ASUS EAH5870 V2 Voltage Tweak Edition

ASUS EAH5870 V2 Voltage Tweak Edition

Godinama unazad AIB partneri kompanija NVidia i ATI sami razvijaju i dizajniraju specijalne verzije grafičkih kartica, koje na tržište stižu sa par meseci zakašnjenja u odnosu na referentnu verziju. Neke od ovih kartica dobijaju novi sistem za hlađenje, čime se snižavaju temperature i nivo buke, dok druge bivaju fabrički overklokovane radi nešto boljih performansi. Već smo testirali skoro dvadeset kartica iz Radeon HD5800 serije,

    Sadržaj

      Branko Maksimović

      ASUS EAH5870 V2 Voltage Tweak Edition

      Godinama unazad AIB partneri kompanija NVidia i ATI sami razvijaju i dizajniraju specijalne verzije grafičkih kartica, koje na tržište stižu sa par meseci zakašnjenja u odnosu na referentnu verziju. Neke od ovih kartica dobijaju novi sistem za hlađenje, čime se snižavaju temperature i nivo buke, dok druge bivaju fabrički overklokovane radi nešto boljih performansi. Naravno, sem prestiža, najvažniji razlog za predstavljanje ovakvih kartica je veća zarada – kompanija ovakvu kartu može da prodaje za više novca od referentnih modela, što automatski donosi i veći prihod… Još od trenutka predstavljanja Cypress čipa i Radeon 5800 serije proizvoda pre deset meseci, kao i saznanja koje je usledilo nedugo potom da će odgovor kompanije NVidia u vidu karti iz GeForce GTX400 serije prilično kasniti, bilo je jasno da će AMD imati ozbiljnu tržišnu prednost u narednom periodu, kada je u pitanju tržište grafičkih akceleratora više klase. Već u prvim testovima utvrđeno je da Radeon HD5850 i HD5870 imaju i priličan overklok potencijal, pa je veliki broj primeraka bez problema dostizao brzine čipa veće od 950MHz, a bilo je i primeraka koji su uz dizanje voltaže preskakali i barijeru od 1GHz. Naravno, već tada je bilo jasno da ćemo pre ili kasnije videti i farbrički overklokovane modele, ali se malo ko nadao da će to biti baš ovoliko kasnije. Primarni razlog zašto smo na prve OC verzije čekali više od pola godine, čini nam se daleko duže nego sa bilo kojom drugim grafičkim kartama u bližoj istoriji, je relativno loš i svakako nedovoljno pouzdan proizvodni proces kompanije TSMC. Još od prvih najava bilo je jasno da ova tajvanska fabrika ima dosta problema sa 40nm procesom proizvodnje, ali je pravi dokaz usledio tek po predstavljanju prvog komercijalnog čipa proizvedenog u njemu. RV740, glavni element Radeon HD4770 grafičkih akceleratora, pokazao je napredak u sferi potrošnje i brzine, ali ipak manje nego što se očekivalo. Naravno, najvažniji dokaz lošeg stanja je bila nedovoljna dostupnost ovih kartica, što znači da je yield ispravnih čipova bio prilično mali. U AMD-u su svesno ušli u ovaj rizik, jer je ovaj čip poslužio da se sa Radeon 5000 serijom izbegnu neke od zamki lošeg proizvodnog procesa.

      Kako se situacija sa dostupnošću veoma sporo popravljala, čak i nakon lansiranja kompletne Evergreen familije čipova, na tržištu je postojala stalna nestašica Radeona nove generacije, što je i dovelo do skoka preporučene maloprodajne cene (MSRP). Ukoliko se tome doda i potpuni nedostatak bilo kakve ozbiljne konkurencije, taj skok uopšte nije bio mali, pa i danas Radeon HD5850 i HD5870 kartice često koštaju više nego prilikom inicijalnog predstavljanja. Štaviše, na našem tržištu koštaju i nešto više nego ranije, najpre zbog promenjenog odnosa dolara i evra, a onda i jako male količine ovih kartica koje se uvoze. U takvoj situaciji, kada lepo zarađuju pukim prepakivanjem referentnih kartica i ionako prodaju sve što dobiju, AIB partneri imaju nemaju potrebe da ulažu novac i vreme u razvoj skupljih kartica. Međutim, ASUS ne bi bio vodeći svetski proizvođač core komponenti da i u vreme recesije (koja je sada više vezana za IT industriju nego ekonomiju generalno) ne prave prijatna iznenađenja u visokoj klasi. Nedavno je predstavljena Dual-GPU Radeon HD5870 kartica (dakle, nešto što je jače od Radeona HD5970, koji je zapravo 2 x Radeon HD5850), kao i posebna, Matrix serija Radeona HD5870.

      Kartica na testu – ASUS Radeon HD5870 OC V2 (ASUS EAH5870 V2)

      Već smo testirali dosta Radeon HD5870 kartica, ali pre nego što počnemo sa njenim detaljnijim opisom, pogledajmo koje razloge ASUS daje kada kaže da EAH5870 V2 kartica najbolja u svojoj klasi.

