Delimir Tasić Koncept proizvodnje oslabljenih modela procesora koji ciljaju na segment manje zahtevnih korisnika prvi je započeo Intel. Naime, kako u vreme prvih revizija Pentium procesora nije postojao jeftini derivat ovog procesora, korisnici željni nove tehnologije morali su izdvojiti ne malu sumu novca. Istini za volju u to vreme Pentium procesor jeste bio revolucionarni proizvod koji je doneo mnogo pogodnosti u odnosu na i486. Ipak, kako bi se obratio i korisnicima sa ograničenim budžetom, dosta kasnije, Intel je kreirao Celeron brend. Iako se veoma često Celeron poistovećuje sa Pentium linijom procesora to predstavlja grub previd. Naime, Celeron nije Pentium. Apsolutni hit svojevremeno je bio Celeron 300A, nastao u vreme Pentium II procesora, uveo je overklok na velika vrata među korisnike računara. Predviđen za Slot 1 podnožje omogućavao je lak kasniji upgrade na „punokrvni“ Pentium procesor, pa je to bio još jedan od aduta koji je Intel-u omogućio probijanje svih rekorda prodaje sa ovim procesorom. Kada bi se god promovisala neka nova serija procesora ili čak jezgro u okviru postojeće linije procesora, Intel bi predstavio i odgovarajući Celeron derivat. Sledeći važan korak, kada je Celeron familija u pitanju, svakako je bio Tualatin Celeron koji je po mnogo čemu bio veoma konkurentan Coppermine Pentium III procesorima. Sa svojih 256k L2 keš memorije nudio je performanse koje su se jako malo razlikovale i od Tualatin Pentium III procesora. Napuštanjem Socket 370 podnožja i prelaskom na NetBurst arhitekturu Intel je napravio veliki zaokret, pa je L2 keš postao kritičan za dobre performanse. Veliki brzinski skok predstavljao je prelazak sa Willamete jezgra na Northwood, ali je novi NetBurst (sinonim za P4 arhitekturu procesora) Celeron predstavljen tržištu nešto kasnije nego što se očekivalo. Da ona narodna: „Ko čeka taj i dočeka“, ne važi uvek, pokazao je upravo Intel sa novim NetBurst Celeron procesorom koji je predstavljao derivat Pentium-a 4. Iako je aktuelna linija Northwood baziranih Pentium 4 procesora imala 512k L2 keša, Intel je novi Celeron derivirao iz Willamete jezgra, pa je svega 128k L2 keša bilo odgovorno za veoma loše performanse.
Nova era u evoluciji Celeron procesora usledila je sa promocijom Prescott P4 jezgra izrađenog upotrebom 90nm proizvodnog postupka. Iako, Prescott P4 procesori imaju čak 1 MB L2 keš memorije, Intel je zadržao praksu da Celeron ima četiri puta manje keš memorije od punokrvnog Pentiuma. Da podsetimo, u vreme P6 arhitekture (PI, PII i PIII) nije bilo tako pošto je Celeron imao duplo manje keša od referentnog Pentiuma. Novi Celeron dobio je sufiks D kako bi se razlikovao od svoje starije braće koji su bili sinonim loših performansi i koji su uspešno ukaljali Celeron brend, koji je u prošlosti nudio solidne performanse, po niskoj ceni. Sa druge strane AMD je u value arenu ušao sa promocijom Socket 462 Thunderbird procesora. Duron sa Spitfire jezgrom, je sa svojih 128k L2 keša i Alpha EV6 magistralom, bio tek nešto malo sporiji od skupog PIII procesora. Usledio je savršeniji Duron sa Morgan jezgrom. Pored dobrih performansi na fabrički predviđenom taktu, Duron je u sebi skrivao i visoki overklok potencijal. Poslednji u nizu Duron procesora bio je model sa Applebred jezgrom čime se ova linija procesora zvanično i ugasila.
