Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
AMD Phenom II X6
Situacija na tržištu procesora se generalno ne menja već duže vreme i generalno sve funkcioniše po sistemu „ista meta, slično rastojanje“. AMD se konstantno trudi da se po performansama približi procesorima koje nudi Intel, i pri tome koristi sve već odavno oprobane sisteme koji služe da se iz postojeće tehnologije izvuče još (malo) više. Prva i osnovna stvar je agresivna cenovna politika koja se mora koristiti kako bi se generisalo interesovanje jednog dela potencijalnih kupaca, odnosno onih koji imaju želju da prilikom kupovine računara ulože najmanja moguća finansijska sredstva, a da pri tome dobiju sasvim korektne peformanse. U stvari, upravo je „vrednost za novac“ priča koja generalno interesuje najveći broj ljudi, bez obzira na da li se radi o računarima ili nekom drugom proizvodu. Stoga je sasvim logično što i AMD u poslednje (već dosta duže) vreme maksimalno igra na ovu kartu. Zahvaljujući proizvodima grafičkog ogranka, AMD forsira priču o platformi kao celini, dakle bez fokusa na performanse pojedinačne komponente, već na ukupni učinak platforme. Neki testovi koje smo radili pokazali su da ovaj pristup ima smisla u određenim situacijama, pa nam je jasno zašto se priča o platformi maksimalno koristi prilikom lansiranja nove generacije proizvoda. No, i pored svega toga performanse procesora ostaju jedan od glavnih kriterijuma koje kupci koriste pri odabiru svog novog računara, tako da se ovo pitanje ne može baš tako lako zanemariti.
Kada su procesori u pitanju, AMD već duže vreme koristi ideju da ponudi bar jedno jezgro više u odnosu na konkurentske procesore, tako da se vremenom u ponudi nalazilo par interesantnih modela koji su za dosta nisu cenu „nudili jezgro više“. Prvi put je to bio slučaj sa originalnim Phenom jezgrom i privim pojavljivanjem X3 modela, da bi se kasnije ta praksa nastavila i kod mnogo uspešnijeg Phenom II jezgra. Tako je AMD sa X3 modelima mogao da ponudi konkurentan proizvod na koji će se boriti protiv dual-core modela, iako u osnovnom „klok za klok“ poređenju samo osnovno jezgro nije dovoljno brzo. Kada su u pitanju quad-core procesori, AMD je Phenom II X4 mogao da približi kupcima samo uz dovoljno nisku cenu, što je generalno i scenario kog se drži. Ukoliko se ne planira overkloking, Phenom II X4 965 Black Edition predstavlja veoma dobru kupovinu nudeći konkurentne performanse. Ipak, realno je da Phenom II X4 jednostavno nije ni blizu dovoljno brz da bi mogao da se po svim aspektima meri sa četvorojezgarnim LGA1156 i LGA1366 procesorima. Jedini način kako bi to moglo da se promeni je, logično, povećanje broja jezgara koje bi nadoknadili tehnološki zaostatak kada su u pitanju osnovna jezgra procesora. AMD je još prošlog leta na serverskom tržištu predstavio Opteron procesore sa šest jezgara, čime je samo najavljeno da će 6-core procesori u dogledno vreme doći i na mainstream desktop tržište.
AMD Thuban
Kada se prvi put čula „Istanbul“ priča i kada se 6-core Opteron pojavio na serverskom tržištu, očekivalo se da će AMD mnogo ranije prebaciti 6-core procesore i na desktop tržište. Kraj prošle godine bi bio odlično vreme za takvu akciju, ali se to očigledno nije desilo. Novo jezgro još nije bilo spremno za desktop primene, pa se jednostavno moralo sačekati da svi detalji budu sređeni i ispeglani. Jedan od osnovnih pitanja je bilo kontrolisanje TDP-a, jer je sa dva jezgra više i značajno većim brojem tranzistora bilo realno da TDP kod hexa-core procesora bude veći u odnosu na quad-core modele. Intel je kod Core i7 980X imao opciju da ide na sitniji proizvodni proces i na taj način reguliše TDP problem, dok AMD takvu opciju nije imao na raspolaganju. Zbog toga su inženjeri u AMD-u morali da primene sve moguće trikove kako bi Thuban hexa-core jezgro ostalo u 140W limitu koji je do sada i bio zvanično deklarisani maksimum za sve AMD procesore. AMD je sa C3 revizijom Daneb jezgra uspeo da obori TDP sa 140W kod Phenom II X4 BE modela na 125W, pa se primena sličnih rešenja realno očekivala i na Thuban jezgru koji ima 25 procenata veći broj tranzistora i veću površinu jezgra.