      U pitanju je akcelerator koji spada u klasu Xtreme Design proizvoda, koji se još, recimo, primenjuje i kod matičnih ploča. Dakle, ono što je Ultra Durable za Gigabyte, to je Xtreme Design za ASUS. Ili je više od toga, s obzirom na to da je sam spisak tehnologija koje ASUS nabraja impresivan – nije nam ni palo na pamet da je proizvod koji je ATI već napravio sjajnim u samom startu moguće toliko unaprediti. Recimo, hlađenje je jako bitna komponenta svakog dela računara koji na sebi ima kompleksan procesor. Ventilator je jedan od ključnih delova rashladnog sistema, a ASUS je kreirao poseban “dust proof fan” čiji je motor i kug-lager mehanizam smešten u dodatno kućište kako bi bio izolovan od mikro-čestica prašine. Time je, tvrde u ASUS-u, produžen radni vek ventilatora za 10 hiljada časova!
       

      Druga bitna tehnologija je GPU Guard, koja je tu da zaštiti PCB i sam GPU od mogućeg oštećenja tokom instalacije third-party VGA kulera. Između slojeva PCB-a ubačeni su posebni slojevi koji ojačavaju štampanu ploču i čine je otpornijom na savijanja. Fuse Protection je sistem koji se sastoji od para malih osigurača koji će “uskočiti” ako se desi da do kartice ipak stigne viši napon od onog koji je potreban, tj. napon koji bi oštetio neku komponentu na kartici. Jasno je da matične ploče i napajanja već imaju ovakve zaštite, ali eto, ako one podbace, lepo je znati da će video kartica ostati živa. Uostalom, to je i dobro osiguranje za samu kompaniju ASUS, jer će u žestokim OC situacijama, kada kartica ume da povuče i 25-26 Ampera, možda doći do kratkih udara visokog napona.
       

      Osim hardverskih poboljšanja, tu je i poznati ASUS SmartDoctor, koji kod ove kartice dopušta podizanje napona na bezbednih 1.35V (Matrix serija HD5870 akceleratora u ovom programu može da ide i do 1.65V, što je zaista previše). U pakovanju uz karticu stiže i kompletna igra STALKER Call of Pripyat!

      ASUS EAH5870 V2

      Osma po redu (!!!) Radeon HD5870 kartica koju smo testirali stigla nam je, ponovo, iz kompanije ASUS. U pitanju je modifikovana verzija 2.0 retail modela ove kartice koja dolazi u Voltage Tweak izdanju i običnom, a koja ima i kraći PCB, kao i veći broj poboljšanja referentnog  dizajna, bilo da se radi o efikasnijem hlađenju, kraćem PCB-u, stabilnijem radu u overklokovanim uslovima (što rezultuje, na kraju, i boljim OC rezultatima).

      Od opreme, bar u našem slučaju, u kutiji i nismo zatekli ništa specijalno, osim najvažnijih stvari (dva molex-to-6-pin adaptera, CD sa drajverima, HDMI i DVI adaptere i uputstvo). ASUS EAH5870 V2 je jedna od najbržih “stock” Cypress kartica, a kao što znamo, Cypress je gotovo godinu dana kako je predstavljen najbrže Single GPU izdanje Evergreen tehnologije. Dakle, tu su svih poznatih 1600 streaming jedinica o kojima smo više puta detaljno pisali (pogledajte i sami na ovoj i narednim stranicama) i koja radi ne na  868 MHz, dakle, za 18 MHz više od referentnog modela. 1GB GDDR5 memorije radi na 1200 MHz, efektivnih 4.8GHz, što daje propusnu moć memorije od 4.8 gigabajta po sekundi. Cypress je samo jedan proizvod Evergreen familije, tj. generacije i predstavlja Single GPU high performance rešenje.
       

      Kartica koju danas testiramo nosi naziv ASUS EAH5870 V2 i trebalo bi da ima cenu od oko 400 evra na našem tržištu, odnosno da bude oko 20-30 evra skuplja od referentnih modela. ASUS EAH5870 V2 je prilično dugačka kartica, ali je kraća od referentne koja je duga 267 milimetara, za gotovo 18 mm.  To znači da je dugačka otprilike kao i Radeon HD4870X2, ali i GeForce GTX285 i GTX295 akceleratori, odnosno nešto kraća od GeForce GTX 480. Plastični poklopac je drugačije dizajniran od originala, a na vama je (pogledajte slike) da prosudite da li je lepša ASUS ili ATI verzija. Kartica i dalje deluje prilično monolitno, nešto je “uglastija”, ali opet manje elegantna od referentnog modela. S druge strane, za nijansu je agresivnija i na prvi i na drugi pogled.

      Na poleđini uočavamo da kartica nije prekrivena metalnim poklopcem koji bi imao funkciju da zaštiti komponente, ali je zato tu ASUS GPU Guard. Sam PCB, tj. layout je relativno jednostavan za ovako naprednu karticu ali se kod ASUS EAH5870 v2 modela dosta razlikuje od digitalne varijante koja je primenjena kod referentnog modela.

