Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
Gigabyte P55-UD6 i P55A-UD6
Intel Core i5 procesori i P55 čipset su sa nama već nekoliko meseci, a za to vreme smo imali priliku da testiramo dosta modela matičnih ploča svih vodećih proizvođača. Nakon pojave inicijalnih i shodno tome logično skupih modela, ploče koje smo testirali su ipak uglavnom bile iz one jeftinije kategorije – kada kažemo jeftinije mislimo to u odnosu na Core i7 platformu. Ova situacija je sasvim logična, jer je Core i5 kao platforma i namenjena širem segmentu, kupcima koji u ovoj kategoriji proizvoda nemaju želju da za hardver potroše velike količine novca. Tako modeli kao što je Asus P7P55D ili Gigabyte P55-UD3(4) predstavljaju ploče sa najboljim odnosom cene i mogućnosti, pa samim tim i tačno pogađaju metu kada je u pitanju P55 čipset. U okolnostima koje je oko sebe postavila Core i5 platforma, malo je teže naći neko dobro obrazloženje za prisustvo dosta skupljih P55 matičnih ploča. Asus Maximus Gene III je zahvaljujući svojoj specifičnosti i usmerenosti ka određenoj grupi korisnika jedini model iz kategorije skupljih koji smo do sada testirali, a da ga možemo preporučiti bez ikakvih rezervi. Sve ostali testirani modeli su bili veoma dobri, ali dodatne mogućnosti koje su sa sobom doneli nisu (bar u praksi) bili dovoljno snažni, kao argumenti, da bi se opravdala njihova primetno veća cena. Sada nam na red dolaze dve matične ploče koje pripadaju najvišoj klasi P55 modela, što i ovoga puta znači da ih krasi i viša cena (testirani modeli u maloprodaji, u trenutku pisanja teksta imaju cenu od oko 200 i 230 eura). Naravno, sada treba videti zbog čega su ove ploče (gotovo) dva puta skuplje u odnosu na sjajni GA P55-UD3.
Gigabyte i novi standardi
Za sada postoji samo jedan model u Gigabyte ponudi koji je iznad P55-UD6 i P55A-UD6, a to je najnovija X58A-UD7 ploča namenjena, naravno, za LGA1366 procesore i shodno tome se smešta u najvišu kategoriju. Dakle, matične ploče koje sada prikazujemo predstavljaju apsolutni vrh ponude za sve zainteresovane Core i5 (odnosno LGA1156) kupce. Gigabyte P55-UD6 je na tržištu pristan već duže vreme, ali do sada nikako nismo stigli da mu se posvetimo, a u međuvremenu, kompanija Gigabyte „dodaje slovo A“ u oznaku ploče što označava da je sada ovaj model obogaćen sa još dve dodatne mogućnosti, a to su USB 3.0 i SerialATA III podrška. Ovo je ujedno i jedina razlika između P55-UD6 i P55A-UD6 modela, tako da po svim ostalim karakteristikama ova dva modela možemo tretirati kao, u osnovi, jednu matičnu ploču. Naravno, ako do sada niste ni čuli za USB 3.0 i SeriaATA III nećete biti jedini iz prostog razloga što hardver koji podržava nove standarde tek treba da se nađe u prodaji. Sam USB 3.0 standard je prvi put predstavljen još pre dve godine na Intel Developer Forum manifestaciji, dok je pre skoro godinu dana grupa kompanija koja promoviše USB 3.0 objavila početak implementacije novog standarda.
Osnova standarda je bazirana na PCI Express x1 modelu koji koristi 8B/10B i LFSR sisteme za kodiranje, tako da po ovom pitanju nema nekih noviteta. Pojava privih USB 3.0 kompatibilnih uređaja najavljena je tokom 2010. godine, a glavna prednost se logično odnosno na drastično povećanje brzine transfera. USB 3.0 SuperSpeed magistrala po specifikaciji nudi brzinu od 4.8 Gbp/s, što kada se prevede u performanse u realnom rade treba da bude oko 400 MB/s, a to je gotovo deset puta veća brzina transfera u odnosu na aktuelni USB 2.0 standard. Pored toga, USB 3.0 nudi “više struje” za sve povezane uređaje što bi trebalo da omogući upotrebu većeg broja USB uređaja bez dodatnog napajanja. Ovo može biti posebno interesantno za eksterne SSD diskove, jer je sada i brzina transfera veća u odnosu na ono što nudi SerialATA II.