radni takt
Turbo
L2 Cache
L3 Cache
TDP
AMD Phenom II X6 1090T
3.2GHz
3.6GHz
3MB
6MB
125W
AMD Phenom II X6 1055T
2.8GHz
3.3GHz
3MB
6MB
125W
AMD Phenom II X4 965 BE
3.4GHz
nema
2MB
6MB
125W/140W
AMD Phenom II X4 955 BE
3.2GHz
nema
2MB
6MB
125W
Dakle, Thuban jezgro ima 904 miliona tranzistora na 346 kvadratna milimetra naspram 758 miliona tranzistora na 258 kvadartna milimetra kod Daneb jezgra. Ukoliko Thuban poredimo sa Gulftown-om, prvo stvar je razlika u proizvodnom procesu, dakle 32nm naspram standardnih 45nm kod Thuban jezgra, što logično rezultuje manjoj površini jezgra Gulftown-a od 240 kvadratna milimetra i pored većeg broja tranzistora. Ukoliko se možda pitate kao je samo 25 procenata više tranzistora u odnosu na Daneb, odgovor je veoma prost. AMD nije primenio isto rešenja kao i Intel kod Gulftown-a gde je su dodata dva jezgra sa kompletnom keš memorijom. Tako je AMD kod Thuban jezgra povećao broj jezgra za dva, ali nije povećao količinu L3 keš memorije, čime se dobija razlika od 25 procenata u broju tranzistora. Tako svih šest jezgara na raspolaganju imaju 6 MB L3 keš memorije, potpuno isto kao i četiri jezgra kod Phenom II X4 procesora. Pored toga, Thuban i dalje koristi standardni dual channel memorijski kontroler, što znači da ceo procesor sa dva jezgra više ima na raspolaganju isti memorijski protok kao i quad-core modeli. Istina, propusna moć integrisanog memorijskog kontrolera jeste dobra, ali sa šest jezgara koji bi trebalo da dele bandwidth od 13 MB/s može već dovesti do deficita istog, bar u određenim situacijama.
S druge strane, upotrebom standardnog memorijskog kontolera i istog procesorskog podnožja očuvana je kompatibilnost novog procesora sa svim aktuelnim AM3 matičnim pločama, što znači da je za rad sa Thuban procesorima neophodan samo osvežavanje verzije BIOS-a. Ipak, Thuban uvodi i još jedan novitet na AMD platformi koji se naziva AMD Turbo Core tehnologija. Naravno, u pitanju je veoma slično rešenje Intel-ovoj TurboBoost tehnologiji, koja ima zadatak da ubrza izvršavanje aplikacija koje imaju manje „thread-ova“. Međutim, sama implementacija ovih tehnologija je bitno drugčija. Intel koristi posebnu jedinicu za praćenje zauzetosti jezgara i broj aktivnih thread-ova, koja takođe prati TDP i temperaturu i shodno tome kontroliše nivo ubrzanja aktivnih delova procesora, dok se jezgra koje se ne koriste mogu totalno ugasiti. AMD iz logičnih razloga nije primenio ovaj tip rešenja, već AMD Turbo Core predstavlja unapređenje već postojeće Cool&Quiet tehnologije. Tako je AMD Turbo Core sistem mnogo prostoriji i zavisi od isključivo od toga koliki je broj jezgara trenutno aktivan. Dakle, ukoliko tri jezgra zahvaljujući Cool&Quiet tehnologiji pređu u „power saving“ režim, njihov takt se spušta na 800 MHz. U isto vreme, kod ostala tri aktivna jezgra se radni takt podiže za 400 i time dobije značajno brže izvršavanje „single thread“ aplikacija. Pored toga, da bi se osigurala stabilnost na dosta većem taktu, radni napon se automatski povećava za 0.15 V.
