Benchmark Redakcija
Ploča nam je stigla u finalnom pakovanju koje je dizajnirano praktično isto kao i kod SOC Force verzije, što i ne čudi, jer je reč o prema specifikacijama vrlo sličnim proizvodima. Ipak, SOC Champion je više usmeren na overklok, iako smo mislili da je to gotovo nemoguće, jer na SOC Force ploči zaista sve “miriše” na overklok.
Spisak dodatne opreme je skraćen u odnosu na SOC Force u smislu da se dobija dokumentacija, disk sa drajverima, SATA kablovi i veliki broj SLI i CrossFire mostića koji pokrivaju sve scenarije. Ploče koje se baziraju na X99 čipsetu imaju veliki fokus na multi-GPU konfiguracije i mnogi korisnici će se upravo zbog toga odlučivati na ovu platformu. Na kraju, tu je i štit za zadnji panel mat crne boje.
SOC Champion je ploča potpuno usmerena na overklok
Očekivano, upotrebljena je narandžasto-crna kolorna šema odlično pristaje SOC pločama i čini ih prepoznatljivim “iz aviona”. Interesantno je to što Gigabyte dugo koristi ovu kolornu šemu (još od X58 generacije ploča), ali da i dalje niko nije iskopirao ovaj izgled.
Dok generalno niko ne koristi ovaj izgled, X99-SOC Champion izgleda veoma poznato, kao da smo ga već testirali. To ne čudi, jer je ovaj model gotovo identičan SOC Force verziji sa istim čipsetom, uz nekoliko izmena kako bi bio što bolje optimizovan za overklok. Nažalost to je povuklo za sobom i neke redukcije.
Pre svega, reč je o DIMM slotovima kojih ima “svega” četiri. Kažemo svega, jer veliki broj korisnika bira LGA2011-3 umesto LGA1150 upravo zbog mogućnosti instalacije veće količine RAM-a. Istina je da najveći udeo bira X99 platformu zbog šestojezgarnih i osmojezgarnih procesora, ali uz želju da maksimizuju i RAM uz to. Ovo od starta govori da je reč o ploči koja je napravljena iz specifičnog razloga i Gigabyte nije želeo po svaku cenu da zadovolji svaki tip korisnika.
Kao i ostale matične ploče bazirane na Intel X99 čipsetu i ovde možemo da vidimo ogromni soket. Reč je o LGA 2011-3 podnožju koje je kompatibilno sa Haswell-E procesorima, a o najslabijem od tri, koliko ih je dostupno, smo već pisali u našem Core i7 5820K testu. Sam slot je prema rečima Gigabyte unapređen upotrebom pozlaćenih konektora, kako bi se eliminisao potencijalni problem u vidu oksidacije pinova. Uvedeni su i dodatni pinovi kako bi se rešio problem sa overklokom i radom memorije, a reč je o rešenju poput Asusovog OC Socketa.
Oko soketa se nalazi prilično kompleksna naponska jedinica koja filtrira napon prema procesoru u osam faza. Iako ne deluje kao previše, ipak je reč o Cooper Busman zavojnicama koje su namenjene serverskom tržištu. Tu su i POSCAP 10K kondenzatori i International Rectifier PWM kontroler sa oznakom IR3580. Kako je dizajniran za kontrolu osmofazne naponske jedinice u nativnom obliku, nije bilo potrebe za upotrebom dablera.
Duž desne ivice matične ploče se nalazi mnogo toga, a ako krenemo redom, prvo možemo da primetimo uvek korisni POST ekran, do koga se nalazi veliki broj tastera, prekidača i DIP svičeva. Njihov broj je redukovan u odnosu na SOC Force, što je pomalo čudna odluka imajući u vidu koja je namena ove ploče.
Bez potrebe za dodatnim kontrolerom, Gigabyte je korisnicima učinio dostupno ukupno 10 SATA 6 Gbps konektora od kojih dva možete da zauzmete sa SATA Express 10 Gbps uređajem, nakon čega vam ostaje efektivno osam. Od njih, šest je moguće koristiti u RAID režimu.
Na polju PCI slotova nije bilo nikakvih kompromisa i konfiguracija je ista kao kod SOC Force verzije. Prisutna su tri mala PCIe x1 slota, a tu je još četiri PEG-a između kojih je dovoljno mesta da stanu dvoslotne grafičke karte. U zavisnosti od procesora koji koristite na raspolaganju ćete imati 28 ili 40 lane-ova. Podsetimo se, Core i7 5820K poseduje 28, a 5930K i 5960X po 40 lane-ova. U našem slučaju, 4-Way SLI nije moguć, ali i dalje na raspolaganju imate x16/x8/x4 i x8/x8/x8/x4 kombinacije, tako da samo u slučaju da vam je potreban četvorostruki SLI morate da se odlučite na neki do snažnija dva procesora.
