Uroš Radulović Još za vreme promocije prvih nForce4 čipova, uveliko se šuškalo o vanilla verziji,
namenjenoj socket 754 platformi. Dotični bridge je trebalo da zameni prevaziđenu
nForce3 250Gb kontrolnu logiku, koja je svojevremeno zahtevnijim korisnicima predstavljala
jedini izbor. Naravno, sa pojavom s939 procesora, s754 platforma je zbog svojih
nedostataka i ograničenja pala u drugi plan. Čak je i sam AMD nekako zapustio
dalji razvoj ove platforme, iako je većina korisnika očekivala osveženje u vidu
novih jezgara ili barem čipsetova. Razočarenje je usledilo onog trenutka kada
je AMD promovisao prve Sempron procesore, koji su svima jasno stavili do znanja
da će s754 predstavljati AMD-ovo budget rešenje. Osveženje je stiglo sa druge strane, tačnije nVidia-e, koja je konačno krenula
sa isporukom nForce4-4X logike. Razlike između vanilla i nForce4 Ultra i SLI verzije
čipsetova se svode na disk kontroler, koji ne podržava SATA II diskove, odnosno
NCQ tehnologiju. Sa druge strane, i s754 procesori će od sada moći da koriste
sve blagodete PCIe magistrale, a ne treba zaboraviti ni neke sitnije izmene, koje
su matične ploče za s754 procesore doživele i koje se ogledaju u nešto bogatijim
BIOS setup-ima, optimizovanijem radu sa memorijom i CnQ tehnologijom. Većini korisnika
će ova lista novina i poboljšanja biti dovoljan povod za razmišljanje i eventualnu
kupovinu nove matične ploče za svoj s754 procesor. Po nekoj utvrđenoj praksi, nVidia je prvo predstavila svoje najjače modele iz
serije, SLI, da bi polako krenula sa isporukom Ultra bridge-va. Nije poznato da
li su vanilla nF4 čipovi bili ranije dostupni proizvođačima matičnih ploča, ali
je sva prilika da nisu, pošto je poznato da se većina proizvođača veoma rado oslobađa
svojih starih zaliha, da bi tek onda krenula sa isporukom novijih modela, koji
su (barem na papiru) superiorniji od prethodne generacije. Čekali smo punih tri
meseca na prve primerke ploča sa ovim čipsetom, a prva koja je nama dospela u
ruke je bila MSI K8N Neo3. Iznenađujuće brzo nam je na test stigao i Asusov K8N4-E
Deluxe model. Pošto Asus i ne zahteva neko posebno predstavljanje, prećićemo odmah
na opis ovog novog proizvoda, koji nam je stigao na test
Pakovanje i layout Ploča je stigla u kutiji standardnih dimenzija. Ambalaža i nije preterano originalna,
a nije ni pakovanje, osim ako izuzmemo WinDVD Suite softverski paket, koji se
besplatno (?) isporučuje sa većinom Asusovih ploča. Kutija je bila puna opreme,
što nas nije iznenadilo, pošto Asus nikada nije škrtario po tom pitanju. Pored
detaljnih uputstva na nekoliko jezika (srpskog naravno nema), pronaći ćete sve
potrebne kablove, što podrazumeva šest SATA (sa odgovarajućim adapterima za napajanje
SATA diskova), tri IDE i jedan flopi kabl. Odgovarajući limčić za kućište se podrazumeva,
kao i dodatni bracket-i: pored bracket-a na kojem se nalaze čak četiri USB konektora,
naći ćete još jedan za Game port i dodatna dva USB-a. Na kraju, tu je još jedan
bracket sa priključkom za FireWire.
PCB je karakteristične žute boje, a njegova finalna izrada uliva poverenje. Za
razliku od MSI modela, ploča je izrađena u punom ATX formatu. Socket se nalazi
u gornjem delu ploča, a sa njegove leve i desne strane se nalaze respektivno naponska
jedinica i memorijski slotovi za memoriju, kojih ima ukupno 3. Naponska jedinica
nas nije preterano oduševila, pogotovo MOSFET tranzisotori, koji su najnovije
generacije, ali se u radu prilično zagrevaju. Montaža nekih pasivnih hladnjaka
bi pomogla i smanjila njihovu temperaturu, ali Asus je smatrao da su oni nepotrebni.
Trofazna filtracija napona je obezbeđena preko već pomenutih MOSFET-a i šest kondenzatora
nama nepoznatog proizvođača, koji imaju kapacitet od 1500µF (6.3V) i dodatna tri
United Chemi-Con kondenzatora kapaciteta 1000µF (16V).
