Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
Test: Gigabyte GA-A75-UD2H
Prvi put kada je ova situacija krenula da se menja je bilo tokom učestovanja kompanije Nvidia u razvoju AMD čipsetova, da bi nakon toga usledila određena pauza u razvoju integrisanih desktop rešenja. Nakon kupovine ATI-ja, AMD je nastavio sa razvojem integrisane grafike, naročito zbog činjenice da su „mobile“ rešenja počela da budu sve bitnija. Tako je tokom zadnjih par godina AMD imao najbolju platformu sa integrisanom grafikom, što je ujedno i bio jedan od detalja po kojem je AMD imao bolje rešenje u odnosu na Intel. Naravno, Intel nije bio zadovoljan takvom situacijom, pa je nakon par neuspešnih unapređenja početkom ove godine došao Sandy Bridge.
Sa ovom generacijom procesora debitovalo je rešenje da se CPU i GPU jezgro nalaze u „istom paketu“, što je generalno omogućilo poboljšanje na dva nivoa. Prvi se odnosi na čist rast performansi integrisanog GPU-a, dok se drugi vid poboljšanja odnosio na same matične ploče, gde je dizajn postao mnogo prostiji. Ipak, AMD se sa nedavnom prezentacijom Lynx platforme vraća na staru poziciju, jer intgerisani GPU u Llano procesoru predstavlja mnogo superiornije rešenje u odnosu na ono koje se nalazi u Sandy Bridge procesoru. Za sve ovo vreme i imidž se MicroATX sa integrisanom grafikom se menjao, pa već izvesno vreme izbor ovakvog rešenja ne predstavlja ono što je nekada predstavljao.
A75 FCU
Priča o A75 čip(set)u je sveža, pa ćemo je ponoviti i u ovom prikazu, kako bi korisnici stekli jasniji pregled šta dobijaju i koje su nove mogućnosti. Svaki novi soket uvek sa sobom povlači i novi čipset, pa to ni ovoga puta nije izuzetak. AMD očigledno nije mogao da primeni 9XX rešenje, već se morala napraviti posebno rešenje Fusion rešenje. Pošto Llano procesori u sebi sadrže i nortgbridge, jasno je da njega više nema u sastavu čipseta. Ujedno, A75 tehnički nije čipset, već samo čip. U njemu su integrisane sve southbridge funkcije, uz određene modifikacije. Tako A75 nosi oznaku „FCU“, što u prevodu znači „Fusion Controler Unit“. Llano poseduje standardne 24 PCI Express linije, od kojih četiri idu na vezu sa southbridge-om (FCU) i još četiri na vezu sa raznim spoljnim čipovima.
Dotične četiri PCI Express linije koje povezuju A75 FCU sa Llano procesorom imaju maksimalnu propusnu moć od 500 MB/s, dakle 2 GB/s ukupno, što je na nivou A-Link rešenja sa prethodnih generacije čipsetova. A75 FCU pored ova četiri linka ne poseduje nikakve dodatne PCI Express staze, što automatski dovodi u pitanje mogućnost za upotrebu nekih eksternih čipova i ostvarivanje odgovarajuće propusne moći. Međutim, u ovom slučaju to nije problem, jer A75 već poseduje sve neophodne funkcije. USB 3.0 podrška je integrisana, pa su tako na raspolaganju ukupno četiri porta, dok je broj USB 2.0 portova ukupno 12.
Pored toga, A75 poseduje integrisani VGA DAC, HD audio podršku i ukupno šest SerialATA 6 Gb/s portova. Naravno, kako mora postojati i jeftina verzija čip(set)a, AMD nudi i A55 FCU. Ipak, jedina razlika između dva FCU-a je u USB 3.0 podrška koju A55 nema, tako da se u principu radi o dva identična čipa, sem što je kod jednog isključena određena funkcija. Sve ostale karakteristike su identične, pa na kupcima ostaje da se opredele i odluče da li su im neophodni USB 3.0 portovi ili ne. Proizvođači ploča će sigurno nuditi obe opcije, jer su modifikacije koje se moraju napraviti u proizvodnji minimalne.
Sada nam ostaje da se posvetimo ploči sa testa…
Gigabyte A75M-UD2H
Prve dve matične ploče namenjene Llano procesorima koje smo testirali su klasičnog ATX formata, što malo odudara od osnovnog principa low-cost modela sa integrisanom grafikom. Jednostavno, ukoliko želite jeftino i kompaktno rešenje, realnije zvuči opcija sa MicroATX matičnom pločom. Gigabyte A75M-UD2H je prva MicroATX Socket FM1 model koji smo testirali, pa sa te strani predstavlja novitet u odnosu na dva prethodno testirana modela. A75 FCU kao „single chip“ rešenje omogućava mnogo lakši raspored komponenti na daleko manji prostor, pa je samim tim i mnogo prikladnije za MicroATX format od prethodnih varijanti AMD čipsetova. Ipak, A75M-UD2H deluje dosta „gusto naseljeno“ i pored samo jednog glavnog čipa na sebi, prvenstveno zbog želje proizvođača na što veći broj funkcija ploča standardne ATX dimenzije bude prisutan i na A75M-UD2H.
