjenica da nije bio predstavljen 90nm
procesor sa 1MB L2 keša. Takva jezgra po pravilu više troše od modela sa upola
manje L2 keš memorije, a AMD očigledno nije želeo da pokvari teško stečen imidž
koji njihove procesore promoviše u «hladne i brze»… Novi Athlon 64 FX-57 procesor
zasnovan je upravo na San Diego jezgru koje podrazumeva 1024k L2 keš memorije
pored uobičajenih 128k + 128k L1 keš memorija koje je standard za sve Athlon
64 procesore…
San Diego
jezgro izrađeno je upotrebom SOI i DSL tehnologije. SOI tehnologija inicijalno
je nastala u laboratorijama kompanije IBM, dok je DSL pandan Intel-ovoj tehnologiji
napregnutog silicijuma i za nju su zaslužni IBM, AMD, Toshiba i Sony. Sama
DSL tehnologija omogućava značajno smanjenje curenja elektrona što je osnovna
boljka Intel-ovog 90nm proizvodnog postupka. Pored toga, novi 90nm procesori
iz AMD-a imaju i donekle poboljšani memorijski kontroler koji je nezvanično
u stanju da radi i sa memorijom koja na taktu višem od onog koji podrazumeva
DDR400 specifikacija. Da bi tako nešto bilo izvodljivo potrebno je da BIOS
matične ploče podržava nove nezvanične memorijske delioce, a među prvima takve
mogućnosti implementirao je DFI, ali su ga sledili i drugi proizvođači. San
Diego jezgro, pored poboljšanja koje se tiču memorijskog kontrolera, donelo
je i SSE3 podršku od koje i nema previše koristi, pa se nove instrukcije pre
identifikuju kao još jedna razlika u poređenju sa starim procesorima, nego
kao opipljiva prednost nove AMD-ove ponude.
Još jedna
zanimljiva stvar u vezi nove linije AMD procesora svakako jeste da je promocijom
FX-57 procesora, ponuda kompanije AMD u ovoj najvišoj klasi proširena. Naime,
do sada je sa pojavom svake nove revizije FX procesora stara verzija bila povučena
sa tržišta. To više nije slučaj, pošto je AMD ovog puta odlučio da tržištu
nudi paralelno i noviji Athlon 64 FX-57 procesora, ali i stariji Athlon 64
FX-55. Tako je korisnicima ostavljena mogućnost izbora čak i u ovoj najvišoj
klasi.
Šta reći novo o Athlon 64 FX-57 procesoru, kada novosti nema mnogo, a da nisu
spomenute u priči
o San Diego jezgru. Pre svega, ono što je fascinantno kod
novog AMD-ovog procesora svakako je veoma visok radni takt od čak 2800 MHz.
AMD pri time, usled integracije memorijskog kontrolera unutar procesora, ima
nešto bolje skaliranje nego što je to slučaj sa Intel-ovim procesorima. Naime,
sa rastom radnog takta za određeni procenat dolazi i do porasta memorijskog
protoka što dovodi do dvostrukog efekta po pitanju porasta performansi usled
rasta frekvencije. Sa jedne strane najznačajnija prednost ogleda se u porastu
radnog takta, ali nije zanemarljiva ni prednost koja potiče od porasta memorijskog
protoka i pored toga što memorija i dalje radi na inicijalnih 400 MHz. Kao
što smo više puta napomenuli kod Athlon 64 procesora FSB je jednak radnom taktu
procesora pošto memorijski kontroler sa procesorom komunicira na punoj brzini
procesora. To znači da je svaki rast radnog takta procesora istovremeno rast
i FSB-a, ako se on poima na tradicionalni i jedini ispravan način. Samim tim,
ne treba da čudi porast performansi memorijskog podsistema usled prostog porasta
frekvence. Kod Intel-ovih procesora situacija je drugačija, pošto je memorijski
kontroler implementiran u čipset. To dovodi do toga da je FSB uvek identičan
(800 MHz ili 1066 MHz u zavisnosti da li je u pitanju Pentium 4, Pentium D
ili Pentium XE). Sasvim logično, sa porastom radnog takta FSB postaje usko
grlo i nije u stanju da adekvatno hrani podacima iz memorije procesor. Sve
to rezultuje manjim dobicima od povećanja frekvence u slučaju Pentium procesora,
kada se isti uporede sa Athlon 64 modelima iz iste klase.
AMD svoju
FX seriju procesora promoviše kao ultimativni gaming procesor i kada to kaže
nije daleko od istine. Naime, velikani gaming industrije uglavnom izražavaju
skepsu po pitanju mogućnosti dobre optimizacije koda igara za dual-core procesora,
a tome u prilog ide i slaba korist igara npr. od Intel Hyper Threading tehnologije.
