Benchmark Redakcija
Nebojša Todorović
Test: AMD Radeon HD7970 3GB
Činjenica je da se AMD fokusirao na uspešan prelazak u novu litografiju, kao i na proširivanje mogućnosti njihovih tehnologija, ali kao i uvek ono što korisnike najviše zanima jeste upravo da li je prelazak na novi model opravdan, a mi smo tu da to otkrijemo. Kao što je već poznato iz prošlog teksta, Tahiti čip predstavlja prvi grafički procesor izrađen u 28nm, a ujedno je i prvi DirectX 11.1 kompatibilan čip. Istini za volju, spisak razlika između DirectX 11 i DirectX 11.1 se za korisnike svodi na samo jednu tehnologiju koja mora biti implementirana u GPU kako bi isti bio potpuno kompatibilan i govorimo o Target Independent Rasterization-u, dok će ostale, kao što je nativna podrška za Stereo 3D biti podržane i od strane ranijih generacija. Sam čip nije zasnovan na VLIW arhitekturi kao njegovi prethodnici, već na potpuno novoj koja nosi naziv NGC (Next Generation Core architecture).
Kao što možete videti sa slike, Tahiti poseduje 32 SIMD bloka u kome se nalazi po 64 Stream jedinice, a ukupan broj SP-a je 2048. Ovo je 30 procenata više od onoga što je Cayman imao, a uz nešto veće taktove i veći broj teksturnih jedinica koji je sada povećan na 128, ne treba da čudi to što je teksturni “fillrate” povećan za oko 50 procenata što će drastično uticati na određene igre. Sa druge strane broj ROP jedinica, kojih ima 32 kao i kod Cayman-a čini da Vertex “fillrate” bude marginalno veći i u ovom domenu je Radeon HD7970 svega pola procenta u prednosti.
Takođe, prisutan je i novi Tesselation engine koji bi trebao da omogući daleko bolji performans kartice u “tesselation heavy” scenama. Prisutna je i još jedna velika promena, a to je 384-bitna memorijska magistrala, koja povećava protok za 50 procenata, s obzirom da je propisani radni takt memorije za HD7970 i HD6970 identičan. I pored toga preko 264GB/s je fenomenalan rezultat i zaista sumnjamo da će u ovom domenu biti stvoreno usko grlo bez obzira na situaciju. Još jedan podatak vredan pomena je i to da je, zahvaljujući sitnijoj litografiji, Tahiti čip i pored omanje površine, daleko od jednostavnog GPU, jer poseduje 4,3 milijarde tranzistora, a podsećanja radi ćemo pomenuti da ih ogromni GF110 poseduje 3 milijarde.
Kako smo na test dobili referentni model direktno iz AMD-a, propratni paket je bio nepostojeći tako da ćemo deo sa upoznavanjem sadržaja pakovanja preskočiti. Kartica je prilično dugačka, nešto duža i od referentnog Radeon-a HD6970. Dizajn je potpuno prepoznatljiv, zbog svoje kombinacije crne i crvene boje, ali zbog linije koje karta ima. Naravno, određene vizuelne promene definitivno postoje, pa je raniji “kockasti” oblik i jednstavni industrijski dizajn zamenjen nešto elegantnijim i po našem mišljenju atraktivnijim. Kuler je standardno oklopljen plastikom, a postoje i određene promene koje utiču i na funkcionalnost kartice. Pre svega, raspored video izlaza je promenjen kako bi olakšao ventilaciju kartice, jer je ranije korišćena konfiguracija video konektora ometala izlazak toplog vazduha iz kućišta.
Navodno je i ventilator redizajniran kako bi se maksimalno smanjio nivo proizvedene buke, a kako se koristi turbina koja radi na obrtajima u rasponu od 1500-5000 i više obrtaja u minuti, moramo priznati da smo bili jako skeptični po pitanju te tvrdnje, a kasnije smo ubrzo i proverili da li se može očekivati “uragan” kada Radeon HD7970 postane opterećen. Kada zavirimo ispod poklopca, otkrivamo hlađenje koje je konceptualno vrlo slično onome koje se koristilo za hlađenje Cayman-a. Dakle, kombinaciju aluminijumskih rebara sa kojih turbina odnosi toplotu, a kao baza rashladnog profila se koristi bakarni “Vapour chamber” koji čini da cela osnova hladnjaka funkcioniše kao veliki “heatpipe”. Ipak, prema rečima AMD-a, upotrebljena je nova generacija ovog sistema, koji bi trebao da poveća efikasnost prenošenja toplote, što bi trebalo dodatno da obezbedi niže temperature.
