Miloš Stamenković Cooler Master V6 GT Kako su procesor i kuler jedna celina i u najvećem broju scenarija i ne idu jedno bez drugog, mogla bi se uvesti pretpostavka da bi slična harmonija mogla da bude na snazi i kada su pitanju sami proizvođači procesora, odnosno kulera. Međutim, od momenta kada su Intel i AMD uz procesore počeli da „dele“ i kulere, moglo se već naslutiti da će interesovanje šire javnosti za kulere biti manje. Tako je veliki procenat kupaca računara lišeno brige koja se odnosi na razmišljanje „koji kuler“, jer sa procesorom dobija ono što je proizvođač procenio da je dovoljno, to radi, a na sve se dobija i garancija i tu je, za dobar deo kupaca priča i završena. Na ovaj način su kuleri donkle postali materijal za priču u krugovima „geek“-ova, a činjenica je da i sami proizvođači mnogo teže dolaze do kupaca, pogotovo sa svojim modelima više klase. Naravno, ovo važi za već navedeni procenat korisnika koja ne razmišlja u pravcu overklokinga, gde se iz komponenti mogu izvući mnogo veće performanse od onih koje su regularno plaćene. Ovo je i jedan od osnovnih razloga zbog kojih su AMD i Intel krenuli u „box kuler“ akciju, sa veoma jednostavnom i jasnom idejom da bar na ovaj način ograniče overkloking kod manje iskusnih ili totalno neiskusnih korisnika.
Neko ko se možda i usuditi da isproba neki laganiji overkloking preko raznog softvera koji se dobija uz matične ploče dolazi u situaciju da može radni takt povećati za procenat, i pored toga može primetiti da je temperatura procesora već na nekoj optimalnoj granici. Tada ljudi uglavnom odustaju od laganog overklokinga, možda shvate u čemu je problem, ali se opet teško odlučuju da „box“ kuler zamene nekim boljim. Generalno gledano, većina „box“ kulera su dimenzionisani tako da budu samo adekvatni za jezgro sa kojim stižu, ako ono radi na fabričkom taktu procesora. Logično, uz brži procesor se dobija i nešto bolji kuler, ali je opet tačno onoliko bolji da bi obezbedio siguran rad na nominalnom taktu. Tako oni uporniji moraju da se opredele za kupovinu nekog ozbiljnijeg kulera, gde se opet vraćamo na izbor oko kupovine. Međutim, u današnje vreme sam izbor ne zavisi isključivo od performansi i cene, već i od nivoa buke.
Nekada su ljudi bili spremni da podnesu razne ultra bučne kulere, sa idejom: „ma nema veze, nije to mnogo bučno, kad odvrnem muziku iz igre i pojačam zvučne efekte, onda se ne čuje, a frejm-rejt kida“. Danas ti isti korisnici, ali i „neki novi klinci“ teško da mogu da podnesu i srednje tihe ili lagano bučne kulere. Jedan od glavnih razloga je u činjenici da većina korisnika nije u stanju da u svom normalnom radu za računarom primeti razliku između procesora 2.4 i 3.2 GHz, pa shodno tome nisu ni spremni da trpe nešto malo veću buku. No, iako su se zahtevi korisnika po pitanju kulera promenili, fizika je i dalje ostala ista, a to znači da i dalje važi ona stara da veći hladnjak i veći, ali i brži ventilator daju najbolje rezultate kada je hlađenje odnosno odvođenje disipovane toplote u pitanju. Naravno, na proizvođačima je da dizajniraju takve modele koji će na najbolji mogućni način napraviti kompromis između ova dva najbitnija faktora. Od prošlog leta kada smo radili veliki uporedni test kulera, situacija na tržištu se nije mnogo promenila, pa je većina modela koje smo tada testirali i dalje aktuelna, uz poneku laganu modifikaciju kod nekoliko modela. Cooler Master se kao jedan od glavnih proizvođača kulera ipak trudi da predstavlja nove modele, pa je tako sada pred nama i primerak sa oznakom V6 GT. {pagebreak} {pagebreak title=”Kuler na testu – Cooler Master V6 GT”}Posvećenost veze između automobila i računara koju Cooler Master bar po oznaka forsira je aktuelna i kod novog modela, pa tako posle V10 i V8 modela sada imamo i V6. Naravno, može se reći da u ovom slučaju V6 označava broj heatpipe-ova ili označava da je debljina dotičnih heatpipe-ova 6 milimetara, ili je V tu zbog toplotnih cevi koje su, odozdo gledano, postavljene „u V“. Istina, na tržištu je dosta kulera koji imaju taj oblik ili broj heatpipe-ova, tako da je jasno da se Cooler Master najverovatnije odlučio za ovaj naziv jer on na kutiji izgleda prilično „moćno“. Kada smo već kod toga, predlažemo im da na reviziju ovog kulera dodaju i „twin turbo“ u sam naziv, jer kuler poseduje dva 120 mm ventilatora.
