Nebojša Todorović
AMD Radeon HD 6790
AMD očigledno nije spremio novi čip za ovu kategoriju, verovatno zbog činjenice da će sa novim čipom srednje klase pokušati da zađu „u vode“ nižeg proizvodnog procesa od 28nm, kao što je svojevremeno bilo učinjeno sa Radeon-om HD 4770 koji je praktično bio „pilot“ projekat za 40nm proizvodni proces. U skladu sa tim AMD se odlučio da iskoristi „škart“ Barts GPU-ova, što je obično izbor koji ovakve kompanije prave obično kao prelazno rešenje. U pitanju je model koji nosi oznaku Radeon HD 6790, a iz oznake se jasno vidi pokušaj da se sugeriše činjenica da će ova kartica biti najsnažniji model srednje klase, a i da se ne donese pogrešan zaključak kako ova kartica treba da zameni postojeći HD 5770. Jednostavno, izlaskom nove kartice, opstanak potonjeg nije ugrožen i on očigledno neće biti „End of Life“ proizvod.
Radeon HD 6790 je veoma sličan svojoj „braći“ iz HD 6800 serije, kako vizuelno, tako i po konceptu po kojem je osmišljen. Jednostavno, AMD je rešio da ukloni najveću prepreku koju imaju kartice iz srednjeg segmenta, a to je memorijska magistrala koja je previše uska i osetno smanjuje protok. Naravno, govorimo o 128-bitnoj magistrali koju poseduje Radeon HD 5770. Ovo je jednostavno rešeno, tako što je prebačena 256-bitna memorijska magistrala koju poseduju jači Barts bazirani modeli. Nakon ovog poteza je čak napravljena ušteda na GDDR5 memoriji, jer se u ovom slučaju ne moraju koristiti toliko brzi čipovi, već je propisana GDDR5 memorija koja radi na taktu od 1050 MHz odnosno efektivnih 4,2 GHz. Ovo je omogućilo da se „bandwidith“ podigne na 134,4 GB/s, što je gotovo duplo u odnosu na HD 5770.
Pored ove, ključne izmene, sama Barts arhitektura donosi nekoliko novina u odnosu na „vremešni“ Juniper čip. Istina, dopuna se svodi na po jedan Rasterizer, Hierarchical Z i Tesselator 7. generacije i veću keš memoriju. Kada je broj Stream procesora u pitanju, četiri SIMD engine-a su zatvorena, a kako svaki ima po 80 Stream procesora, od kompletnog čipa nedostaje 320 SP-a, a ukupan preostai broj ispravnih je 800. Takođe, smanjen je i broj teksturnih jedinica zbog činjenice da su direktno vezane za SIMD engine-e (4 TMU po SIMD engine-u), pa ih HD 6790 ima 40.
Broj ROP jedinica je „prepolovljen“ kako performanse novog modela ne bi zašle u viši cenovni rang i tako ugrozile prodaju HD 6850 modela, pa ih je prisutno 16 naspram 32 kod jačih Radeon-a. Sve u svemu, na papiru, ovo ne deluje kao velika promena, ali je dovoljna da BartsLE, što interni naziv ovog GPU-a, bude prilično brži čak i na 840 MHz, iako je to 10 MHz niži takt od Juniper-a koji se nalazi na HD 5770-ici, što govori da je nova arhitektura dosta efikasnija. Što se DirectX 11 podrške tiče ona je tu i dalje nepromenjena, kao i ShaderModel 5.0, dok je unapređena podrška za OpenCL koja je sada u verziji 4.1, naspram 3.2 kod Juniper-a.