Samim tim, što veća frekvenca uz porast L2 keša su ono za čime vapi gaming
industrija, ali je po rečima čelnih ljudi u kompanijama koje se bave izradom
procesora to put koji će sve teže i teže biti praćen u budućnosti. Budućnost
definitivno leži u multi core procesorima, šta god mislili ljudi iz gaming
industrije. Radni takt Athlon 64 FX-57 procesora je zaista monstruoznih 2800
MHz. Ako se prisetimo da pažljivo birani, tržištu dostupni, primerci Venice
procesora jedva dostižu u istim uslovima (dakle, vazdušno hlađenje) takt od
2.6 – 2.7 GHz onda je AMD-ovih 2.8 GHz zaista vredno svakog respekta. Međutim
pozadina cele priče je da se Athlon 64 FX procesori prave u veoma ograničenim
serijama, što omogućava AMD-u da najbolja jezgra sa vafera odvoji za FX seriju
procesora i u krajnjoj liniji usled malog broja dostupnih primeraka održava
visoku cenu svojoj prestižnoj seriji procesora. Da će FX ostati ekskluzivna
serija AMD-ove ponude mikroprocesora pokazuje i pokušaj omasovljenja Athlon
64 X2 modela kroz skorašnju ponudu jeftinijeg Athlon 64 X2 3800+ procesora.
Dakle,
kada je u pitanju Athlon 64 FX-57 čije vam performanse predstavljamo ovom prilikom,
reč je o procesoru zasnovanom na San Diego jezgru, radnog takta 2800 MHz uz
1024k L2 keš memorije. Količina L1 keša je uobičajeno za Athlon 64 procesore
podeljena u dva segmenta: instruction i data keš. Veličina obe verzije L1 keša
je 64kb što u ukupnom zbiru daje solidnih 128k brze L1 keš memorije. Kada je
poređenje keš memorija u pitanju, Intel je u prednosti pošto pored veće količine
L2 keš memorije kod svojih najsnažnijih procesora nudi i povoljniju latenciju
ovog veoma bitnog elementa modernih mikroprocesora. Treba imati u vidu da je
veoma brzi keš obavezan kod Net Burst arhitekture koju karakteriše dubok pipeline.
Athlon 64 FX-57 je predviđen, kao i svi ostali Athlon 64 procesori, za Socket
939 podnožje što će do pojave M2 socketa biti mainstream ležište za sve AMD
Athlon 64 procesore. Najveća atrakcija kod Athlon 64 FX-57, ali i svih ostalih
FX-eva, svakako je otključani množilac. To nas je podsetilo na stara dobra
vremena kasnijih serija Athlon XP procesora i velikih brzina za male pare (sećate
se Athlon XP 1600+ AGOIA serija). Nažalost, u slučaju Athlon 64-FX procesora
priča o malim parama ne stoji, pa ćete u slučaju da želite da menjate množilac
morati to dobro i da platite – projektovana cena na domaćem tržištu je dosta
iznad neverovatnih 1000 eura. Sve ostalo, kada je reč o specifikaciji aktuelnih
AMD procesora iz FX serije, možete saznati iz pregledne tabele koju smo preuzeli
od kompanije AMD…Ipak, da za ne tako mali novac dobijate izuzetno pažljivo
odabrani primerak procesora pokazuje i naš overklok rezultat: 3100 MHz, 1.6
V (MSI K8N Diamond smanjuje tu voltažu na nekih 1.55 V ili čak i manje!), box
kuler! Sasvim izvesno sistem bi bio stabilan u potpunosti na frekvenciji koja
se kreće oko 3.1 GHz već sa malo boljim hlađenjem, a 3 GHz bi postigli i sa
box kulerom. Overklokovanje smo vršili uz pomoć promene množioca – „malo da
nas želja mine“
Stari CPU-Z Athlon 64 FX-57 procesor vidi kao SledgeHammer jezgro
Kada je
test platforma u pitanju nismo želeli da pravimo previše kompromisa i odabrali
smo prestižnu MSI K8N Diamond ploču koje je jedna od najbolje opremljenih matičnih
ploča za AMD procesore ikada napravljena. Trostepena, aktivno hlađena filtracija
napona, adekvatno će napajati procesor kao što je Athlon 64 FX-57 koji može
u pikovima da povuče dosta struje. Dve nVidia GeForce 6600GT kompanije Leadtek
su upotpunile video podsistem koji je naravno radio u SLi režimu. Treba dodati
i 1024 MB odlične Kingston HyperX PC3200 memorije koja je radila na oštrim