Predstavljen je novi brend pomalo čudnog imena: Sempron. Danas Sempron procesore možete naći u socket 462 i socket 754 varijanti, a u najavi su i socket 939 modeli. Prvi predstavljaju procesore koji su kombinacija Athlon XP-a baziranog na Thoroughbred B i Barton jezgru. Sa TBred B procesorima iz High end segmenta slični su po količini keš memorije – imaju 256k L2 keša. Sličnost sa Barton jezgrom leži u 333 MHz Alpha EV6 magistrali.
Intel Celeron D 340 Celeron D donosi veliki napredak u odnosu na stari Celeron baziran na Northwood 128 jezgru. Usko grlo koje je predstavljao L2 keš od svega 128kb je prevaziđen i novi modeli imaju duplo više ove značajne memorije. Pored toga, prevaziđena je i arhaična 400 MHz Quad Pumped magistrala i Celeron D procesorima obezbeđena je magistrala od 533 MHz. Ipak, ovaj tip magistrale je odavno napušten kada su u pitanju Pentium 4 procesori, tako da će Intel i dalje uspešno po pitanju performansi držati Celeron dalje od Pentium-a.
Celeron D procesori nose model rating, koje reprezentuje klasu kojoj procesor pripada tako da ovi modeli na svojim kutijama imaju najniže oznake – 3xx. Testirani primerak Celeron D procesora je najbrži izdanak value linije Intel procesora i kao takav nosi najvišu model rating oznaku kada su ovi procesori u pitanju. Pored radnog takta od 2.93 GHz, trenutno najbrži Celeron možete prepoznati po model rating oznaci 340. Kako u oznaci testiranog primerka figurira i sufiks “J” rec je o modelu koji podržava “buffer overflow” zaštitu, po ugledu na sve nove procesore kompanije AMD
Predviđen za rad sa naponom od svega 1.35V na prvi pogled reklo bi se da je Celeron D mali potrošač. Ipak to nije tako, ali o tome kasnije. Povećana potrošnja i zagrevanje uslovili su da Intel i Celeron-e prebaci na nepopularno LGA775 ležište. Upravo je testirani Celeron D 340 koristio jedno takvo podnožje. Više o Celeron D procesoru možete saznati ukoliko konsultujete test Celeron D procesora koji je u prethodnom periodu objavljen na našem sajtu.
AMD Sempron 3100+ Kada smo već pomislili da će socket A podnožje da se preseli u istoriju, AMD nas je „obradovao“ novim procesorom za zastarelo podnožje. Ipak, uskoro bi trebalo da bude predstavljena cela paleta jeftinijih Sempron procesora nižeg model ratinga koji koriste socket 754 podnožje. Za sada jedini Sempron koji je dostupan na tržištu, a predviđen je za novi socket je model sa oznakom 3100+. Radni takt identičan je kao i kod Athlon 64 2800+ procesora predviđenog takođe za socket 754 ležište.
Ipak postoje i razlike. Po već oprobanom receptu pristupilo se smanjenju količine L2 keš memorije, pa tako Sempron 3100+, za razliku od Athlon 64 2800+ procesora, ima svega 256k L2 keša i takvo jezgro je u AMD nomenklaturi označeno kao Paris. Iako se Athlon 64 procesor reklamira kao procesor koji će obezbediti vrhunske performanse u današnjem, ali i u budućem softveru, aludirajući time na prisustvo AMD64 instrukcija, kod Sempron procesora ove instrukcije su isključene. To konkretno znači da ne možete na sistemu koji je baziran na Sempron procesoru koristiti Windows XP x64 operativni sistem. Po ugledu na Athlon 64 socket 754 procesore, Sempron koristi takođe HT magistralu od 800 MHz, jer slabljenje u ovom delu ne bi donelo nikakvog značajnog efekta, a izazvalo bi probleme po pitanju kompatibilnosti sa određenim matičnim pločama. Trenutno su u opticaju sledeći modeli Sempron procesora…
Model
Takt
FSB
L1
L2
Proizvodni proces
Podnožje
Napon
Potrošnja (W)
Sempron 2200+
1500
333 (166*2)
128K
256K
130nm
Socket A
1.65
62
Sempron 2300+
1566
333 (166*2)
128K
256K
130nm
Socket A
1.65
62
Sempron 2400+
1667
333 (166*2)
128K
256K
130nm
Socket A
1.65
62
Sempron 2500+
1750
333 (166*2)
128K
256K
130nm
Socket A
1.65
62
Sempron 2600+
1833
333 (166*2)
128K
256K
130nm
Socket A
1.65
62
Sempron 2800+
2000
333 (166*2)
128K
256K
130nm
Socket A
1.65
62
Semrpon 3000+
2000
333 (166*2)
128k
512k
130nm
Socket A
1.65
62
Sempron 3100+
1800
„800“ (200*2)
128K
256K
130nm
Socket 754
1.50
62
Oba procesora dobili smo u „BOX“ pakovanjima i stižu sa trogodišnjom garancijom i Intel/AMD sertifikovanim kulerom.