Tako na PCB-u možemo videti dva grafička PCI Express slota, iako specifikacija A75 FCU-a ograničava njihovu primenu. Samo primarni PCI Express slot radi u x16 modu, dok je drugi ograničen na x4, što automatski umanjuje efikasnost pri eventualnim Crossfire pokušajima. Kako A75M-UD2H nikako nije namenjena sličnim akcijama, jasno je da taj PCI Express x4 slot može koristiti samo za eventualne x4 karte raznih namena kojih u poslednje vreme ima sve više u ponudi.
A75M-UD2H poseduje samo jedan PCI slot, uz jedan PCI Express x1, sa tim da se ovaj drugi može koristiti samo u slučaju kada se ne koristi grafička karta. Sa istočne strane slotova, odmah pored se nalazi A75 FCU, preko kojeg se nalazi korektan pasivni hladnjak. Sa obzirom da se A75 pristojno zagreva tokom intenzivnijeg rada, posedovanje dobrog hladnjaka je neophodno. Tik uz dotični hladnjak se nalazi ukupno pet SerialATA 6 Gb/s portova, pa instalacija kablova zahteva za nijansu više pažnje, ali gust raspored se i očekuje od MicroATX ploče, tako da niko ne bi trebao da pravi pitanje usled malo tesnijeg rasporeda. Ipak, slobodan prostor na PCB-u je iskorišćen na pravi način, što znači da oko procesorskog soketa ima sasvim dovoljno prostora za montažu modernih kulera.
S obzirom da na Socket FM1 „pasuju“ svi postojeći AM2/AM3 kuleri, korisnici neće imati problema sa izborom ovog vitalnog elementa PC računara. Kada je u pitanju još jedan vitalni element, Gigabyte se kod A75M-UD2H modela opredelio za klasičnu naponsku jedinicu u „4+1 Phase“ konfiguraciji. No, i pored skromnije naponske jedinice, A75M-UD2H spada u „Ultra Durable 3 Classic“ kategoriju, što znači primenu visokokvalitetnih japanskih elektrolitskih komponenti, uz obaveznog sloja od dve unce bakra u PCB-u čija funkcija nam je odavno poznata. Od nekih zanimljivih tehnoloških detalja, A75M-UD2H poseduje „one port fuse“ dizajn. Ovo rešenje omogućava da svaki USB poseduje svoj poseban osigurač, što znači da u slučaju otkaza jednog porta, svi ostali ostaju u funkciji. Klasičan dizajn podrazumeva jedan osigurač za više USB portova, pa otkazom jednog osigurača i više portova ostaje van funkcije. Problem oko „iskakanja“ USB portova se pojavljuje sve više u poslednje vreme, kao posledica upotrebe uređaja koji zahtevaju „više struje“ od onoga što je predviđeno starijim USB protokolima.
Interesantno, A75M-UD2H poseduje LPT i COM konektore koji se mogu koristiti preko dodatnih bracket-a (koji se, logično, kupuju posebno), pa se može reći da je Gigabyte ovim potezom hteo da privuče ljude koji su iz nekako razloga i dalje vezani za upotrebu ovih „legacy“ portova. Pored ovih, na PCB-u se nalaze bracket konektori za firewire, odnosno još dva za proširenje USB portova. Jedan je za dodatna dva USB 2.0, a drugi za dodatna dva USB 3.0. Na samom I/O panelu se nalaze samo dva USB 3.0 i ukupno 5 USB 2.0 portova, pa je zbog toga veoma korisno dokupiti dodatna dva bracket-a i tako iskoristiti sve USB priključke koje ima A75M-UD2H. Na I/O panelu se još nalaze očekivani DSUB, DVI i HDMI za potrebe integrisanog GPU-a, a tu su još i LAN (RTL 8111E čip), jedan firewire (VIA VT6308 čip) i jedan eSATA priključak, uz standardni set audio (Realtek ALC889 kodek) konektora.
Na ovoj strani možete pronaći rezultate koje ostvaruje matična ploča. Kao što možete videti, poređenje je vršeno sa do sada testiranim A75 matičnim pločama.
BIOS, OC
Kada je BIOS u pitanju, i ovde Gigabyte primenjuje staro rešenje u vidu klasičnog Award BIOS-a. Jedan od noviteta koji je došao sa početkom godine kod većine proizvođača matičnih ploča je kompletno grafički BIOS. Gigabyte je tu rešio da ostane tradicionalan i ostane na klasičnom Award BIOS-u čiji je osnovni dizajn aktuelan preko jedne decenije. Iako nam lično više odgovara klasična BIOS i navigacija (jer se kroz njega brže obavlja posao za one koji znaju šta traže), smatramo da su grafički BIOS-i korisna stvar za manje iskusne korisnike kojima će ovaj BIOS omogućiti lakše upuštanje u detaljno podešavanje BIOS-a.