Kao i ostale naprednije Gigabyte ploče i X99 SOC Champion je opremljen AMP-UP audio sekcijom. Osnovu čini Realtek ALC1150 što nije ništa novo, ali su tu Texas Instruments pojačalo kao i kvalitetni Nichicon kondenzatori. Kompletna audio sekcija je zaštićena od elektromagnetnih smetnji, a sami zvučni kanali se nalaze u različitim slojevima ploče.
Zadnji panel je primetno siromašniji od SOC Force-a, pa je ukupan broj USB 3.0 svega četiri. Tu je i četiri USB 2.0, a tu je i pet 3.5 mm audio konektora, odnosno jedan S/PDIF. Popularno za ovaj tip ploče, tu su dva PS/2 porta, a a za one koji koriste starije periferije tu je kombinovani PS/2 port. Izostali su i tasteri za automatski overklok i promenu biosa verovatno jer je ciljna grupa tip korisnika koji planiraju da se bave isključivo manuelnim overklokom. Ipak, čudi nas izostanak ClearCmos tastera na zadnjem panelu.
Auto OC i performanse
Za one koji vole da menjaju frekvencije, napone i sl. iz okruženja operativnog sistema dobijaju Easy Tune aplikaciju koja prilično dobro prenosi opcije koje možete da nađete i u samom biosu. Nije sve tu, ali dovoljno da izvučete veliki potencijal iz svog procesora. Ujedno, ovde dobijamo i Auto Tuning opciju koja predstavlja mehanizam za pronalaženje maksimalnih stabilnih taktova umesto korisnika. Naravno, ovo je rešenje za one koji zaista ne žele da se upuštaju u ovaj sport ni u najmanjoj meri.
0dlučili smo se na standardni softverski overklok u vidu Auto-Tune opcije
Već od starta smo znali da nećemo iskorisiti sav potencijal ploče s obzirom na to da koristimo vremešni CM Hyper 212 EVO kuler, ali uostalom ne bismo imali ni vremena da ispitamo apsolutni maksimum ove matične ploče. Stoga, odlučili smo se na softverski overklok u vidu Auto-Tune opcije. Ovim putem smo došli do frekvencije od 4.13 GHz, što je identičan rezultat koji smo dobili sa sasvim adekvatno imajući u vidu da CM Hyper 212 Evo jednostavno nije bio adekvatan da bismo izvukli maksimum iz Core i7 5820K procesora. Ploča je dobro detektovala i podesila napon od 1.25 V što nam deluje malo više nego što je bilo neophodno, ali ne i previše da bismo se uzrujavali.
[modul]test=318[/modul][modul]test=319[/modul]Zaključak za ploču poput ove je jako teško napraviti na osnovu od onoga što se u regularnim uslovima može iskusiti. Jednostavno, nije moguće suditi o formuli na osnovu iskustva njene vožnje na ulicama Beograda. Nema svetla, prebrzo ide, ima jedno sedište i nije udobna, ali tamo gde treba da se pokaže postiže rekorde. Slična priča je i sa Gigabyte X99 SOC Champion pločom, koja u regularnim okolnostima ne briljira, jer u većini aspekata ima modela sa više opcija. Na primer, UD7 ima WiFi i brojne konekcije, originalni SOC Force veći broj prekidača i svi X99 modeli imaju osam DIMM slotova.
Zaključak za ploču poput ove je teško napraviti na osnovu od onoga što se u regularnim uslovima može iskusiti
To nam govori da je reč o ploči namenjenoj korisnicima kojima su overklok performanse ispred svega i koji žele da krenu stopama Hi-Cookie-a i ostatka društva koje je postiglo rekorde u nekoliko disciplina. Dakle, ukoliko ste u potrazi za “civilnim” modelom slobodno nastavite dalje, ali ako želite maksimalan broj overklok opcija i planirate da se bavite “ekstremnim” overklokom GA-X99-SOC Champion je verovatno najbolji izbor koji možete da napravite.
Prednosti:– Kvalitet komponenti- Broj overklok opcija
Nedostaci:– 4 DIMM slota- Malo konektora na zadnjem panelu- Manje kontrola za overklok na samoj ploči u odnosu na SOC Force
Matičnu ploču na test ustupio Gigabyte.
Gigabyte GA-X99-SOC Champion
Novi model koji stiže iz kompanije Gigabyte je namenjen najzahtevnijim overklokerima koji žele da svaki aspekat ploče bude usmeren prema postizanju maksimalnih frekvencija. Čak i onda kada to podrazumeva određene kompromise. Gigabyte X99-SOC Champion je ploča koja je i pre predstavljanja osvojila devet svetskih rekorda zahvaljujući tajnoj sesiji Hi-Cookie overklokera i njegove ekipe.