Pored dosta lošijeg mehanizma za montiranje, kuler koji se isporučuje uz Celeron D 340 procesor je i nešto bučniji od referentnog AMD Box kulera koji smo već imali prilike da vidimo u slučaju sporijih Athlon 64 procesora, a autor teksta isti takav ima na svom Athlon 64 3200+ Winchester procesoru.
Oba procesora su pakovana na sličan način što podrazumeva jezgro zaštićeno heat spreaderom. Reč je o metalnoj pločici koja pokriva jezgro i pored toga što ga štiti od oštećenja (česta pojava kod Athlon XP procesora i nesmotrenog montiranja kulera) omogućava i ravnomernu toplotnu disipaciju i samim tim bolje hlađenje.
Naravno, kako je Celeron D 340 procesor predviđen za LGA775 podnožje, na njegovoj donjoj strani nema pinova, te treba voditi računa da ne dođe do nanošenja nečistoće na kontakte što može prouzrokovati nepravilan rad ili čak oštećenje procesora. Sempron 3100+ je, sa druge strane, mnogo sličniji procesorima na kakve smo navikli. Naime, 754 nožica koje se ubadaju u socket donose kao osnovni nedostatak mogućnost lakog oštećenja, pa treba i u ovom slučaju montaži pristupiti sa velikom pažnjom. Ipak, rizik je neuporedivo veći kod LGA775 ležišta, ali po ploču. Tome treba pridodati i jako loše rešen sistem montaže kulera i nezadovoljstvo je potpuno. Međutim, većinu krajnjih korisnika to ne treba previše da zabrinjava, pošto je montaža procesora na matičnu ploču posao servisera u firmi u kojoj se kupuje računar.
Test sistem Cenovno gledano, Athlon 64 2800+ i Sempron 3100+ su međusobno veoma konkurentni, a kako koriste istu platformu (socket 754) korisnici su često u dilemi šta uzeti. Ipak, kako je Athlon 64 ipak napredniji procesor, retko ko se u trenutnoj situaciji odlučuje za Sempron 3100+, pa je to jedan od razloga zašto je najveći deo Sempron procesora koji se proda i dalje predviđen za socket A ležište. Sa Celeron-om je nešto drugačija situacija, pošto je u maloprodaji jeftiniji od spomenutih procesora nekih 10%. Kako je u value segmentu cenovni faktor presudan, logično je da Intel nastoji, za razliku od mainstream klase, da obezbedi što je moguće bolji odnos performanse/cena…
Kada su čipsetovi u pitanju opredelili smo se za prethodnu tj. „AGP generaciju“ value čipsetova. nVidia Nforce3 250 je odličan čipset koji je Athlon 64 procesorima obezbedio mogućnost potpunog iskorišćenja potencijala po pitanju performansi. Kada je platforma za Celeron procesor u pitanju nismo imali previše izbora i odluka je pala na i865 čipset koji se zbog mogućnosti rada sa AGP grafikom još uvek dobro prodaje. Teško je bilo pronaći matičnu ploču koja koristi stariji čipset, a pri tome ima na sebi novo LGA75 podnožje. Ipak, MSI 865PE Neo3 je jedna takva ploča. Jedna prednost na strani Celeron procesora tokom testiranja sa i865 čipsetom je mogućnost dual channel DDR režima rada sa memorijom, što memorijski kontroler implementiran u Sempron procesor ne omogućava. Naravno, tokom testova koristili smo dva DDR400 modula u 128-bitnom režimu na i865 ploči. Svakako da bi mogli da koristimo i PCI Express platformu, ali trenutno na našem tržištu modeli ploča bazirani na nForce4 čipsetu (dakle, ne nForce4 Ultra ili nForce4 SLI) nisu dostupni, pa poređenje ne bi bilo fer. Test sistem sastojao se od sledećih komponenti…