Veliki deo aluminijumske osnove hladnjaka je pokriven plastikom koja bi trebalo da ima funkciju izolatora, odnosno da ne dopušta da se toplota širi van predviđenih mesta. Uglavnom, jedan ventilator „gura“ vazduh kroz hladnjak, a drugi „izvlači“, što je i najbolja kombinacija za ovu „twin turbo“ kombinaciju. Ceo V6 GT izgleda veoma atraktivno, prvenstveno zbog kompletno mat crne boje od koje odudara samo srebrna boja heatpipe-a i „čepa za ulje“. U stvari, dotični „čep za ulje“ je samo tako dizajniran – stvarna funkcija mu je, zapravo, da se pomoću njega promeni neka od tri boje LED osvetljenja koju ovaj kuler ima radi povećanja atraktivnosti. V6 GT poseduje dve diode, po jednu crvenu i plavu, pa se preko ovog prekidača može birati boja, a tu je mogućnost da obe diode svetle i tako daju purpurnu nijansu. Na sreću, obe diode se mogu i isključiti, pa tako nije neophodno da korisnik trpi ovo svetlucanje ako to ne želi. Pored samog prekidača, moguće je jednostavno ne povezati diode na napajanje preko klasičnog 12V molex konektora. Sami ventilatori se napajaju preko standardnog 4-pinskog konektora, što znači da se regulacija broja obrtaja ventilatora vrši kroz BIOS ili adekvatni softver matične ploče koji se instalira u OS-u. Raspon obrtaja je od 800 do 2200, uz nivo buke 15 do 38 dBA, uz protok vazduha od 34 do čak 93.74 CFM.
Pre nego što vidimo kako se V6 GT ponaša u radu, prvo sam kuler moramo i montirati, a to je obično najneprijatniji deo iskustva sa većinom glomaznih modela. Matična ploča mora da se izvadi iz kućišta – tu nema milosti kod svih iole većih i boljih kulera, ali je bitno da proces nije mnogo iritirajući, a poseban bonus je kada se posle prve montaže kuler može lako skidati. Dakle, V6 GT poseduje dva „postolja“ koji se instaliraju ispod procesorskog soketa, gde je jedan namenjen za AMD, a drugi za Intel platformu. V6 GT u isto vreme podržava LGA775, LGA1156 i LGA1366 matične ploče, a ovo se „bira“ dosta lako podešavanjem dva metalna dela na kojima jasno piše koje je mesto predviđeno za koje CPU podnožje. Nakon toga, ovaj podešavajući deo se šrafovima povezuje za onaj koji se nalazi ispod socket-a, a nakon toga treba „samo“ postaviti kuler preko procesora i instalirati „prečagu“ koja fiksira kuler za postolje. Ono što je malo nezgodno jeste činjenica da se tokom ovog koraka moraju demontirati oba ventilatora, da bi se mogli pristupi „prečagi“ i da bi se ista mogla zašrafiti u postolje. Skidanje ventilatora nije komplikovano, samo treba lagano osloboditi 4 „zubca“ koji drže ventilatore. Potrebno je da tom prilikom budete dosta pažljivi, jer se oni plastični „zubci“ mogu lako slomiti pa će posle toga biti dodatnih problema oko montaže.