Odmah ispod naponske jedinice se nalazi i 24pinski ATX konektor, koji smo viđali
na nForce4 i i915/925 pločama. Iznad njega je drugi ATX 12V konekotra, kao i Marvell-ov
gigabitni mrežni adapter, preko kojeg je izveden nVidia LAN. Pozicija ATX konektora
za napajanje nam se nije svidela, pošto će dotični kabel napraviti priličnu pometnju
u vašem kućištu. Sa druge strane, svidela nam se pozicija IDE i flopi konektora,
koji se nalaze na desnoj strani, tik pored memorijskih slotova.
Zahvaljujući PCIe standardu i njegovoj kompaktnosti, proizvođačima matičnih ploča
je sada na raspolaganju znatno više prostora na PCB-u. Asus je to na pravi način
iskoristio, pošto je CK8-04 bridge smestio tik pored PEG slota. Čipset je aktivno
hlađen malim ventilatorom, nepoznatog porekla i sumnjivog kvaliteta – sva je prililika
da ćete ga za neko vreme menjati. Ploča poseduje čak tri PCIe slota, iako nam
se nije svidela pozicija prvog, koja je previše blizu ATX konektora. Prostora
oko PEG slota ima dovoljno, ali ukoliko budete koristili veće kartice, ostaćete
uskraćeni za jedan PCI slot, što i nije tolika mana, s obzirom da je ploča opremljena
sa tri PCI konektora.
Pored čipseta se nalaze i četiri SATA konektora, za koja je zadužen nVidia RAID
disk kontroler, koji omogućava RAID 0, 1 nizove. Tu se nalazi i ClearCmos džamper,
kao i EPROM. Odmah ispod se nalazi i drugi SATA RAID kontroler, koji je potpisao
SiliconImage, a reč je o Sil3114 rešenju. Imajući u vidu segment tržišta kojem
je ova ploča namenjena, mislimo da je drugi RAID kontroler nepotreban, jer samo
podiže cenu krajnjeg proizvoda. Sa druge strane, možda će nekome tih 8 SATA konektora
itekako značiti i predstavljati presudan faktor za kupovinu ove ploče. Pored Sil kontrolera se nalazi odgovarajući Texas Instrument FireWire kontroler
(1394a standard, dakle @400Mb/s), odnosno priključci za dodatne USB i FireWire
konektore. Za monitoring voltaža i temperatura je zadužena ITE logika, a na ploči
su prisutna čak četiri tropinska konektora za ventilatore. Audio sekcija je poverena
Realtek-ovom ALC850 rešenju, koji je u potpunosti kompatibilan sa AC97 2.3 standardom,
obezbeđuje podršku za 7.1 sisteme i podrazumeva SPDIF i optički izlaz na zadnjem
I/O panelu.
Na zadnjem panelu se, pored SPDIF i optičkog izlaza, nalaze i jedan serijski i
paralelni port, RJ-45 konektor za mrežni kabl, kao i četiri USB porta. Zahvaljujući
bracket-ima koji su stiglu uz ploču, taj broj se penje na impresivnih deset USB
i dva FireWire porta.
BIOS i overclocking Posle imponzatnog broja matičnih ploča iza nas, Asusov BIOS predstavlja pravo osveženje. Zapravo, ne radi se o tolikom osveženju, koliko o
Asusovoj tvrdoglavosti: naše je mišljenje da je Award-ovo (originalno) rešenje znatno funkcionalnije i jednostavnije za navigaciju. Manje iskusnim korsinicima će sigurno trebati malo
više vremena da se snađu i prilagode, ukoliko se prvi put sreću sa ovim BIOS-em. Naime, poznato je da Asus od pamtiveka koristio modifikovane BIOS-e, što od Award-a, što od AMI-ja, da bi u poslednje vreme krenuo u eksploataciju Awardovog BIOS-a, koji je za ovu priliku ili bolje rečeno ovog proizvođača modifikovano.
Već pri prvom boot-ovanju, ulazimo u Jumperless configuration meni, u kojem se
nalaze sve bitnije opcije za fino podešavanje HT magistrale, iliti „FSB“-a. Maksimalna
vrednost od 400 Mhz (menja se u koracima od 1 Mhz) deluje impresivno, ali je malo
verovatno da će vam to išta značiti. Kao i kod MSI modela, uvedeni su polovični
CPU množioci, što će vam omogućiti veliku slobodu u podešavanju procesorske frekvencije.