Upravo zahvaljujući TurboCore opciji najbrži Thuban procesor će uvek biti brži od Phenom II X4 965 BE modela, jer će radni takt pri upotrebi manjeg broja jezgara automatski biti povećan na nivo koji je veći od nominalnog takta na Phenom II X4 965 BE procesoru. AMD u ovom momentu na tržište uvodi dva Thuban modela sa oznakama Phenom II X6 1090T i Phenom II X6 1055T. Logično, razlika je jedino u radnom taktu gde 1090T model radi na 3.2 GHz (uz Turbo na 3.6 GHz), a 1055T radi na 2.8 GHz (uz Turbo na 3.2 GHz). Sve ostale karakteristike, uključujući i TDP su potpuno iste. Naravno, AMD sa ovim modelima tek započinje eksploataciju Thuban jezgra, pa su već najavljeni i još sporiji i jeftiniji X6 procesori, kao i modeli koji će biti X4 ali će biti bazirani na Thuban jezgru. Sama ova činjenica momentalno asocira na mogućnost otključavanja dva jezgra i veoma lakom pretvaranju Thuban X4 u Thuban X6 procesor. Upravo ove stvari predstavljaju jedan od glavnih detalja zbog kojih su AMD procesori zanimljivi entuzijastima sa niskim budžetom, pa je logično da AMD i u budućnosti nastavi sa praksom da ovim korisnicima omogući da za veoma mali novac dobiju mnogo performansi. Naravno, kada su performanse u pitanju treba da vidimo kakve su.
Test sistem
Matične ploče
ASUS M4A89GTD/Pro USB3
Procesor i
kuler
AMD Phenom II X4 965 BE
AMD Phenom II X6 1090T
Cooler Master TX3
Memorija
2 x 1 GB DDR3 1666 Kingston HyperX
Grafička karta
AMD Radeon HD4890
Hard disk
500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje i test bench
CoolerMaster UCP 1100W
Professional Test Bench by CoolerMaster
Monitor
Samsung SyncMaster 960BF
Rezultati – SiSoft Sandra 2010 Pro
Rezultati – drugi sintetički i aplikacioni testovi
Rezultati – 3D testovi i igre
Performanse
S obzirom na to da već znamo koliko u poređenju „klok za klok“ Phenom II zaostaje u odnosu na Nehalem bazirane procesore, a pošto nema nikakvih promena arhitekture, jasno da se odnos po ovom pitanju neće promeniti. Međutim, dva jezgra više bi trebala da daju Phenom II X6 1090T procesoru taman toliko dodatne „snage“ da bi mogao da se meri sa Core i5 750 i Core i7 920 modelima. U stvari, varijante ovih modela bi i trebalo da budu prava konkurencija za Phenom II X6 1090T, jer je bi startna cena za ovaj procesor trebalo da bude ispod 300 evra. Dakle, jasno je da protiv Gulftown jezgra i Core i7 980X procesora Thuban jezgro nema šta da traži u direktnom poređenju, jer je i razlika u ceni ogromna, pa ova dva procesora nikako nisu konkurencija, bez obzira što poseduju isti broj jezgara. Sa Phenom II X6 1090T procesorom AMD je konačno u mogućnosti da ponudi alternativu jeftinijim Core i5 i Core i7 procesorima, pa je i cena upravo tako i pozicionirana. Zahvaljujući novitetu u vidu Turbo moda, Phenom II X6 1090T uspeva da ponudi performanse koje su bolje u odnosu na Core i5 750, bez obzira da li se radi o aplikacijama koje koriste više ili manje thread-ova.