Daljim rasklapanjem kartice se stiže i do dugačke štampane ploče crne boje, koja već na prvi pogled izgleda izuzetno kompleksno. Na sredini se nalazi Tahtiti čip koji je “oklopljen” kako bi se smanjio rizik od oštećenja prilikom rasklapanja odnosno sklapanja karte. Oko njega je raspoređeno dvanaest memorijskih čipova GDDR5 tipa koji su potpisani od kompanije Hynix. Oni formiraju 384bitnu memorijsku magistralu i ukupan kapacitet od 3GB, a za slabije modele će se verovatno uklanjati po koji čip kako bi se smanjila količina memorije, ali i ukupna širina magistrale i na ovaj način će AMD dobiti jednostavan način da segmentira svoju ponudu što bolje. Upotrebljena je digitalna naponska jedinica sa šestofaznim filtriranjem napona, a za napajanje kartice će vam biti potrebna kombinacija 8pin i 6pin molex konektora.
Na gornjoj ivici PCB-a se nalaze dva CrossFireX konektora, a mi ćemo prvom prilikom uraditi i test u kom ćemo proveriti kako skaliraju dva Radeon-a HD7970, jer AMD tvrdi da je stepen iskorišćenja novih Radeon-a u CrossFireX režimu rada sve bliži perfekciji, a u skladu što smo videli sa onim u prethodnih par godina, ova kompanija jako puno truda ulaže u multi-GPU i sa svakom generacijom smo sve zadovoljniji. Naravno, i dalje često morate sačekati na optimizaciju u drajverima kada su nove igre u pitanju, ali je zahvaljujući profilima i taj problem sve manji.
Kada govorimo o video izlazima, možemo reći da je Radeon HD7970 potpuno opremljen za svaku situaciju zahvaljujući DVI, HDMI i dva mini DisplayPort priključka. Očekivano, Eyefinity je veliki adut Radeon porodice grafičkih karti, a sa novom generacijom dolaze i nove mogućnosti, kao što je nezavisna reprodukcija do tri audio stream-a, kao i niz drugih opcija koje će biti dostupne korisniku.
Kada su taktovi u pitanju, Radeon HD7970 poseduje Tahiti čip koji “kuca” na 925MHz, što je 45MHz viša frekvencija nego što je Cayman imao. Sa druge strane brzina memorije nije promenjena, što je potpuno opravdano činjenicom da je upotrebljena 50 odsto šira magistrala, pa za bržom memorijom nije ni bilo potrebe, jer bi samo povećala troškove proizvodnje bez realnog opravdanja kroz performanse u aplikacijama.
Rezultati:
CPU: Intel Core i5 760 @ 3,8GHz,
Matična ploča: ASUS MAXIMUS III Extreme (Intel P55),
RAM: 2x4GB AMD Entertainment 1600MHz DDR3
HDD: Seagate Barracuda 7200.12 500GB
VGA: MSI N560GTX Ti Hawk, ASUS GTX460 DirectCU
Napajanje: CoolerMaster GX series 750W
Drajveri: AMD Catalyst December 6th Tahiti Driver
Zahvaljujemo kompaniji ASUS na matičnoj ploči i grafičkoj karti ustupljenoj za potrebe testiranja.
Zahvaljujemo kompaniji MSI na ustupljenoj grafičkoj karti za potrebe testiranja.
Overklok rezultati
Naravno, nismo odoleli, a da ne ispitamo maksimume prvog 28-nanometarskog GPU-a, jer smo bili izuzetno znatiželjni koje su njene mogućnosti u ovom domenu. AMD nam je obećao “barem gigaherc”, još u Minhenu, tako da nas je interesovalo da li je obećanje zaista i ispunjeno. Iako se za regulaciju napona koristi CHL8228 čip, nismo uspeli da promenimo napon ni iz jednog poznatog softverskog alata, tako da smo funkcionisali u okviru ovog ograničenje, ne očekujući previše. Ipak, prevarili smo se, jer smo povećanjem limita za “power draw” iz drajvera bez ikakvih problema “poterali” grafički čip na 1125MHz. Bez ikakvih pucanja tekstura ili nestabilnosti sa ovim, 200MHz višim taktom karta je radila prilično dugo i ne samo u testovima, već i u realnim sesijama igranja od po nekoliko sati. Na svu sreću, zbog praznika smo imali dovoljno dugo Radeon HD7970 kako bismo temeljno ispitali stabilnost (i izigrali se do mile volje pod ovim izgovorom – prim. aut.).
Kada smo prešli na memoriju, usledilo je još jedno prijatno iznenađenje. Činjenica je da memorija radi od starta na izuzetno visokom taktu, te da je realno očekivati da nema previše prostora, ali nakon nešto više traženja maksimalne stabilne vrednosti smo došli do “okruglo” efektivnih 6GHz što je odličan rezultat. Iako smo došli do informacija da su pojedini primerci bez problema dolazili i do više od ove vrednosti, skloni smo da “krivca” za naših 6GHz nađemo u napajanju, ali za to ne možemo biti sasvim sigurni. Bilo kako bilo, evo i dobijenih rezultata sa novim, osetno višim, frekvencijama.