Kako SerialATA ne bi ostao u zapećku, na scenu se uvodi SerialATA III. Specifikacija ovog standarda predstavljena je na leto 2008. godine, da bi zvanična specifikacija bila usvojena krajem maja 2009. godine. Dakle, od usvajanja nije bilo potrebno da prođe mnogo vremena pre nego što vidimo SerialATA III na matičnim pločama. Osnovno poboljšanje se odnosi (opet) na povećanje brzine transfera na teoretski maksimum od 6 Gb/s. Da, sama specifikacija novog standarda navodi da SerialATA III ili 3.0 naziv ne sme da se koristi, već da je pravi naziv SerialATA 6 Gb/s, kako bi se navodno manje iskusni i manje obavešteni korisnici manje i zbunjivali novim nazivom. Mi koji smo ipak pratili malo razvoj SATA standarda smatramo da ćemo se pre zbuniti sa dodatnim „6 Gb/s“ sufiksom, ali ako grupa kompanija smatra da je bolji ovakav naziv, prihvatamo ga. Pitanje koliko je ovo povećanje neophodno se sasvim logično nameće, jer se svi aktuelni standardni, magnetni hard diskovi muče da ispune maksimum prve, SerialATA I specifikacije. Ipak, pojava i brz napredak SSD diskova je uslovila pojavu nove SerialATA specifikacije koja bi u budućnosti mogla da izvuče maksimum iz ovih diskova. Naravno, za sada ni u najavi nema hard diskova koji će podržavati novi standard, tako da jedino ostaje mogućnosti da se sa SSD diskovima povezanim u RAID niz eventualno ostvare performanse koji bi opravdale postojanje SerialATA 6 Gb/s standarda.
Jedan od ključnih problema za implementaciju dva nova standarda na matične ploče je nedostatak podrške za iste – od strane čipsetova. U kompaniji Intel najavljuju USB 3.0 podršku tek za 2011. godinu, što znači da će, do tada, na sve matične ploče za Intel platformu morati da budu implementirani i posebni čipovi za USB 3.0 podršku. Za sada jedino NEC ima odgovarajući čip, koji se logično nalazi i na P55A-UD6 ploči. Ostaje malo nejasno zašto Intel nema želju da podrži novo standard, mada moguće da je to zbog njihovog “LightPeak” interfejsa koji žele tokom 2010. da promovišu kao svojevrsnu zamenu za USB. Slična situacija je i kod konkurenta – AMD će ponuditi novi southbridge koji je najavljen za početak 2010. godine i koji neće imati USB 3.0 podršku, pa će tako i ovde NEC moći da profitira od prodaje svog USB 3.0 čipa. Što se tiče Serial ATA 6 Gb/s, nekih zvaničnih informacija nema kada će AMD i Intel u svoje čipsetove implementirati novi SATA standard. Ako je već situacija takva da USB 3.0 uređaja još nema, a nema ni SerialATA 6 Gb/s diskova, a to nije ni podržano od strane platformi, zašto bi proizvođači ploča uložili napor da ove nove standarde već sada ponude korisnicima. Kada su vendori u pitanju, situacija je jasna – borba na tržištu matičnih ploča je oštrija nego ikada, pa se bilo koji novitet mora ispratiti, bez obzira na nivo korisnosti u realnom radu…
Matične ploče na testu – Gigabyte P55-UD6 i P55A-UD6
Kao što smo rekli oštra borba za veći tržišni udeo čini svoje, pa svaki novitet i nova tehnologija tretira kao kec u rukavu, bez obzira njenu realnu upotrebljivost. Tako je logično da prisustvo dva nova standarda budu jasno naglašena na ambalaži, što je i slučaj sa P55A-UD6. Gigantsko naglašena “333” reklama označava da dotična ploča poseduje određene nove tehnologije koje imaju veze sa brojem 3, dakle USB 3.0, USB Power3 i SerialATA 3.0 (6 Gb/s). Ništa manji nije ni natpis koji govori o 24-phase naponskoj jedinici. Pored interesantnog izgleda sam paket unutar ambalaže se nije ništa promenio u odnosu na P55-UD6. eSATA braketi, kablovi, SLI most i bogato odštampana uputstva. Tokom godina priča o paketu je već sigurno postala dosadna, jer se već odavno zna šta ide uz ploču, a i šta bi pored toga proizvođači novo mogli da ponude? Ipak, neki sitni detalj bi mogao malo da obogati “bundle”, pa bi se tu mogao naći na primer neki Gigabyte brandirani USB flash disk. Vista i Windows 7 imaju opciju “usb boost”, a i još kada bi dotični flash bio u USB 3.0 standardnu, to bi onda bilo pun pogodak. No, nema potrebe da dalje maštamo, ostaje da se bacimo na inspekciju samih matičnih ploča.