      Počevši od većeg, redizajniranog labyrith ventilatora do poboljšanog sistema za hlađenje, ASUS EAH5870 v2 je zaista poseban u Cypress svetu. Oko čitavog PCB-a postavljen je i dodatni alu-frejm koji dodatno štiti samu karticu, ali zaista posebna stvar je njena naponska jedinica. ASUS je pri dizajnu iste išao po principu već viđenom na novim X58 matičnim pločama, a to je – back to basics. Dakle, dizajn po old-school principu. Referentne karte se oslanjaju na digitalnu naponsku jedinicu i pametne kontrolere za regulisanje napona po DrMOS principu, dok ASUS EAH5870 V2 koristi softver za kontrolu napona i konvencionalnu analognu MOSFET/choke naponsku sekciju.

      Za razliku od Volterra čipova koje kontrolišu DrMOS naponsku jedinicu na većini Radeon HD5870 kartica, ASUS EAH5870 V2 naponska sekcija se oslanja na UP6208AM PWM kontroler koji, naravno, ima I2C podršku za softversku kontrolu napona. Umesto četiri faze kod “originalnog” modela, kod EAH5870 V2 je prisutno sedam faza (6-phase je za GPU, a jedna za VRAM). Takođe, tu su i dva uP6205 kontrolera i uP7704 regulatora za fino doziranje napona u specifičnim situacijama, a zanimljivo je da se ovi kontroler čipovi nalaze i na referentnim karticama, kao i na nekim custom dizajniranim HD5870 modelima, kao što su Sapphire-ov Vapor-X ili MSI Lightning. Sa zadnje strane uočavamo nešto manje komponenti u odnosu na referentni model, najpre zbog prirode naponske jedinice na ASUS EAH5870 V2 modelu.

      Kartica se napaja preko PCIe x16 magistrale i dva dodatna PCI Express konektora, šestopinski i osmopinski, što znači da ASUS EAH5870 V2 nikad ne može da povuče više od 250W struje (300W po nekim izvorima, jer bi 8-pin PCIe konektor u teoriji mogao da isporuči čak 150W). Zapravo, za ovu karticu AMD navodi da će joj u bilo kom trenutku biti dovoljno maksimalno 188W i to u peak-ovima. Svakako, postoje i modeli koji imaju fabrički volt-mod i rade na višim naponima (standardni napon za Cypress je 1.212V), a koji umesto 6-pin + 8-pin kombinacije koriste dual 8-pin priključke.

      Standardni Radeon HD 5870 poseduje čak četiri video konektora spremnih za prikaz XHD rezolucije. Dva DVI-I konektora i jedan HDMI je nešto što smo očekivali, ali pozdravljamo i prisustvo novog DisplayPort priključka. Dakle, ASUS EAH5870 V2 ima HDMI, DisplayPort i DL-DVI. Kada se jednom rasklopi rashladni sistem, prvo što ćete zapaziti je da je GPU zarotiran za 45 stepeni u odnosu na ravan matične ploče, baš kao i R600 (Radeon HD2900XT) i iznenađujuće je mali, ako vam u glavi ostane informacija o tome da je unutra “spakovano” 2.15 milijardi tranzistora. Nakon toga se vrlo lako uočava da ASUS EAH5870 V2 koristi standardne Samsung GDDR5 memorijske čipove. Osam K4G10325FE-HC04 čipova kapaciteta od jednog gigabita, rade na naponu od 1.5V i sposobni su za frekvenciju od 1250 MHz (5 GHz, efektivno). Na kartici su podešeni na 1200 MHz (4.8 GHz).

      Plastični poklopac prekriva čitavu površinu PCB-a, a primetno je da se rashladni sistem, po konceptu, nije bitno promenio u odnosu na prethodna Single GPU rešenja. Poklopac jeste drugačiji, ali je ispod njega “kuler” koji je prilagođen novom layout-u. Ipak, poboljšanja su vidljiva – čitav kuler je izrađen od bakra, uključujući i tri toplotne cevi, dve promera osam, i jedna sa promerom od šest milimetara. Mesto na kome kuler dodiruje GPU, na njegovim ivicama, posebno je ojačano i precizno obrađeno kako bi bakarni umetak na donjoj strani na najbolji način legao na površinu jezgra. Sam rashladni sistem se po konceptu ne razlikuje mnogo od onog kod Radeon HD4890 kartica, ali je dosta masivniji i kvalitetniji od alu-rešenja koja smo videli na referentnom Radeon HD5870 modelu. Bakarna baza koja dodiruje jezgro i memoriju je masivna i duga, a takođe je jako dobro ispolirana. ASUS ne koristi Direct-Cu sistem bakarnih cevi (postoji poseban model sa ovim načinom hlađenja), ali se ipak može reći da je hlađenje impresivn- bar zato što se vidi da se na njemu, kao i na naponskoj jedinici, nije nimalo štedelo. Kuler je načinjen samo od bakra, tu uključujući i glavni radijator sa listićima.