Utisci u radu, zagrevanje i zaključak
Prvi utisak koji se dobija prilikom pokretanja prvog testa, nije uopšte vezan za performanse, već za ventilator i njegove akustične karakteristike. Tradicionalno, Radeon karte sa referentnim rashladnim sistemom su bučne, uključujući i HD7970. Nažalost i pored, očigledno brojnih, pokušaja da se ovaj problem reši, čini nam se da jednostavno ovakve karte sa turbinom predstavljaju formulu za visok nivo proizvedene buke. Jednostavno, šta god radili sa dizajnom peraja, prečnikom kulera i slično, ukoliko on radi na broju obrtaja kao što su 3000RPM i više, jednostavno sve pada u vodu. Stoga, kao i do sada, proizvođači će gotovo sigurno u većini slučajeva ponuditi svoje rešenje koje će gotovo sigurno biti zasnovano na dva klasična ventilatora velikog prečnika kako bi Radeon HD7970 postao tiha grafička karta.
Temperature na default frekvenciji:
Pritom, interesantno je da se karta ne zagreva previše, čak ni kada je overklokovana što zaista utiče na to da podignemo obrvu radi upitnog pogleda. Prosto automatski profil koji kontroliše brzinu ventilatora u skladu sa temperaturom je podešen prilično agresivno, jer se svim silama bori da zadrži temperaturu GPU-a ispod 65 stepeni. Iz ovoga možemo izvući samo jedan zaključak, a to je da je Tahiti čip osetljiv na temperature na kojima je Cayman bez problema radio. Sasvim je moguće da je prag tolerancije na toplotu manji nego kod ranije generacije, ali mi problema sa stabilnošću nismo imali čak ni tokom višečasovnog igranja sa kartom overklokovanom na 1125MHz / 6GHz.
Temperature na 1125MHz / 6GHz (GPU / MEM) frekvenciji:
Pređimo i na performanse u igrama, jer ste verovatno već nekoliko puta prešli kroz grafikone sa rezultatima. Kao što ste videli, skok u rezultatima varira od igre do igre i generalno najviše zavisi od toga da li je ona pixel ili vertex orjentisana, jer je samo u jednom domenu napredak osetan i to u jako velikoj meri. Ipak, sa sigurnošću se može reći da u većini igara Radeon HD7970 radi bolje za 30 procenata ili više, što je po našem mišljenju fantastičan napredak za AMD. Jedina igra koja je dala samo blagu prednost novom modelu je Crysis 2, ali imamo utisak da je u ovom slučaju procesor predstavljao usko grlo i da je upravo tu bio problem. Sintetički testovi su najviše prepoznali novu arhitekturu na delu i nagradili je jako visokim rezultatima koji su gotovo 50 procenata viši u odnosu na Cayman baziranu kartu.
Prilikom overkloka kartica je briljirala, ali nas je interesovalo da li se to u dovoljnoj meri odrazilo i na rezultate u testovima, pa možete naći kompletno poređenje kako bismo mogli sa što većom preciznošću da napravimo zaključak. Pre svega, povećali frekvenciju za 200MHz, što je okvirno oko 22-23 procenata i memoriju za oko 10%. Igre su kao što je i uobičajeno ovo povećanje frekvencija nagrađivale u različitoj meri, ali od deset testova iz naše baterije statistika je prilično povoljna. Većina igara je dobila između 15 i 20% veći frejmrejt, dok je manji broj bio ispod toga, dok je ukupno variranje u skoku performansi bilo između 5 i 20%, što je definitivno odličan rezultat.
Kada se sve sabere i oduzme, AMD je napravio odličan posao i moramo mu čestitati što nas je uveo u novu generaciju Radeon-a sa prvim 28-nanometarskim čipom koji uz to poseduje i DirectX 11.1 podršku koja je daleko od nas (Windows 8), ali i pored toga nas čini sigurnim prilikom investicije u ovakav, “future-proof” hardver. Odlične performanse, nove mogućnosti i još puno toga ide u prilog Radeon-u HD7970, a manja zamerka ide na buku ventilatora. S obzirom na to da će poslednji problem biti gotovo izostavljen činjenicom da će vrlo verovatno većina proizvođača ionako ponuditi karticu sa sopstvenim rashladnim rešenjem, možemo reći da je AMD sa Tahiti i novom generacijom Radeon-a pogodio u centar mete i od ovog trenutka u ponudi poseduje najbrži single-GPU model, što ćemo potvrditi i u nekom od narednih testova kada ćemo je uporediti direktno sa GeForce GTX580.
Prednosti:
– Odlične performanse
– Ne zagreva se mnogo
– Fantastične overklok mogućnosti
– Eyefinity, CrossFireX itd.
Mane:
– Uslovno rečeno cena (oko 500e)
– Buka ventilatora i na auto režimu rada