tajminzima: CAS2 2-5-2…
Procesori
AMD Athlon 64 FX-57, 1000 MHz HT, 1024k L2, 2.8 GHz, Socket 939 AMD Athlon 64 X2 4800+, 1000 MHz HT, 2x 1024K L2, 2.4 GHz, Socket 939 AMD Opteron 250, 1000 MHz HT, 1024k L2, Socket 940 Intel Pentium 4 660, 800 MHz FSB, 2 MB L2, 3.6 GHz, LGA775
Matične ploče
MSI K8N Diamond (A64 FX57 i A64
X2 4800+) MSI K8N Master2 FAR (AMD Opteron 250) ASUS P5ND2-SLI (Pentium 4 660)
Memorija
2x 512MB – TakeMS DDR2 533 (CAS4) 2x 512MB Kingston HyperX PC3200 (1T, CAS2, 2-5-2) 2x 512MB Kingston DDR400 REgistred ECC (1T, CAS2, 2-5-2)
Grafika
2x Leadtek GeForce 6600GT (SLi
režim)
Hard disk
Western Digital 80Gb, SATA, 8MB
Operativni sistemi
Windows XP SP2
Drajveri
nForce 6.66, nVidia ForceWare 77.72,
DirecX 9.0c
U rezimeu ovog prikaza Athlon 64 FX-57 procesora posebno
ćemo se osvrnuti na razloge zbog kojih je single core arhitektura pogodnije
za video igre. Sintetički testovi naravno, favorizovali su dual core Athlon
64 X2 procesor i pored znatno nižeg takta na kome rade jezgra u slučaju modela
označenog model ratingom 4800+. Futuremark test programi su takođe upotpunili
sliku o dobroj optimizaciji (još iz vremena Intel HT tehnologije), pa ne treba
da čudi nešto bolji rezultat u 3D Mark testovima, ali on može da nagovesti
potencijal dual core arhitekture u gaming softveru. Multi Threading test programi
su naravno daleko bolje radili u slučaju Athlon 64 X2 procesora. Kako smo za
potrebe testa imali i Pentium 4 660 možemo zaključiti da je za igranje (a pod
igranjem, opet, ne podrazumevamo 3D Mark!) P4 nema šta da traži pored Athlon
64 procesora. I pored značajno višeg radnog takta P4 procesora, visoka latencija
DDR2 667 memorije je učinila svoje, pa je sveukupno gledano P4 izvukao deblji
kraj u poređenju sa Athlon 64 FX’57 procesorom. Naravno, treba biti pošten,
a mi u prethodnim redovima to i nismo bili. Naime, u pitanju su teško uporedivi
procesori pre svega zbog mnogo više cene Athlon 64 FX-57 procesora. Da smo
kojom prilikom na testu imali, Pentium Extreme Edition mogli bismo drugačije
da okarakterišemo ovaj duel. Ovako, posmatrajte rezultate Pentium procesora
pre kao referencu koja treba pokaže koje performanse možete dobiti za značajno
manje para u poređenju sa onim koje treba izdvojite za Athlon 64 X2 4800+ ili
Athlon 64 FX-57 procesor. Dakle, na narednim stranama možete pogledati rezultate
testiranja prestižnih AMD-ovih procesora…
Business Winstone 2004
* Microsoft Access 2002 * Microsoft Excel 2002 * Microsoft FrontPage 2002 * Microsoft Outlook 2002 * Microsoft PowerPoint 2002 * Microsoft Project 2002 * Microsoft Word 2002 * Norton AntiVirus Professional Edition 2003 * WinZip 8.1
Business Winstone Multitasking Test “This test uses the same applications as the Business Winstone test,
but runs some of them in the background. The test has three segments: in the
first, files copy in the background while the script runs Microsoft Outlook
and Internet Explorer in the foreground. The script waits for both foreground
and background tasks to complete before starting the second segment. In that
segment, Excel and Word operations run in the foreground while WinZip archives
in the background. The script waits for both foreground and background tasks
to complete before starting the third segment. In that segment, Norton AntiVirus
runs a virus check in the background while Microsoft Excel, Microsoft Project,
Microsoft Access, Microsoft PowerPoint, Microsoft FrontPage, and WinZip operations
run in the foreground.
Vreme u sekundama potrebno za render test scene, manje je bolje!
Vreme u sekundama potrebno za izvršavanje filtera, manje je bolje!