Kod AMD varijante, procedura je ista, jedno što se ne mora raditi „podešavanje“ za socket. Ono što „vadi“ situaciju sa montažom V6 GT kulera je upravo – demontaža. Naime, CM V6 GT se demontira prilično brzo i lako. Potrebno je skinuti ventilatore i odšrafiti „prečagu“. Zbog ove bitne karakteristike bi kompletnu ocenu montaže mogli da ocenimo sa 4-, ali da nije ove mogućnosti ocena bi bila definitivno niža. Na kraju priče o montaži moramo naglasiti da V6 GT nije za svaku matičnu ploču. Zbog velikih dimenzija Cooler Master V6 GT kulera, jednostavno vam se može desiti da njegovo telo sa ventilatorima blokira sve memorijske slotove sem poslednjih (prvih kod LGA1156 ili LGA1366) ploča, što znači da se mogu montirati samo po dva memorijska modula. Tada je jedino rešenje skidanje jednog ventilatora, što u tom slučaju umanjuje performanse koje ima V6 GT i stavlja ga u gotovo istu ravan sa dosta jeftinijim Hyper 212+ kulerom. U slučaju da je prostora malo više ili je orjentacija kulera i memorijskih slotova povoljnija, ovo se može izbeći, ali pre kupovine obavezno treba obratiti pažnju da li će novi CM V6 GT „pasovati“ na odabranu matičnu ploču. Više fotografija kulera možete pogledati na poslednjoj strani ovog testa. Pogledajmo sada specifikacije kulera i najvažnije karakteristike konkurenata:
TermalRight Ultra120 Extreme
Cooler Master V8
Cooler Master Hyper 212+
Cooler Master V6 GT
dimenzije (DxVxS mm)
63.4x132x160.5
120 x 120 x 158
122 x 98 x 160
131 x 120 x 165
masa (g)
790
865
710
939
meterijal
Aluminum
Aluminum + Copper Base
Aluminum + Copper Base
Aluminum + Copper Base
broj heatpipe-ova
8
8
4
6
ventilator (RPM)
n / a
800-1800
2000
800-2200
protok vazduha (CFM)
n / a
70
70
93.74
nivo buke (dB)
n / a
17-21
19
15-38
Procedura koju su prošli svi kuleri je standardni test temperature pri maksimalnom i minimalnom (idle) opterećenju, a za te potrebe nam je poslužio Intel Core 2 Quad Q9550 procesor (ne S, već standardna verzija). Pored ovog testa na nominalnom radnom taktu, sve je ponovljeno i pri brzini od 3.6 GHz sa radnim naponom procesora od 1.4 V. Iako nije u pitanju baš maksimalni takt koji se može izvući iz ovog procesora „na vazduhu“, smatramo da je ipak 3.6 GHz sasvim dovoljno da se vidi kako se kuleri ponašaju u uslovima kada je generisana toplota od strane procesora mnogo veća. Ukoliko određeni model kulera poseduje potenciometar za regulaciju broja obrtaja ventilatora, kompleta procedura je rađena pri minimalnoj i maksimalnoj RPM vrednosti. Isto važi i za one modele koji imaju mogućnost rada bez, sa jednim ili dva ventilatora. Temperaturu smo pratili preko Core Temp-a i MSI Core Cell-a radi kontrole i preciznosti dobijenih rezultata. Pošto se radi o četvorojezgarnom procesoru, svako jezgro ima svoju vrednost, a mi smo u tabeli sa rezultatima uzimali najveću vrednost za neko jezgro. Samo opterećenje procesora je rađeno kroz Prime, i to kroz „max temp, max power consumption“ scenario radi postizanja maksimalnog mogućeg zagrevanja procesora. Kada se temperatura stabilizuje na određenoj vrednosti, taj broj se na kraju uzima kao rezultat koji završava u tabeli.