Logično, nešto ranije smo testirali P55-UD6, a nedavno nam je stigao i P55A-UD6 i njih ćemo opisati zajedno. Pošto smo na raspolaganju imali obe P55-UD6 varijante (“A” i bez “A”), mogli smo veoma lako da primetimo par suptilnih razlika između dva modela, što je se u stvari odnosi na prisustvo dva dodatna čipa koji obezbeđuju SerialATA 6 Gb/s i USB 3.0 podršku. Sve ostale stvari su zaista iste, što je i sasvim logično – obe ploče koriste isti PCB dimenzija 30×24 cm (koji poseduje sloj od dve unce bakra što je sve u sklopu UltraDurable3 tehnologije) i isti raspored komponenti. Gigantski reklamirana 24-phase naponska jedinica je logično prisutna i na P55A-UD6, čime se i dalje stavlja akcenat na “Phase” trku među proizvođačima ploča. Slično kao i u auto industriji gde se konstantno ratuje sa ponudom većeg broja „konjskih snaga“, rat koji se odnosi na veličinu naponske jedinice kod vodećih proizvođača je i dalje u punom jeku. Naravno, veći broj VRM modula ne mora obavezno da znači i bolju naponsku jedinicu, ali je očigledno da se svi trude da poseduju što veći broj faza u naponskoj sekciji.
U konkretnom slučaju, Gigabyte je išao da upotrebom nešto sitnijih komponenti napravi 24-phase konfiguraciju (Intersil “phase doubler” MOSFET-i) koju može da smesti na PCB i istovremeno “razvuče” naponsku jedinicu na nešto veći prostor kako bi se na kraju dobilo bolje hlađenje. Celu tu akciju treba da pomogne i veliki heatpipe sistem koji se proteže preko MOSFET-a i čipseta, tako da bi ova naponska jedinica trebalo da pruža maksimalne performanse bez obzira na težinu eksploatacije kroz overkloking. Prisustvo ukupno šest memorijskih slotova je drugi veliki detalj koji privlači pažnju, jer je četiri uobičajeni broj slotova kod P55 ploča. Iako na prvi pogled deluje kao odlična opcija, upotreba svih šest slotova za sobom povlači obavezno korišćenje “single side” modula u prva dva slota, što automatski komplikuje stvari. Pored toga, mogućnosti za overkloking procesora i neki veći radni takt memorije se značajno smanjuju, pa tako ni upotreba svih šest memorijskih slotova ne deluje realno i sigurno nije preporučljiva, bar ne ako ste zahtevni korisnik, koji u svakom slučaju želi maksimum (a sigurno jeste, ako ste kupili matičnu ploču ovog cenovnog razreda).
Upotrebom standardna četiri slota je moglo da se oslobodi malo više prostora oko procesorskog podnožja, što bi malo olakšalo montažu velikih kulera. Sam heatpipe sistem i veliki broj elektrolitskih komponenti oko socket-a redukuju manevarski prostor, pa je montaža velikih modela kulera i dalje moguća, ali uz malo više truda i strpljenja. Još jedna stvar koje deluje kako višak, bez obzira što je P55A-UD6 top model matične ploče, je prisustvo tri grafička PCI Express slota. Kako treći može da radi maksimum samo u x4 modu, od njega neme nikakve koristi kada je u pitanju SLI ili Crossfire, pa je bilo mnogo pametnije ovaj prostor iskoristiti za još jedan PCI slot pored dva koji su na raspolaganju. (Gigabyte je možda imao na umu i SLI/CrossFire kombinaciju za prva dva PCIe x16 slota, plus još jedan PCIe x4 slot za NVIDIA GeForce akcelerator koji bi bio posvećen samo za PhysX kalkulacije – prim.ured.) SLI i Crossfire se mogu koristiti na prva dva grafička PCI Express slota, normalno u režimu 2×8.
Kada potražimo ostale zanimljive detalje na PCB-u, dolazimo do SerialATA konektora kojih ima ukupno 8. Plavo markirani konektori označavaju SerialATA II priključke , dok dva bela predstavljaju SerialATA 6 Gb/s konektore. Kada se već u nazivu novog SerialATA standarda pominje propusna moć, u tom momentu se veoma logično nameće pitanje u kojoj meri se to može iskoristiti na P55 čipsetu. Ukoliko se prisetimo osnovne ideje LGA1156 platforme, znamo da je 16 PCI Express linija direktno pod kontrolom procesora i da su one namenjene direktno komunikaciji sa grafičkom kartom. To ostavlja 8 PCI Express linija koje su pod kontrolom P55 čip(seta), i ta ukupna propusna moć treba da bude dovoljna za sve ostale periferije. Ako na ploči imamo 6 SerialATA II porta, gde je maksimalni transfer ovog standarda 3 Gb/s (384 MB/s) po kanalu, onda je jasno da opsluživanje svih SerialATA II portova ostavlja veoma malo mesta na PCI Express magistrali gde je jedna linija sposobna za maksimalni transfer od 250 MB/s. Audio komponenta preko Realtek ALC899 čipa ovde ne predstavlja veliku stavku, ali dva Realtek gigabitna LAN kontrolera već natežu propusnu moć PCI Express magistrale na P55 čipsetu. Ako sada u celu priču dodamo i SerialATA 6 Gb/s, gde je deklarisana propusna moć 768 MB/s po kanalu, jasno je da za ovo jednostavno nema prostora na standardnom P55 čipsetu i konfiguraciji.