Naravno, moguće je smanjiti i LDT množilac HT magistrale i to u intervalu od 1
do 4x – dakle ništa od nestandardnih vrednosti od 1.5 i 2.5. Smanjivanjem množilaca,
možete dodatno uticati na stabilnost sistema, pogotovo u ekstremnim uslovima.
Ne treba zaboraviti da je HT kontroler sastavni deo AMD64 procesora, te da u takvim
ekstremnim situacijama, manja frekvencija HT magistrale itekako zna da rastereti
procesor.
CPU voltažu je moguće podizati do solidnih 1.65V. Sve bi bilo u redu, da ova opcija
radi kako treba, ali smo prilikom overklokovanja imali prilično problema sa podizanjem
voltaže, a kasnije ćete da pročitate kako i zašto. Voltažu memorije je moguće
korigovati do 3V i to u koracima od +0.1V. Ovo bi trebalo da bude dovoljno za
sve memorije bazirane na Hynix i Samsung TCCD čipovima, ali ne i za Winbound BH-5
ili UTT, koji tek na voltažama od preko 3.2V pokazuju zube. Napon čipseta nije
moguće povećavati, što bi se u prvi mah okaraktelisalo kao mana. Međutim, u više
navrata smo se i sami uverili da su korekcije voltaže CK8-04 bridge-a praktično
nepotrebne, čak i u slučajevima teškog overkloka, što je i logično, s obzirom
da se funkcija nForce4 čipseta svodi na komunikaciju sa periferijom, pa je samim
time od veoma malog značaja za OC. Za manje iskusnije korisnike, prisutan je i
prilično jednostavan sistem klokovanja: na Vama je da izaberete odgovarajuću vrednost
izraženu u procentima u BIOS-u (do 10%) i ostatak posla će uraditi ploča.
Memoriju je moguće korigovati u drugom meniju. Po ulasku u DRAM configuration
pod-meni, ostali smo iznenađeni, pošto su dostupne samo najosnovnije opcije za
menjanje latencija memorije, memorijskog delioca i naravno DRAM Command Rate-a.
Od memorijskih delioca, dostupni su četiri standardna: 200, 166, 133 i 100 Mhz.
Ništa bolja situacija nije ni kod MSI K8N Neo3 modela, ali je kod ovog poslednje
dostupno znatno više parametara za memoriju. Učinila nam se kao posebno interesantna
Crash free2 opcija, koja će vam u slučaju panike (čitaj lošeg flešovanja EPROM-a),
pomoći da uz pomoć CD, podignete sistem i pokrenete auto-recovery proceduru. Na
svu sreću, nismo imali prilike da ovu opciju i isprobamo u praksi. Kao i svi ostali
proizvođači, update BIOS-a je moguće odratiti i u operativnom sistemu, koji vam
neće zatrebati ukoliko želite da preslušate neki disk i ukoliko ste u BIOS-u uključili
instant music opciju.
Od ostalih opcija u BIOS Setup-u, napomenućemo i opcije koje se tiču uključivanja/isključivanja
čip-kontrolera na ploči, ali i neke unikatne funkcije, preuzete sa Asusovih ploča
za Intel platformu. Tu se odnosimo pre svega na AI NET2 alatku, čiji je zadatak
da vrši dijagnostiku vašeg mrežnog kabla i da vas u slučaju njegovog prekida o
tome i obavesti u BIOS-u. Pored ove funkcije, napomenućemo i Q-FAN, uz pomoć kojeg
ćete spuštati brzinu ventilatora u vašem kućištu (konkretno CPU fan). Ova opcija,
dobija na težini pogotovo u slučaju kada je CnQ uključen. Ostatak BIOS-a je manje-više
standardan. Iako nam ploča nimalo ne deluje kao neka koja je OC friendly, prilično smo zadovoljni
onim što je pokazala u radu. Nažalost, naš primerak 3200+ baš i nije bio raspoložen
za klokovanje, pa smo bili primorani da koristimo drugi 3000+ primerak Athlon64
procesora. Sa dotičnim procesorom, ploča je znatno bolje sarađivala. Posle inicajalnih
problema sa procesorom (na frekvenciji procesora od 2.5Ghz) i ulaskom u Windows,
koje smo rešili jednostavnim povećavanjem CPU voltaže, ustanovili smo da su rezultati
u nekim benchmark programima mali. Objašnjenje je trebalo potražiti u DRAM Command
Rate parametru, koji je ploča (ili procesor) promenio, iako je u BIOS-u bila podešen
na 1T. Usledilo je manuelno podešavanje ovog parametra u Windows-u uz pomoć AMD64
Tweaker-a. Međutim, sistem je tada bio prilično nestabilan, a Prime95 je pucao
gotovo momentalno. Usledile su akrobacije sa memorijom: menjali smo mesta modulima,
koristili samo jedan modul umesto dva, i došli do zaključka da u trećem slotu,
nijedna memorija ne može da radi sa 1T parametrom. Slučajno smo primetili i da
je CPU voltaža daleko niža od one koju smo podesili u BIOS-u (selektovano 1.65V,
a prijavljeno 1.57V). Zahvaljujući ClockGen-u, uspeli smo da podesimo voltažu
na željenu vrednost.