Dakle, A75M-UD2H poseduje klasičan set mogućnosti koje su karakteristične za Award BIOS, sa tim da je obim određenih sekcija nešto smanjen. Ovo je i očekivano, jer A75M-UD2H predstavlja model niže klase na kojem proizvođač i ne mora da ponudi baš sve.
Na raspolaganju je sasvim dovoljno overkloking opcija, zajedno sa dobrim rasponom radnih napona koji se mogu menjati za sve vitalne delove sistema. Za one kojima tradicionalni način podešavanja BIOS-a ne prija, na raspolaganu je i već dobro poznati EasyTune6 softver. Ujedno, ovo predstavlja i jedino rešenje „overkloking na živo“, jer Gigabyte ne koristi popularna rešenja u vidu raznih OC i sličnih tastera direktno na PCB-u.
EasyTune6 poseduje ukupno šest sekcija: procesor, memorija, tuner, grafika, smart i HW monitor. Prve dve sekcije su tu samo za pružanje informacija, odnosno detalja vezanih za procesor i memoriju gde korisnik lako može da vidi sve bitne detalje i parametre. Tuner sekcija predstavlja glavi deo EastTune6 softvera, a na raspolaganju su i tri različita režima – QucikBoost, Easy i Advance.
Preko QuickBoost-a se bukvalno jednim klikom vrši odabir nivoa overklokinga, i to sa tri već definisana podešavanja. Naravno, jasno je naveden nominalni i overkloking radni takt procesora i BCLK-a, kako bi korisnik imao uvid u ti šta se događa. Pored samih parametara vezanih za procesor, ploču i memoriju, EasyTune6 nudi i mogućnost overklokinga grafičke karte (GPU i memorija), uz opciju regulisanja brzine rada ventilatora na grafičkoj karti. Ova opcije upotpunjava EasyTune6 i ovaj softver čini kompletnim rešenjem, te praktično nije potrebno instalirati bilo šta drugo sem EasyTune6 za overkloking potrebe.
Zaključak
Tokom rada sa A75M-UD2H naišli smo na problem koji se tiče rada se memorijom, jer nikako nismo uspeli da ostvarimo rad sistema na taktu od 1866 MHz. Kako je ovaj takt zvanično podržan (pa još do 2400 MHz preko overklokinga) i značajno utiče na performanse integrisanog GPU-a, jasno je da (ne)ostvarivanje ovog takta utiče na sliku o proizvodu. Sa istim modulima prethodne dve A75 ploče nisu imale problema, ali smo A75M-UD2H probali sa još jednim kompletom DDR3 memorije. Nažalost, rezultat je ostao isti i stabilan rad na 1833 MHz nije bio moguć.
Na 1600 MHz sve je funkcionisalo na očekivan način, a niži radni takt je ostavio prostora za lagano „zatezanje“ memorijskih tajminga. Zbog toga u tabelama možemo videti par testova koji na A75M-UD2H ostvaruju bolji rezultat, što je direktna posledica malo oštrijih tajminga, odnosno gde određenim testovima ovo više odgovara. Ipak, u većini testova se A75M-UD2H pokazao nešto slabije rezultate, što je bilo i očekivano usled nižeg radnog takta memorije. Kada je overkloking u pitanju, na A75M-UD2H smo ostvarili sa maksimalnih 3.4 GHz. Na ranije testiranim modelima standardnog ATX formata smo dostigli 3.5 GHz. Sa jedne strane, istina je da smo ostvarili 100 MHz slabiji rezultat, ali sa druge strane, sumnjamo da će neko juriti maksimum sa ovakvom Micro-ATX platformom, pa se zadovoljavamo konstatacijom da je red veličina dovoljno blizak. Nešto slabiji overkloking je i očekivan kada su u pitanju Micro-ATX matične ploče, a generalno 3,4 GHz je sasvim solidan rezultat.
Glavni adut kod ovih ploča bi trebala da bude povoljna cena koja će omogućiti korisniku da uz Llano procesor napravi solidan računar, odnosno dobra opremljenost koja je na nivou ATX ploča, uz značajnu uštedu u prostoru. Takođe, dopada nam se lakoća upotrebe EasyTune6 softvera, o kome smo i ranije dosta pisali. Cena ove matične ploče iznosi tik nešto više od 100 evra trenutno, pa ostavljamo korisnicima da procene koliko ovaj cenovni rang smatraju povoljnim, odnosno da sami razmisle da li im je potrebno Micro-ATX rešenje. Ukoliko je odgovor potvrdan, A75M-UD2H može sasvim lepo da obavi posao, naročito u uslovima kada je prostor skučen i dobitak od korišćenja ploče ovog formata je u toj varijanti više nego jasan. Na raspolaganju postoji mnogo rešenja različitih proizvođača, pa ukoliko želite računar baziran na Lynx platformi, imate mogućnost da od starta birate u skladu sa svojim željama i potrebama.
Ploču za potrebe testiranja ustupio Gigabyte.