Athlon 64 FX-57 se prvenstveno reklamira kao gaming procesor, a zašto je i
dalje single core procesor najbrži igrački procesor na planeti pokušaćemo da
ilustrujemo rečima (parafrazirano) gospodina Johna Carmacka iz ID Software-a… Kako
kaže John Carmack, Multi Threading procesori su stigli, ali koncepcija kojom
ide PC industrija se razlikuje od koncepta koji slede konzole. Cell je i pored
svoje modularne funkcionalnosti u suštini i dalje Single Threading procesor,
a malo je verovatno da će proizvođači igara softver u takvoj situaciji optimizovati
prevashodno za PC gaming mašine. Takođe, Carmack nije ni optimista po pitanju
mogućnosti jednostavnog pisanja igara sa mogućnošću adekvatnog iskorišćenja
dual core procesora. Međutim, dodatna snaga kojom novi procesori obiluju, može
se po Carmacku, iskoristiti za poboljšanje fizike u igrama (mada su ponuđeni
specijalni procesori za fiziku u igrama koji će u perspektivi najverovatnije
biti u sklopu modernih GPU-ova, prim. aut.) ili za poboljšanje veštačke
inteligencije u igrama. Dakle, pojednostavljeno, dok se jedno jezgro bavi za
današnje pojmove „uobičajenim zadacima“ drugo bi bilo fokusirano na fiziku
ili na AI što je, priznaćete dobar koncept. Ipak, po Carmacku, AI na današnjem
stadijumu ne zahteva previše resursa, pa nije neophodno toliko računarske
snage za poboljšanje ovog aspekta modernih video igara. Mi bismo dodali da
su multi player igre danas usled dramatičnog razvoja sredstava komunikacije
dodatno dobile na značaju, pa je AI u igrama sve više zapostavljen. Međutim,
to ne znači da je AI u trenutnim igrama ne treba poboljšati, a u tome dodatna
računarska snaga, sadržana u modernim procesorima, itekako može pomoći.
Athlon
64 FX-57 je odličan primer dobro koncipiranog gaming procesora. Velika razlika
u radnom taktu ovih procesora (2.4 GHz u slučaju X2 u poređenju sa 2.8 GHz
kod FX-a), ostala je neprimećena jedino u 3D Mark softveru koji je posebno
optimizovan od ranije za Multi-Threading P4 procesora, pa mu SMP arhitektura
itekako godi. Ipak, jedno je benchmarking program, a nešto sasvim drugo su
same igre koje i dalje prednost daju Athlon 64 FX procesoru. Ipak, čim AMD
uspe da kompenzuje razliku u taktu između ove dve linije procesora i FX serija,
sasvim izvesno, stići će u obliku dual core arhitekture. Naime, hipotetički
govoreći, predstavljanje nekog Athlon FX-59 procesora zasnovanog na Toledo
jezgru koje radi na frekvenci od 2.6 GHz bi sasvim izvesno takav procesor stavilo
po pitanju performansi iza Athlon 64 FX-57 procesora što naravno ne bi bilo
dobro.
Šta reći
na kraju? Athlon 64 FX-57 je sjajan procesor. Posebna pogodnost leži u činjenici
da je podnožje i potreba za memorijom odnosno čipsetom, identična kao i u slučaju
svih drugih Athlon 64 procesora što konačno kada se sve sabere daje veoma fleksibilan
izbor komponenti za jedan vrhunski sistem zasnovan na prestižnom AMD procesoru.
Dužni smo i da obrazložimo zašto Athlon 64 FX-57 nije dobio nikakvu nagradu
ovom prilikom. Naime, prilikom predstavljanja San Diego jezgra, na primeru
Athlon 64 3700+ procesora, već smo rezimirali da su u pitanju veoma „overklokabilna“
jezgra. Kako je Athlon 64 FX-57 zasnovan na istom jezgru, ali su u pitanju
birani primerci, nismo ni očekivali loš overklok potencijal od procesora koji
je zasnovan na tehnologiji koja je od strane Benchmark Web sajta već počašćena
„Extreme Overclocker“ nagradom. Sledeća nagrada za koju je konkurisao Athlon
64 FX-57 jeste Editor ‘s Choice, nagrada. Ipak, stepen inovacije koji je drastično
veći u slučaju Athlon 64 X2 procesora naveo nas je da i dalje kao najpoželjniji
procesor kompanije AMD karakterišemo Athlon 64 X2. Ipak, to ne znači da Athlon
64 FX-57 predstavlja loš procesor. Svakako, da laska imati u posedu titulu
najbržeg gaming procesora, a Athlon 64 FX serija AMD-u omogućava upravo to!
Procesor na test ustupio Pakom zvanični distributer AMD procesora za SCG.