Na kraju, ustanovili smo da je frekvencija od 2.5 Ghz bila preveliki zalogaj
i za ovaj primerak CPU. Nakon smanjivanja CPU množilaca sa 10 na 9.5, konačno
dolazimo do stabilne vrednosti za procesor i memoriju. Prime prolazi testove,
a dobijeni rezultati u benchmark programima dokazuju da je sve u najboljem redu.
Naravno, senku na celu ovu akciju baca čudno ponašanjne ploča u OC uslovima.
Novijeg BIOS-a od 1003 (sa kojom je ploča i stigal) na Asusvom sajtu još uvek
nema, ali se nadamo da će ovi propusti u sledećim verzijama biti ispravljene.
Test platforma i sintetički testovi AMD Athlon64 3200+ NewCastle MSI K8N Neo3 Gold Asus K8N4-E Deluxe 2×512 MB Hardcore Kingmax PC4000 Club3D nVidia 6600GT 128 MB Chieftec ATX 2.0 420W WD SATA 120 GB Windows XP sp1 nVidia nForce 6.39, nVidia ForceWare 71.40
3D Mark i gaming testovi
Ostali testovi
Konačna presuda Posle testiranja, dolazimo do zaključka da su pomenuti Asusovi i MSI
modeli prilično izjednačeni. Razlike se svode na nekoliko procenata, mada smo
na Asusu zabeležili i nešto slabije skorove za CPU i memoriju. Sa druge strane,
Asus je briljirao po pitanju komunikacije sa hard diskovima i grafičkom karticom,
što je pokazalo da je Asusovo rešenje kompletnije i univerzijalnije. Sve u svemu, Asusova ploča je ostavila pozitivan utisak na nas. Njena opremljenost
pogotovo, iako se čini da su dva RAID kontrolera možda i suvišna, pogotovo ako
uzmemo u obzir cenovnu klasu i krug korisnika kojem je namenjena. Sa druge strane,
bogati bundle, koji podrazumeva dva bracket-a za dodante USB konektore, nekome
će itekako značiti. Takođe pozdravljamo i odlično rešen layout, zahvaljujući kojem je mesto na ovoj
ploči našlo čak tri PCI i tri PCIe slotova, na koje treba dodati i jedan PEG.
Pohvale na račun layout-a padaju u vodu onog trenutka kada se pomene naponska
jedinica, pošto dotična deluje prilično mršavo, pogotovo kada se uporedi sa konkurencijom.
Mosfet tranzistori su se u radu prilično grejali, a ovaj problem bi bio otklonjen
jednostavnom montažom pasivnih hladnjaka. Kritike se mogu uputiti i na račun hladnjaka
na čipsetu, koji je izuzetno mali i nešto slabijeg kvaliteta. Kada se svi utisci stave u jedan koš, dolazi se do zaključka da je ova ploča namenjena
konzervativnijim korisnicima, koji zahtevaju stabilan rad pre svega. Naravno,
niko i ništa vas neće sprečiti da tu i tamo povećate frekvenciju procesora i memorije.
Čak šta više, ploča je postigla sasvim pristojne OC rezultate, što dosta govori
o njenoj ciljnoj grupi, čiju glavnicu definitivno čine prosečni korisnici. Savetujemo
vam da u slučaju OC, obratite pažnju na neke važnije parametre, a naročito DRAM
Command Rate i CPU voltažu. Sa preporučenom cenom od nešto preko 100 evra (bez PDV), ova ploča ne predstavlja
jeftinu kupovinu, ali bi svakako trebalo da uđe u razmatranje ukoliko planirate
da obradujete svoj „stari“ s754 procesor. Matičnu ploču na test utupio “DirectLink“
zastupnik ASUS proizvoda za SCG.