      Princip funkcionisanja se nije promenio – ventilator uvlači hladniji vazduh u tunel u kome se nalaze zagrejani listići koji su preuzeli toplotnu energiju sa baze kulera. Toplotna energija se predaje vazduhu koji velikom brzinom prolazi kroz tunel i izlazi van kućišta, što je vrlo bitan detalj i što je jedna od osnovnih razlika u odnosu na single-slot kulere koji umeju da zagreju unutrašnjost sistema (temperaturu matične ploče, pa čak i samog procesora). Ventilator kod ASUS EAH5870 V2 akceleratora je nešto tiši nego što smo očekivali da će biti, što nam se prilično dopalo – ova velika kartica je prilično tiha u radu. Ono što je, pak, važnije je nešto što smo već nekoliko puta pomenuli, a to je potrošnja u stanju mirovanja koja iznosi impresivnih 27W. Poređenja radi, u idle režimu, Radeon HD4870 je trošio čak 90W. Kao što smo već pisali na prethodnim stranicama, ovako niska potrošnja je sada moguća jer RV870 može čak i GDDR5 čipove da stavi u low-power režim, tako bitno smanjujući radne napone i potrošnju memorijskih čipova koji su zbirno jednako veliki potrošači kao i sam GPU.

      Test Setup

      PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:

      Procesor

      Intel Core i7 920 @ 4000 MHz

      Matična ploča

      ASUS P6T Deluxe OC Palm Edition Intel X58 Chipset

      Memorija

      3 x 2Gb Geil PC2-16000 2000 MHz @1.65V

      Hard Disk

      Samsung SpinPoint F1, 320 GB, 16MB Cache
      Western Digital Caviar Black 7500 AALS, 750GB, 32MB Cache

      Video Karte

      NVIDIA GeForce cards tested on ForceWare 197.41 Windows 7 x64
      AMD Radeon cards tested on Catalyst 10.5

      Monitor

      Samsung SyncMaster 244T / 245T

      Cooling, Case, PSU

      CoolerMaster Hyper Z600
      CoolerMaster Cosmos ESA 1010*
      CoolerMaster Ultimate Circuit Protection 1100W*
      * – ustupio Cooler Master

      DVD uređaj

      Optiarc DVD Recorder, SATA II

      Optički uređaj

      Pioneer Blu Ray reader

      Operativni sistem

      Windows 7 Enterprise Edition 64-bit

      FutureMark 3DMark 06 Pro

      Pretposlednje izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Tri prerađena testa iz verzije “05” koriste Shader Model verzije 2.0, dok najnoviji zahteva SM3.0 i 256 MB video memorije. Sva tri game demoa su izuzetno zahtevna, karakteriše ih još veći broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, particle efekti, dinamične i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta), ali i dosta postprocesing efekata. Novi test – Deep Freeze je grafički najimpresivniji, a novi 3DMark ima i napredni CPU test, koji simulira upotrebu A.I. rutina u igrama, kao i kalkulacije vezane za samu fiziku.
       

      FutureMark 3DMark Vantage
       

      Iako nije toliko vizuelno impresivan kao njegovi prethodnici, 3DMark Vantage je zapravo dosta bolje osmišljen GPU i gaming benchmark uopšte. Pažnja je ovoga puta usmerena na funkcije koje se izvršavaju ili će se uskoro izvršavati unutar igračkih “endžina”, a ne na sam artwork. Prvi od dva grafička testa, Jane Nash (Graphics Test 1) testiraju simulaciju tečnih povšina i generisanih tekstura, kao i GPU-kalkulisane sisteme čestica, a u čitavoj sceni se u realnom vremenu u obzir uzimaju i uticaj gravitacije na objektima (pa i na “objektima” glavne junakinje), zakon inercije i impulsa sile (prva dva Njutnova zakona), kao i zakon akcije i reakcije, uz uticaj otpora vazduha. Fiziku kalkuliše GPU, a da sve ne bi ostalo samo na kalkulacijama “ispod”, 3D scena je opterećena brojnim dinamičkim izvorima osvetljenja sa kompleksnim senkama, a voda, koja je refleksivna i refraktivna, se ne pomera na predefinisan način, već se svaki talas u realnom vremenu i dinamički generiše. Drugi test, New Calico, podseća na igru X3:The Threat i ne sadrži objekte sa skinovima (bez zglobova), ali zato poseduje ogroman broj objekata u sceni, sa shadow mapama različitog tipa. Po prvi put u 3DMark benchmark programu, prisutni su i global raytracing efekti ((Parallax Occlusion Mapping, True Impostors i volumetric fog). Treći test pokušava da izmeri performanse CPU-a u kalkulacijama veštačke inteligencije i fizike. Broj “gejtova” kroz koje proleću avioni je srazmeran broju jezgara sistemskog procesora, a ako u sistemu posedujete i hardver za kalkulaciju fizike (PPU), ovaj broj se povećava za tri. Nakon, standardnih, na red dolaze i “sintetički” testovi: texture fillrate, color fillrate, paralax occlusion mapping, gpu clothing, particles, noise…
       