Procesori
– AMD Athlon™ 64 2800+ (Socket 754) – 1800 MHz – AMD Sempron 3100+ (Socket 754) – 1800 MHz – Intel Celeron D 340 (LGA775) – 2933 MHz
Matične ploče
– MSI K8N Neo Platinum – MSI 865PE Neo3-F
Memorija
– 2 x 512 MB Kingston ValueRAM DDR400 (1T 2.5-4-4-8)
Hard diskovi
– Western Digital 80 GB, 8 MB, SATA150
Grafička karta
– Microstar GeForce 6800Ultra
DVD-RW uređaj
– Pioneer 108D
Izvor napajanja
– Enermax 350W
Monitor
– LG Flatron F900P
Operativni sistem
-Windows XP Professional (SP1, DirectX 9.0C)
Drajveri
– nVidia ForceWare 71.80
Sintetički testovi
SiSoft Sandra 2005 SR1, po dobrom starom običaju, nije previše bila raspoložena da utvrdi razlike između sličnih procesora. Minimalna brzinska prednost Sempron 3100+ procesora nad konkurentom iz Intel-a, ipak naslutila je ono što će se potvrditi kroz bateriju drugih testova. Ipak, pre nego što krenemo na 3D testove, osvrnućemo se na drugi deo sintetičkih testova…
Sintetički testovi 2
Super PI test je pokazao veliku inferiornost Celeron procesora u odnosu na Sempron 3100+ procesor. Ni radni takt koji je 1133 MHz viši u slučaju Celeron-a nije mu omogućio da izađe na kraj sa Sempron procesorom. Zanimljivo je poređenje Athlon 64 procesora i Sempron-a. Iako, je u slučaju blokova veličine 256k razlika u brzini bila neprimetna, povećanjem ove vrednosti Sempron je počeo da zaostaje za Athlon-om 64 što je i logično imajući u vidu količinu L2 keš memorije kojom Sempron raspolaže. Kada je brzina rada sa keš memorijom u pitanju, šteta je što trenutno aktuelna verzija Science Mark programa ne radi kako treba sa Prescott jezgrom. Naime, Prescott bi trebalo da ima brži rad sa keš memorijom u odnosu na Athlon/Sempron procesore, a osim Sandra Cache benchmarka to nismo uspeli da potvrdimo u još nekom test programu.
3D Mark testovi
Ako se posmatraju CPU testovi u novim 3D Mark paketima (03 i 05) inferiornost Celeron procesora je jasno uočljiva. Ipak, u sveukupnom 3D Mark rezultatu, usled upotrebe brojnih optimizacija kojima Prescott jezgro raspolaže, razlika nije toliko dramatična. Ipak, stari 3D Mark 2001SE nije dovoljno optimizovan za nova jezgra, pa je ubeležio ogroman zaostatak Intel-ovog procesora za konkurencijom. Opet, kao i u slučaju prethodnih testova, razlike između Sempron 3100+ i Athlon 64 2800+ procesora su akademske i mogu se zanemariti.
Gaming testovi
Svaki komentar je suvišan! Ukoliko je zabavni softver primarno polje vašeg interesovanja Celeron zaobiđite u širokom luku! Ono što je najavio 3D Mark, dva popularna igračka naslova novijeg datuma su uspešno potvrdila. Razlika između Paris i NewCastle jezgra je ovog puta bila značajnija, ali ni u kom slučaju drastično velika.