Ono gde novi Radeon HD 6790 nije previše efikasan je njegova potrošnja, koja je na istom nivou kao kod Radeona HD6870. Priča je slična onoj sa Radeon-om HD 5830, koji je bio veći potrošač od HD 5850. Novi model je deklarisan na 150W što je samo 1 W niže od maksimalne potrošnje HD 6870 modela, dok je HD 6850, iako brži, manji potrošač za 23W (maks. 127W) zahvaljujući nižem taktu. Ovo je nedostatak modela koji koriste osetno oslabljene GPU-ove, ali u ovom slučaj to nije ozbiljna mana, jer su razlike svega 20-ak vati i to nije nešto što će bilo kom korisniku „dići kosu na glavi“. Zbog ovoga iako predstavlja grafičku karticu koja košta oko 130 evra dva 6pin molex konektora su neophodna kako bi joj se „dostavilo“ dovoljno energije.
Kartica koja se nama prva našla na testu je referentni primerak. U suštini, u pitanju je klon ostalih Radeon-a, što se dizajna tiče. AMD je ustalio kombinaciju crne i crvene boje kako bi njihovi proizvodi bili što prepoznatljiviji. Radeon HD 6790 koristi isti crni kuler sa crvenim detaljima kao i cela nova serija 6000, a ispod poklopca se nalazi aluminijumsko rashladno telo sa bakarnom bazom. Ovaj kuler prekriva kako GPU, tako i memorijske čipove i naponsku sekciju. Ventilator je turbinskog tipa i prilično je bučan i već na 60% od maksimuma postaje nepodnošljiv, čak i ukoliko imate dobro zvučno izolovano kućište. Ispod kulera se nalazi GPU i GDDR5 memorija potpisana od strane Hynix-a. Potonja je raspoređena u osam čipova, a ukupna količina iznosi 1 GB.
Za kontrolu napona na grafičkom procesoru koristi se CHiL CHL8214 regulator koji podržava softversku kontrolu napona, pa možemo očekivati modele koji će iskoristiti ovu mogućnost (ASUS VoltageTweak, MSI Lightning, HAWK i slično). Što se izlaza tiče, tu će svaki korisnik biti više nego zadovoljan, pa na raspolaganju imate po dva DVI i Display Port 1.2 konektora, kao i jedan HDMI u reviziji 1.4a. Sposobnost da „gura“ zvuk kroz HDMI se podrazumeva i podržan je 7.1 audio i svi aktuelni standardi, kao što je Dolby TrueHD, DTS-HD, AC-3… Ukoliko favorizujete multiGPU, tu je i mogućnost korišćenja ovih kartica u CrossFireX režimu, ali „samo“ do dve, zbog činjenice da kartica poseduje samo jedan CFX konektor. Ovo je još jedno ograničenje u odnosu na HD 6800 seriju koja poseduje dva CrossFireX priključka, mada smatramo da će to retko ko uzeti za zlo.
Test konfiguracija:
CPU: Intel Core i5 750 @ 4GHz,
Matična ploča: MSI P55-GD65,
RAM: 2x2GB Kingston HyperX 2133MHz
Napajanje: CoolerMaster Ultimate Power 1100W
Drajveri: Catalyst 11.4 Preview
OS: Windows 7 64bit
Rezultati
Uporedili smo karticu na referentnom taktu i u fabrički overklokovanom stanju. Za početak, evo tabele sa svim rezultatima, za one koji preferiraju da tako gledaju rezultate. Kliknite na sliku za uvećanje.
Za one koji vole grafikone, evo rezultata pojedinih testova:
Performanse, overklok i temperature
Iako nismo imali priliku da poredimo performanse ove kartice sa njegovim glavnim konkurentom, GeForce GTX 550, imamo utisak da je Radeon prednosti, a to ćemo potvrditi uskoro, kada ćemo napraviti uporedni test ova dva modela. Tokom testiranja, kartica se nije preterano zagrevala, mada je testirana na otvorenom, pa verujemo da maksimalnih 72 stepena celzijusa nije realno stanje stvari. Ipak, verujemo da će kuleri koje ostali proizvođači odaberu biti daleko efikasnije rešenje za ovaj model, pa ćemo se tada više osvrnuti na ovaj aspekt testiranja. Takođe, prilično smo zadovoljni kako nam se pokazala tokom overkloka, s obzirom da je GPU dostigao marginu od 950 MHz, dok je memorija stala na efektivnih 4,6 GHz iako je prema oznaci koji smo pronašli na njoj deklarisana na 1250 MHz odnosno 5 GHz.