      Unigine DirectX 11 Heaven Benchmark 2.0

      Kompanije Unigine je predstavila svoj prvi DirectX 11 benchmark pod nazivom “Heaven”, koji koristi sopstveni 3D rendering engine, koji ima codepath za izvršavanje pod OpenGL, DirectX 9, 10 i 11 verzijama API-ja. Demo izgleda u najmanju ruku impresivno, te za sobom ubedljivo ostavlja sve što je FutureMark uradio u poslednjih nekoliko izdanja svojih benchmark programa. Kao i većina prvih DirectX 11 benchmark programa i igara, i “Heaven” u DX11 modu podržava i žestoko se oslanja na hardverski tesselation za prikaz izuzetno detaljnih površina na objektima, kao i naprednu implementaciju screen-space ambient occlusion (SSAO) tehnologije. Pored svega, tu su i volumetrijski efekti za prikaz detaljnih, realističnih oblaka. Posebno je interesantna opcija walk ili fly through, pa nam je izuzetno žao što ovaj demo nikad nije prerastao u neku igru. Mi smo koristili novu DirectX 11 verziju (2.0) koja ima još detaljniji “tesselation”…

      Call of Juarez: Bound in Blood benchmark

      Call of Juarez: Bound in Blood je multiplatformska TPS igra i nastavak čuvenog western hita istog naziva, koji je izašao samo za PC platformu. Pokreće ga četvrta generacija Chrome Engine-a, koja i u implementaciji za PC, ali i za Xbox 360 i PS3 podržava per-pixel metode osvetljenja i senčenja (normal mapping, virtual displacement mapping, environment mapping) kao i napredniju implementaciju deffered shading-a, doduše samo kroz DX10 verziju na PC platformi. Prikaz terena je realističniji nakon što je uveden poseban geo-mipmapping algoritam koji smanjuje broj poligona i žestoko se oslanja na height-map shader. Postprocessing efekti uključuju i maksimalno 64-bitni HDR, dinamičke i statičke meke senke, full screen motion blur, bloom, glow, depth-of-field, ambient occlusion, tone-mapping, edge AA, itd. Mi smo testirali kroz prvi “built-in” test, uz maksimalan nivo detalja, u DirectX10 okruženju. Pogledajmo rezultate:

      Call of Duty: Modern Warfare 2

      Call of Duty: Modern Warfare 2 je sledeća u nizu modernih arkadnih simulacija građanskih ratova i drugih političkih i verskih okršaja širom planete zemlje. Baziran je na unapređenom “motoru” svojih prethodnika, posebno verzija World at War i Modern Warfare. Broj detalja odnosno dešavanja u sceni u svakom trenutku je izuzetno veliki, bilo da su u pitanju sitnice poput mapiranja neravnina, bloom i HDR efekti, dinamičke senke i osvetljenja, efekti eksplozija i dima ili sveprisutni depth-of-field tokom zumiranja. U igri svaki metak prolazi kroz materijale kroz koje bi prošao i u realnoj borbi (drvo, staklo, tanak metal), uz adekvatno usporenje i izmenu pravca. Igra koristi DirectX 9.0 i DirectX 10, a mi smo, naravno, testirali sa najvišim brojem detalja. Pogledajmo rezultate:
       

      Resident Evil 5 benchmark

      Ova survival horror igra je inicijalno razvijena za Xbox 360 i PlayStation 3, a nedavno se pojavio i Benchmark Demo za PC, ali i kompletna igra. Razvojni tim Capcom stoji iza naslova kakvi su Lost Planet i serijal Onimusha, pa je jasno da je grafička prezentacija na visokom nivou, a posebne reči hvale se mogu uputiti za optimizaciju, jer je ova igra, kao jedna od najlepših akcionih arkadnih igara ovog tipa na PC plaformi istovremeno i jedna od najmanje zahtevnih. Engine se oslanja uglavnom na funkcije DirectX 9.0c API-ja, mada igra zvanično podržava DirectX 10, ali ne koristi njegove napredne mogućnosti. Na PC platformi, igra podržava i GeForce 3D vision sistem naočara koji omogućava dublji “immersion” u samu igru. U benchmark demou, koji je izašao mesecima pre same igre, sva podešavanja smo postavili na maksimum i testirali sa i bez anisotropic i antialiasing filtera. Testirali smo DirectX 10 verziju. Pogledajmo rezultate:
       

      Dawn of War II

      Dawn of War II je strateška i role-play igra smeštena u Warhammer 40,000 univerzumu i bazirana je na Essence 2.0 verziji engine-a. Prethodna verzija je pogonila igre Company of Heroes sa nastavcima (Opposing Fronts i Tales of Valor), a mi smo istu koristili nekoliko godina. Aktuelna verzija, Essence 2.0 donosi mnoge nove tehnologije, pa i Dawn of War II izgleda znatno atraktivnije od pomenutih prethodnika. Tako je sada u engine-u podrška za High Dynamic Range osvetljenje, dinamičko osvetljavanje i senčenje, normal mapping i napredna skeletalna animacija. Takođe, Dawn of War II je prva RTS strateška igra koja je donela i detaljan prikaz lica pri većem zoom-u na boljno polje, tu uključujući i facijalne animacije! Naravno, mi smo koristili najzahtevnija podešavanja u okviru same igre, koja poseduje i sopstvenu benchmark skriptu.