Testovi realnih aplikacija
Jedino polje na kome je Celeron zablistao, a što je posledica odlično rešenog keš algoritma i niske latencije ugrađenih keš memorija, jeste DivX kompresija. Potrošnja novog Intel value procesora, je kao što smo i nagovestili osetno veća nego u slučaju Sempron procesora, pa i po tom pitanju AMD pulen odnosi glatku pobedu. Namerno nismo prikazali rezultate po pitanju zagrevanja, pošto smo, logično, Sempron i Celeron D testirali na različitim pločama, a naša sonda za merenje temperature je spletom nesrećnih okolnosti otkazala tokom jednog od testova.
Overclocking Iako se Celeron „budio“ i na 3.3 GHz, stabilan rad ostvarili smo na ~3230 MHz (147×22) uz značajno podizanje napona (čak 1.55V) Sa druge strane, u slučaju Sempron procesora ograničavajući faktor bila je matična ploča, pa nismo uspeli da procesor overklokujemo na vrednost višu od 2097 MHz (233×9) za koju nije bilo potrebno podizati radni napon. Ipak, ni overklok nije uspeo da izvuče Celeron sa začelja po pitanju performansi…
Na kraju testa… Šta reći osim da je AMD napravio odličan value procesor. Istini za volju, cenovno novi Sempron nije u rangu koji se očekuje od AMD-a, pa mu Athlon 64 2800+ opasno konkuriše, jer je zanemarljivo skuplji. I pored visokog model ratinga koji bi trebalo da Sempron uporedi sa Celeron procesorima, mišljenja smo da bi neki Celeron na 3.1 GHz, i pored svih svojih nedostataka, radio brže od Sempron-a odgovarajuće referentne oznake.
Mirne savesti, nakon detaljnog testiranja, u konkurenciji „Sempron vs Celeron“, preporučujemo svakako Sempron procesor. Prednosti AMD ponude su višestruke: počev od rashladnog sistema, preko potrošnje i zagrevanja, pa do osetno boljih performansi u odnosu na Celeron D 340. Osetljivo LGA775 podnožje sa veoma loše rešenim mehanizmom montaže kulera zadavalo nam je dosta muka tokom montaže i kasnijeg rasklapanja sistema. Sa druge strane socket 754 sistem ima veoma jednostavan mehanizam za montažu kulera i iako nije najbolji koji smo do sada imali prilike da vidimo (jedan od boljih svakako je mehanizam za montiranje „box“ kulera na Socket 478 platformi), svakako je bolji i manje rizičan od Intel LGA775 sistema montaže. Veća potrošnja Celeron D procesora je posebna priča, pošto generiše veliki nivo toplote, pa tako Intel-ov procesor ima radnu temperaturu koja je par desetina stepeni viša u odnosu na AMD Sempron. Po pitanju performansi smo dovoljno rekli, pa ne vidimo realno opravdane razloge koji idu u prilog Celeron D procesoru naspram Sempron-a. Ruku na srce, izgleda da je i Intel svestan svih nedostataka svojih procesora, pa npr. Celeron D 340 košta desetak eura manje nego Sempron 3100+ koji po našem mišljenju ima previsoku cenu, posebno u poređenju sa najsporijom Athlon 64 procesorom. Samim tim, ako se uzmu u obzir sva tri testirana procesora, naša preporuka ide svakako ka Athlon 64 2800+ modelu, a ukoliko pravite izbor između Celeron-a D i Socket 754 Sempron-a dileme ne bi trebalo da bude: Sempron 3100+ je definitivno bolji procesor. To ima posebnog značaja ako se uzme u obzir činjenica da će uskoro Celeron D procesori radnog takta nižeg od 2.93 GHz, dobiti jaku konkurenciju u vidu Sempron socket 754 procesora nižeg model ratinga od 3100+. Ako odnos performansi bude kao u slučaju dva ovom prilikom testirana procesora, onda je sasvim jasno ko će poneti brzinsku krunu u segmentu najjeftinijih procesora! AMD Sempron na test ustupio “Imtel Computers” Intel Celeron procesor na test ustupio “Asbis“