Phenom II X6 1090T će u Turbo modu raditi na 3.6 GHz, što je dovoljna razlika u radnom taktu da bi se nadoknadila slabija efikasnost po jednom kloku. Na ovaj način je rešen jedan deo problema koji se odnosi na single thread aplikacije koje i danas ipak ima ubedljivo najviše. Situacija kada se mogu maksimalno opteretiti sva jezgra su retke, ali smo se mi trudili da koristimo upravo ovakve testove kako bi se što bolje videle mogućnosti koje nudi Phenom II X6 1090T. Dakle, video enkoding i 3D rendering su gotovo jedine primene gde se sirova procesorska snaga uvek može maksimalno upregnuti i iste nikada nije dosta. Ukoliko pogledamo ove rezultate, jasno je da Phenom II X6 1090T nudi veoma dobre performanse, posebno kada se u obzir uzme cena. U odnosu na Phenom II X4 965 Black Edition ostvaruju se performanse koje se u nekim slučajevima veoma blizu maksimalnom teorijskom skaliraju, što je takođe veoma dobar rezultat koji pokazuje koliko dva više jezgra mogu da donesu performansi u multithread aplikacijama. Mali problem se odnosi na situaciju kada su aktivna četiri jezgra, jer tada Turbo nije aktivan, pa je Phenom II X6 1090T onda sporiji u odnosu na Phenom II X4 965 Black Edition. Dobar primer za ovo je SpecViewPerf test koji ima režim za dva ili četiri thread-a, i ovde se veoma jasno vidi da sa četiri aktivna thread-a Phenom II X6 1090T ostvaruje nešto slabije performanse. Opet, sa dva aktivna thread-a se na Phenom II X6 1090T aktivira Turbo i ovaj procesor opet postaje brži. Upravo zbog toga SpecViewPerf rezultate nismo uvrstili u tabelu, jer nije moguće na pravi način pokrenuti test sa šest aktivnih thread-ova i tako na maksimalan način iskoristi Phenom II X6 1090T.
Upravo su rendering primene te u kojima se najbolje može iskoristiti veći broj jezgara, pa tako ovde SpecViewPerf ne prikazuje dovoljno precizno stanje stvari. Cinebench testovi, Maya i aritmetika kroz LinX sa druge strane veoma jasno pokazuju koliki je dobitak sa dva jezgra više u odnosu na Phenom II X4 965 Black Edition, pa se time može i opravdati veća cena procesora. Takođe, Phenom II X6 1090T uspeva da ono što do sada gotovo ni jedan AMD procesor nije mogao u skorije vreme, a to je da bude brži od Nehalem baziranih procesora u teškim multithread primenama. Istina da je to ostvareno kroz dva jezgra više, ali sam način i nije toliko bitan koliko su bitni finalni rezultati. Naravno, sve ovo stoji kada u priču nije uključen overkloking, a kada jeste, onda se ovde situacija ipak menja. Na primer, Core i7 750 i Core i7 920 bez problema mogu raditi na 3.8 GHz, a na tom radnom taktu ovi procesori uspevaju da nadoknade manjak jezgara. Opet, kada overklokujemo Phenom II X6 1090T, stvar se gotovo izjednačava, ali opet naglašavamo, samo u aplikacijama koje umeju da iskoriste sva raspoloživa jezgra. Sa svim sitnim optimizacijama, Thuban jezgro se ne zagreva nište više od standardnog Phenom II X4 procesora, iako ima dva jezgra više. Ovo daje mesta pretpostavci da Phenom II X6 1090T može do brzine od 4 GHz, i to bez većih problema. Pošto je procesor otključan, ova pretpostavka se može veoma brzo i proveriti u praksi. Sa radnim naponom od 1.4 V, Phenom II X6 1090T bez ikakvih problema ostvaruje stabilan rad na 4 GHz, i to sa klasičnim vazdušnim hlađenje. Na taktu od 4.1 dolazi do podizanja operativnog sistema i do rada nekih aplikacija, ali stabilan rad ipak nije moguć. No, bez obzira na to, stabilnih 4 GHz je odličan rezultata, naročito ako imamo u vidu da se radi o procesoru sa šest jezgara, kao i da do nedavno rad AMD procesora na 4 GHz i nije bio baš tako česta pojava.