      BattleForge

      Umesto serijala BattleField i njegovih brojnih nastavaka, ovoga puta smo se odlučili da koristimo nešto adekvatniju igru za merenje performansi modernih grafičkih akceleratora. U pitanju je BattleForge, igra koju je razvio Phenomic, koji je zaslužan i za fenomenalni Spellforce RTS-RPG serijal igara. Igra je, kao i njeni prethodnici u svoje vreme, izuzetno napredna i atraktivna, a oslanja se na DirectX 10.1, što donosi i podršku za osnovnu verziju SSAO. Unutar igre postoji i benchmark demo, koji je prilično zahtevan, čak i za ono što ćete tokom igranja iste igre iskusiti (ako se neko seća Quake III Crusher demoa, zna na šta mislimo), jer je u sceni fenomenalan broj jedinica sa puno detalja, detaljne teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičko osvetljenje i senke, pomenuti SSAO, te post processing efekti. Igru smo testirali na najvišim setovanjima:

      Far Cry 2 Benchmark

      Nastavak jedne od najimpresivnijih igara svog vremena, fenomenalnog FarCry-a, koristi posebno razvijani Dunia Engine. Ovaj engine podržava sve moderne efekte DirectX 9.0c API-ja za prikaz grafike, ali i napredne mogućnosti kao što su destruktivni teren i objekti, dinamičko širenje vatre u odnosu na vremenske uslove i vetar, specijalne atmosferske efekte (realne simulacije oluje), izmene dana i noći, napredni ne-skriptovani A.I. Engine podržava DirectX 9.0c, ali i DirectX 10, a posebna pažnja pri njegovom razvoju poklonjena je optimizaciji za Xenos GPU na Xbox 360 konzoli. Generalno, Dunia Engine implementiran u Far Cry 2 jeste manje grafički zahtevan of Cry Engine 2 “motora” koji se koristi u igrama Crysis i Crysis Warhead. Mi smo koristili maksimalan nivo detalja, plus dodatnu modifikaciju za dalje iscrtavanje detaljnijih objekata (povećan ukupan LOD) i kompletne 3D vegetacije na daljim udaljenostima od “kamere”.

      Crysis Warhead

      Šta reći o najdetaljnijoj, grafički najimpresivnijoj igri i najzahtevnijoj igri današnjice – Crysis – ili o njenoj kraćoj, ali još intenzivnijoj stand-alone ekspanziji – Crysis Warhead?. U odnosu na bilo koju drugu igru koja vam može pasti na pamet – Crysis uz najviša setovanja izgleda bar za dva koplja iznad, što je iznenađujuće za naslov koji puni svoju treću godinu postojanja na tržištu. Tokom testiranja smo koristili Ultra Quality Screenshot Config podešavanja aktuelnog CCC mod-a (bez Time of Day modifikacije), koji omogućava još veću daljinu iscrtavanja, veći broj dinamičkih osvetljenja i senki, precizniji enviroinment mapping i refleksije. Osim toga, vredi napomenuti da je u pitanju apdejtovana, 1.21 verzija igre koja je donela i 64-bitni Crysis.exe fajl, pa je tako i Crysis Warhead testiran pod DX10/Windows 7 okruženjem, naravno, baš sa ovom verzijom same aplikacije.

      Left 4 Dead 2

      Nama veoma drag serijal Half Life, zamenili smo modernijom i intenzivnijom surival-horor akcionom igrom, koja poseduje ugrađeni benchmark demo. Left 4 Dead 2 je poslednji hit iz Valve radionice, a kao i njegov prethodnik, izrađen oko poboljšane verzije Source 2.0 endžina, korištenog još i u poslednjoj HL2 Episode 2 igri. Igra je smeštena u apokaliptičnu blisku budućnost, nakon pandemije virusa koji je veći deo planete pretvorio u zombije na stereoidima, dok je deo preživelih ostavio da rade upravo to – preživljavaju. Igra je najzanimljivija u kooperativnom multiplejer režimu, koji se može igrati kao versus mod (slično deathmatchu) ili kao co-op kampanja. Poboljšanja na Source “motoru” obuhvataju bolju podršku za višejezgarne procesore, animacija koja se oslanja na integrisani fizički endžin, prilično je dorađen i AI, a dodate su i novine koje nismo viđali u Half Life igrama, kakvi su self-shadowing, normal mapping i veliki broj post-processing trikova koje Valve objedinjuje pod nazivom cinematic visual effects (color contrast, sharpening, multi-focusing, film grain, vignetting itd.). Pogledajmo rezultate koje smo postigli uz najviši nivo detalja.