Kao što ste mogli videti u tabelama sa rezultatima skok u performansama pri overkloku je nešto manji od deset procenata u proseku što je sasvim korektno, mada je to malo slabije skaliranje izazvano manjkom ROP jedinica u odnosu na jače modele. U svakom slučaju možete se radovati igranju u 1920×1080 i 1680×1050 rezolucijama, a u velikom broju igara ćete čak moći da postavite „slajdere“ na maksimum. Sa druge strane, igre kao što je Metro 2033 će zahtevati redukovanje nivoa detalja, ugašen DOF i slično, kako biste ostvarili fluidan frejmrejt u višim rezolucijama. Ovo važi i za Crysis Warhead koji je potrebno spustiti na „Gamer“ nivo detalja, jer u „Enthusiast“ setovanju ova kartica ne ostvaruje dovoljno dobre performanse.
Prosto rečeno, negde ćete biti primorani na kompromis, ali da li je moglo mnogo bolje za tu sumu novca? Ne bismo rekli, jer je i ovo bolje od onoga što konkurencija ima da ponudi. AMD je pažljivo pozicionirao ovaj proizvod, jer u vreme kada sve veći broj korisnika ima monitora od 22 inča pa naviše, veliki broj istih ne želi da probija psihičku barijer od 150 evra pa naviše. Bilo iz razloga što nemaju novca ili nisu željni da sve igraju „na maskimumu“, nije ni bitno, jednostavno ova kartica će im ponuditi sve za dovoljno nisku cenu. Ukoliko ste zainteresovani za igre, a ne želite da potrošite previše novca, skloni smo da kažemo da ispod ovog modela nema šta da se traži, jer ćete biti osetno više ograničeni po pitanju rezolucija i nivoa detalja koje možete postaviti.
Puno nereferentnih modela
Sumnjamo da će biti mnogo, ako i uopšte predstavljenih kartica baziranih na referentnom dizajnu, jer je AMD ovu odluku ostavio proizvođačima. Prilično smo sigurni da će tržište biti „zapljusnuto“ različitim rešenjima, jer će svaki vendor želeti da se izdvoji svojom vizijom ove kartice. HIS, PowerColor, Sapphire i XFX su od starta počeli sa sopstvenim dizajnom kao što možete videti na narednim slikama.
Zaključak
Moramo priznati da je Radeon HD 6790 jako dobar proizvod i pored nešto slabije energetske efikasnosti. Jednostavno njegova cena je najjači adut u skladu sa prilično dobrim performansama koje će omogućiti igranje i na fullHD monitorima. Doduše u pojedinim igrama ćete morati da zaobiđete maksimalna podešavanja, dok ćete se u većini provući samo sa isključivanjem AntiAliasing-a i eventualnim spuštanjem AF-a na 4X.
Ipak, kada se podvuče crta, Radeon HD 6790 pruža veoma puno za utrošak novca koji je se traži od korisnika. Svi veoma znamo koliko su takve stvari bitne i izražene na srpskom tržištu, ali i svuda u svetu, te stoga ne sumnjamo da će ova grafička karta biti izuzetno popularna u domaćim prodavnicama. Ovom prilikom, najavljujemo i da ćemo uskoro „staviti na muke“ Radeon HD 6790 i GeForce GTX 550, kako bismo se uverili koliko ovakve video karte mogu da pruže, ali i odgovorimo na to večito pitanje „šta je bolja kupovina“, koje se postavlja iz generacije u generaciju, iz serije u seriju.