Pored samih performansi, na kraju smo ocenjivali i još jedan veoma bitan detalj, a to je montaža. Pošto se gotovo svi modeli isporučuju u „all socket“ varijanti, to u praksi znači da je za montažu kulera neophodno prvo instalirati odgovarajuće postolje za određeni soket, pre montaže samog kulera na matičnu ploču. Na žalost, upravo ova kompatibilnost sa svim procesorskim podnožjima donosi i komplikovaniju proceduru montaže, uz mnogo sitnih šrafova, delova i ostalih stvari koje treba povezati na pravi način. Shodno tome, veći broj manje iskusnih korisnika može biti vrlo lako zbunjen komplikovanim sistemom montaže, a kada tu dodamo i obavezu da se matična ploča izvadi iz kućišta, postaje jasno zbog čega montaža određenih modela može nekad biti i frustrirajuć posao. Na žalost, vađenje matične ploče iz kućišta je kod većine modela obavezna operacija, pa se to jednostavno mora prihvatiti. Međutim, i tu ima razlike, jer je kod nekih modela omogućeno da nakon prvog postavljanja sam kuler nakon toga skine bez uklanjanja postolja, što omogućava mnogo lakše eventualno menjanje procesora na ploči, čišćenje kulera i slične stvari. Uglavnom, sistem za montažu nam je dosta bitan, jer nikako nije lepo dati npr. 4000-5000 dinara za kuler i onda provesti dva-tri sata dok se sve to ne montira i složi, ili još gore, istu količinu vremena ukoliko želite da napravite neku izmenu. Za taj novac očekujemo da sve u kutiji bude spremno za montažu, a ne da se izgubi previše vremena. Upravo je ovo i glavni razlog što je testiranje rađeno na „stolu“, a ne u zatvorenom kućištu. Rezultati
Min T°C (CPU def.)
Max T°C (CPU def.)
Min T°C (CPU OC)
Max T°C (CPU OC)
težina montaze
cena (RSD)
TermalRight Ultra 120 Extreme (1 fan)
42
52
43
67
3.5
9000
CoolerMaster V8 (low speed)
40
57
48
76
3
6500
CoolerMaster V8 (hi speed)
40
55
45
71
3
6500
CoolerMaster Hyper 212+
40
53
44
68
4
3000
CoolerMaster V6 GT
40
52
43
65
4
5500
Odluku da li Cooler Master V6 GT vredi uloženog novca vidi se čim se pogledaju ostvarene temperature i to uporedi sa kulerima koje smo ranije testirali. Što se cene tiče, sa gornje strane je Cooler Master V8 koji košta oko 1500 dinara više u odnosu na V6 GT, dok je sa donje strane Cooler Master Hyper212+ koji je celih 2500 dinara jeftiniji. U poređenju sa skupljim modelom, V6 GT nudi i osetno bolje performanse, što sa nižom cenom jednostavno veoma brzo rešava ovo pitanje. Nekoliko stepeni niža temperatura pri maksimalnom opterećenju sa overklokingom je ono najbitnije, a tu V6 GT pruža svoj maksimum. Sa druge strane, u poređenju sa „referentnim“ Hyper212+ modelom, razlika je već nešto manja. Istina, i ovde je novi V6 GT bolji, ali ovoga puta sa tek par stepeni razlike u maksimalnom „OC režimu“, dok je u ostalim kategorijama ta razlika još manja. Ako ovde dodamo pitanje dosta manje cene, Cooler Master Hyper212+ još uvek ima povoljniji odnose cene i performansi. Sa druge strane, Cooler Master V6 GT nije za svakoga, kako zbog cene, tako i zbog činjenice da je potrebno obratiti pažnju na kompatibilnost sa matičnom pločom, a na kraju i zbog činjenice da je ovo kuler namenjen onima koji žele maksimum iz kulera pri overklokingu. Pored toga, V6 GT mnogo lepše izgleda, pa ni vizuelni momenat ne treba isključiti iz računice. Ima onih koji ne samo da vole kroz overkloking da izvuku svaki MHz, već žele da im i računar iznutra izgleda podjednako „brzo“.
Cooler Master V6 GT – Benchmark Highly Recommended Award
Ipak, ono što nas je, na kraju, navelo na to da da Cooler Master V6 GT od nas dobije zvaničnu preporuku su njegove odlične performanse, pri čemu ne bi trebalo zaboraviti i to da isti košta dosta manje od konkurentskih modela koje nude slične karakteristike. Dakle, Cooler Master V6 GT preporučujemo kao kompletno rešenje za sve overklokere koji „na vazduhu“ žele da ostvare optimalne rezultate i da pritom nisu primorani da potpuno da odreše kesu. Samo još jednom da podsetimo, obavezno proverite da li Cooler Master V6 GT može adekvatno da se montira na matičnu ploču koju imate ili želite da kupite. Kuler za potrebe prikaza ustupio Cooler Master!