      S.T.A.L.K.E.R: Call of Pripyat

      Nakon izlaska naslova S.T.A.L.K.E.R.: Shadow of Chernobyl i Clear Sky, ukrajinski razvojni tim GSC Game World se ponovo okušao u oživljavanju Zone, kroz poslednje izdanje iz serijala: Call of Pripyat Clear Sky. Ovoga puta, kontaminirana teritorija pod nazivom Zona izgleda još impresivnije nego ranije, jer nova verzija engine-a podržava neke od najnaprednijih i najzanimljivijih DirectX 11 specijaliteta. Pored mnogobrojnih novih i starih efekata poput smene dana i noći, realističnih sunčevih zraka, kiše, munja, mokrih materijala, tu su sada i impresivni High Definition Ambient Occlusion (HDAO), zatim realističniji modeli zahvaljujući hardverskoj podršci za Tesselated Game Characters, ali i posebni DX11 Contact Hardening Shadows. HDAO omogućava da ambijentalna svetlost realistično prodre i do prostora u kome nema direktnog izvora svetlosti, te rasipa baš kao i u realnom svetu, ali bez implementacije zahtevnih radiosity senčenja. Uz per-sub-pixel preciznost izvršavanja shader rutina, “Zona” nikad nije izgledala realnije. Mi smo koristili demo koji je posebno kreiran samo za testiranje performansi grafičkog podsistema.

      Colin McRae DIRT2

      Još arkadniji i dodatno udaljen od “realnosti” kojima je nekada, bar na momente težio originalni Colin McRae naslov, DiRT 2 koncipiran je slično kao i drugi Codemasters-ov hit, (GRID), sa kojim deli i engine na koji se oslanja. Ego, unapređena verzija Neon endžina, korištena u prvom DiRT-u (1997.), donosi realističniji “damage model”, preciznije osvetljenje i sistem senki, a usput je dosta bolje optimizovan od prethodnika, posebno kada je multi-threading u pitanju. Igra je inicijalno razvijana za Xbox360, ali je u odnosu na ovu verziju posebno poboljšana i dorađena za DirectX 11 kartice, pa je tu podrška za sistem koji povećava broj poligona, što se posebno dobro vidi na efektima talasanja vode i pojedinim animiranim modelima i površinama u igri. Nakon primene modernih motion blur, bloom, HDR i drugih post-processing efekata, igra zaista izgleda fenomenalno. Mi smo sve opcije postavili na maksimum. Pogledajmo rezultate:

      Tom Clancy's H.A.W.X.

      H.A.W.X je borbena avio simulacija arkadnog tipa, koja poseduje i priču koju je osmislio čuveni američki pisac Tom Clancy, direktni krivac za veliki uspeh hit serijala kakvi su Rainbow Six, Ghost Recon, Splinter Cell i EndWar. Radnja koja prati tok igre, prepliće se upravo sa naslovima Tom Clancy's Ghost Recon Advanced Warfighter 1 i 2, kao i RTS igrom EndWar. H.A.W.X poseduje dva moda – safe (ERS) i advanced (ERS off), pri čemu je ovaj drugi i vizuelno dosta atraktivniji, ali i za nijansu realniji (avioni dosta lakše padaju u kovitlac). Ipak, treba znati da igra predstavlja najčistiju moguću arkadu, jer sa avionima ne možete nigde sleteti, ali ni usporiti ispod 900 km/h, čak ni sa onim koji to u realnosti mogu (npr. Sea Harrier britanske mornarice). Modeli aviona su vrlo detaljni, a teksture i okolina skoro foto-realistični (korištene su GeoEye Earth-imaging IKONOS mape). Sama igra je prilično dobro optimizovana, pogotovo ako je pokrenete u DirectX 10.1 modu (na odgovarajućoj kartici, naravno), a mi smo testirali na najvišem nivou detalja.

      Metro 2033

      Kao i S.T.A.L.K.E.R, i ovo je jedna od igara koja dolazi iz “istočnog bloka”, jer su na njoj radili programeri i dizajneri zaduženi baš za pomenuti naslov, okupljeni u novom timu (4A Games). Igru pokreće moćni engine koji je portovan i za Xbox 360, PlayStation 3, ali je u startu razvijan za Windows platformu. Prema onome što se zna, engine ima dosta toga zajedničkog sa poslednjom iteracijom X-Ray “motora” koji je korišten za igru S.T.A.L.K.E.R.: Shadow of Chernobyl, a u verziji za PC podržava i NVIDIA PhysX i DirectX 11. Sama igra Metro 2033 izgleda značajno bolje na high-end PC računaru nego u verzijama za konzolu, pa osim realističnih senki i osvetljenja, velikih tekstura i uverljivih efekata kiše, munja i različitih materijala i podloga, tu su ponovo i impresivni High Definition Ambient Occlusion (HDAO), te ultra-detaljni modeli na kojima je primenjen “tesselation”, posebne DX11 senke itd. Mi smo, naravno, uključili sve što je bilo moguće i krenuli u testiranje…

      Just Cause 2

      Just Cause 2 je sand-box igra razvijana za PC, Xbox 360 i PS3, ali koja nije samo još jedna prosečna multiplatforma koja izgleda veoma slično na sve tri igračke konzole. Avalance Engine 2.0 je veoma skalabilan, pa na igračkim konzolama izgleda prilično dobro, ali rudimentarno u odnosu na vizuelnu raskoš koja se postiže na jakim PC računarima sa akceleratorima koji podržavaju DirectX 11. Osim ogromnih prostranstava kakvi do sada nisu viđani u jednoj PC igri, a koji se sasvim slobodno mogu uporediti sa prostorno znatno manjim Crysis mapama, Just Cause 2 nudi i daleko bolju optimizovanost, te brz i tečan realtime rendering realističnih senki i osvetljenja, sve sa velikim i detaljnim modelima i teksturama, kao i uverljivim efektima eksplozija, dima, magle, te meteoroloških uslova… Tu su, naravno i impresivni DOF, realističan haze i subsurface scattering, kao i SSAO, dok vodene površine podržavaju i DX11 “tesselation”. Testirali smo sa maksimalnim detaljima…