Zaključak
Iako je Thuban jezgro očekivano nešto ranije, možemo reći da je AMD veoma dobro utrošio dodatno vreme koje je tako imao na raspolaganju. Kako usitnjavanje proizvodnog procesa još nije moguće, fokus je bačen na fine optimizacije jezgra kako bi se očuvao deklarisani TDP, ali i omogućio bolji overkloking. Naravno, uvođenje Turbo opcije u Cool&Quiet je veoma bitna stvar, pa će tako i nekoliko tek dolazećih modela koje AMD sprema takođe posedovati Turbo opciju. Inače sama oznaka „T“ u Phenom II X6 1090T označava prisustvo Turbo moda, pa tako slovo „T“ treba tražiti kao sufiks i na skorim revizijama već postojećih modela procesora. Sve ove stvari koje AMD uspeo da implementira u Thuban jezgro su veoma pozitivne, jer je ipak trebalo uložiti truda da se Istambul serverski procesor na adekvatan način preradi i ponudi desktop tržištu. U osnovi, Thuban i Istambul su isti, ali hexa-core Opeteron radi na mnogo manjem radnom taktu i nema TurboCore. Thuban je ovde morao da zadovolji mnogo veće zahteve kada su u pitanju radni takt, brzina i overkloking, tako da je novo AMD-ovo procesorsko jezgro definitvan uspeh za ovu kompaniju. Inženjeri su u okvirima mogućnosti i okolnosti koje važe za kompaniju AMD obavili veoma dobar posao, a sad ostaje na se taj proizvod adekvatno usmeri na tržište. Sa cenom od ispod 300 evra, Phenom II X6 1090T bi trebalo da bude, a i jeste veoma interesantna kupovina. Još jeftiniji Phenom II X6 1050T bi tako morao da bude još interesantniji, jer sa za povoljnu cenu dobija veoma moćan procesor. Međutim, osnovni problem za bilo koji šestojezgarni procesor, ne samo za Phenom II X6, je relativno mali broj aplikacija koje ga na pravi način mogu iskoristiti.
Kao što smo već mnogo puta rekli, jedino rendering i teška matematika mogu da izvuku maksimum iz hexa-core procesora, a to je već kategorija korisnika koja generalno ne žali novac kako bi imala trenutno najbržu moguću mašinu. U tom slučaju, ovi korisnici će se opredeliti za neki Core i7 model koji će i u slučajevima kada nisu aktivna sva jezgra ostvarivati maksimalne performanse. Tako za Phenom II X6 1090T ostaje interesovanje samo onih korisnika koji se bave renderingom, a pri tome imaju želju da uštede novac, a to realno i nije baš veliki broj korisnika računara. Jednostavno, nema mnogo realnog prostora na tržištu gde bi Phenom II X6 1090T i Phenom II X6 1050T mogli da nađu svoje mesto, sem kod entuzijasta sa malo tesnijim budžetom koji se rekreativno ili poluprofesionalno bave video montažom i 3D renderingom. Za sve ostale stvari trenutno postoji ili brža ili ekonomičnija opcija. Za igrače je Phenom II X4 965 Black Edition je i dalje isplativija varijanta, dok Intel Core i5 750 sa nedavnim padovima cene i dalje predstavlja univerzalnije rešenje. Za kompaniju AMD je bitno da sada ima konkurentan procesor u jačoj klasi nego što je do sada bio slučaj, što bi vremenom trebalo da poveća interesovanje za AMD platformu, generalno, sve uz pomoć novog 890FX čipseta i Radeon HD5000 familije video i 3D grafičkih akceleratora.
Procesor na test ustupio AMD.