      Oveclocking

      Uz pomoć  ASUS SmartDoctora i maksimalnog radnog napona od 1.35V smo došli sa standardnih do 1010 MHz za core i 1270 MHz za memoriju (1010/5080 MHz). Ovo su fantastično visoke vrednosti za pomenuti radni napon, a koliko smo uspeli da vidimo, čitava serija ASUS V2 kartica, pod uslovom da radi na 1.35V za GPU (memoriji je nemoguće podesiti napon) može da se “klokuje” do oko 1000 MHz za GPU, što nije uvek važilo za referentne modele. Pogledajmo rezultate:

      Zaključak

      ASUS EAH5870 V2 smo posmatrali kao posebno dizajniranu Radeon HD5870 karticu, ali ne kao na jednu od posebnih serija koje koštaju solidno više od referentnih modela. Zbog toga nismo očekivali da od standardnih kartica ove klase bude tiša, brža i da manje troši, već da samo bude lepo osveženje i varijacija na temu koja je ostala ista. Ipak, ASUS je sa v2.0 serijom kartica uspeo da napravi pomak kada su overkloking dometi u pitanju i to već na “bezbednim naponima” kao što je u ASUS SmartDoctor softveru maksimalno dozvoljenih 1.35V. ASUS-ov Radeon HD5870 V2 je Cypress sa kvalitetnom 7-phase “analognom” naponskom jedinicom i moćnijim bakarnim hlađenjem ipak kartica koja pruža više od mora “klonova” kakvih je i previše u Radeon HD5870, pa i svakoj visokoj klasi 3D akceleratora. I kada smo od predstavništva ASUS kancelarije dobili informaciju da će sve naredne serije ovih kartica biti blago overklokovane, te da će koristiti novi PCB dizajn i stizati sa nekom vrednom originalnom igrom (u ovom slučaju je to poslednje izdanje S.T.A.L.K.E.R.-a), a da neće koštati više od modela vanilla modela koji su se do sada prodavali, razmišljali smo se da testiranom modelu damo zvaničnu preporuku. Ipak, smatramo da za ASUS EAH5870 V2 postoji konkretnija nagrada – uostalom, 1 GHz za GPU na ne tako visokom naponu i “za svaki dan” ne zvuči kao loša stvar, pa smatramo da je nagrada Benchmark Extreme Overclocker primerenija ovom proizvodu.

      Iako je Cypress prilično velik i kompleksan 40-nm GPU koji ume da se zagreje tokom modifikacija napona i overkloking sesija na standardnim karticama, rashladni sistem na ASUS EAH5870 V2 kartici drži temperaturu gotovo uvek ispod 70 stepeni, čak i tokom našeg najintenzivnijeg testiranja pri većim radnim naponima i frekvencijama i sve to u zatvorenom kućištu. Šta više i novo možemo reći o kartici čije performanse po uloženom novcu hvalimo iz teksta u tekst. Naravno, voleli bismo da je cena niža, ali zbog nepovoljnog odnosa dolara i evra, situacija je, nažalost takva kakva je. NVIDIA ne poseduje konkurenta koji bi ugrozio Radeon HD5870 – u njegovom cenovnom opsegu. Ako bi NVIDIA mogla da koriguje cenu GTX480 modela, ATI bi sasvim očekivano ispratio ovo sniženje, ali je za sada situacija ovakva kakva je, pa će Radeon HD5870 biti jeftiniji samo kada bude na kraju svog tržišnog života.


      ASUS EAH5870 V2 – Benchmark Extreme Overclocker Award

      U svojoj osnovnoj funkciji, a to je igranje igara i akceleracija multimedijalnih sadržaja – ovaj proizvod predstavlja jednu od najbržih i tehnološki najnaprednijih 3D karticu sa jednim GPU-om na tržištu. ASUS EAH5870 V2 ume da povuče relativno mnogo “struje” kada je po opterećenjem, ali je impresivno štedljiv kada ste u “desktop” režimu. Pored toga, prilično je tiši od ekvivalenata iz prethodne generacije, što posebno važi i za testirani ASUS EAH5870 V2 model. Ova sjajna kartica zaslužuje svaku preporuku, jer je, kako smo saznali, simbolično skuplja od referentnog modela, a prilično je overklokabilna, tako da nije potrebno davati ekstra novac za one specijalne serije, koje nekad koštaju i 40 – 50% više.

      Karticu na test ustupio ASUS.

      Ostani u toku

      Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

      Hvala!

      Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

      Možda vam se svidi
      X870E Aorus Pro i X870 Aorus Elite Wi-Fi7 test