Gigabyte je pri kreiranju “A” varijante P55-UD6 ploče primenio jednostavno rešenje koje podrazumeva prosto povezivanje Marvell 9128 čipa na jednu PCI Express liniju i to je to. Naravno, jasno je da u praksi još nema hard diskova koji mogu da maksimalno “zabodu” svu raspoloživu propusnu moć, ali i pored toga ostaje činjenica da ovako primenjeno rešenje za SerialATA 6 Gb/s standard jednostavno nije adekvatno i ne pruža korisnicima mogućnosti da u nekoj varijanti iskoriste njegove potencijale. Ako pogledamo I/O panel, pored seta audio priključaka, dva LAN konektora i dva eSATA i šest USB 2.0 porta možemo primetiti i još dva plavo obeležena USB konektora. Naravno, radi se o dva konektora koji su povezani na NEC µPD720200 kontroler koji ujedno i predstavlja prvi USB 3.0 kontroler u regularnoj prodaji. Sa specifikacijom USB 3.0 standarda koju smo već pomenuli, jasno je da i ovaj detalj predstavlja dodatni teret na već zagušenu PCI Express magistralu, jer je očekivano i dotični NEC µPD720200 čip povezan na jedan PCI Express kanal. Imajući sve ove detalje u vidu, sasvim je očigledno da P55A-UD6 ne može da u potpunosti ispuni specifikaciju koja je reklamira.
BIOS – Gigabyte P55-UD6 i P55A-UD6
Kada pažnju prebacimo na BIOS, sasvim očekivano možemo konstatovati da generalno nema razlike između onoga što nudi BIOS na P55-UD6 i P55A-UD6. Gigabyte je “ispeglao” par sitnih detalja, i to bi bile razlike, sem naravno par opcija koje se tiču rada USB 3.0 i SerialATA 6 Gb/s kontrolera. Award Modular6 BIOS je tako aktuelan na obe verzije ploča, a gotovo sve raspoložive opciju su iste. Glavne overkloking opcije se nalaze u M.I.T sekciji koja je značajno preuređena još sa prvom generacijom P55 matičnih ploča. Odmah po ulasku u M.I.T sekciju na raspolaganu je veoma detaljan prikaz svih vitalnih parametara sistema. Ovo je jedan od veoma korisnih detalja koji je tada uveden u BIOS, jer je korisniku omogućeno da na jednom mestu tačno vidi takt QPI u UnCore magistrale, brzinu i tajminge memorije, množilac i radni takt procesora u običnom i turbo modu, kao i temperaturu svakog jezgra. “Advanced Frequency Settings” je centralni deo za podešavanje svih spomenutih parametara, a na raspolaganju je apsolutno sve što je neophodno za bilo koji nivo overklokinga.
Raspon napona za podešavanja je i više nego dovoljno veliki, pa je ovde mnogo bitnije da se napon procesora može podešavati u koracima od 0.625 V, dok se napon memorije može podešavati u koracima od 0.04 V. Ovo je korisno zbog toga što je pružena mogućnost da se detaljnije podešava napon i tako na najbolji mogući način odredi neophodan napon za stabilan rad pri overklokingu, a da pri tome ne dolazi do nepotrebnog preopterećivanja ili zagrevanja komponenti.
Test sistem
Matične ploče
Intel DP55WB
Gigabyte GA P55-UD3
Gigabyte GA P55-UD6
Gigabyte GA P55A-UD6
Procesor i
kuler
Intel Core i5 750 @ 2.66 GHz
Cooler Master V8
Memorija
2 x 1 GB DDR3 1666 Kingston HyperX
Grafička karta
ASUS EN9600GT TOP * – za prve tri ploče sa spiska i
AMD Radeon HD4890 ** – za sve nove ploče koje ćemo testirati
(Windows Vista 64-bit)
Hard disk
500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje i test bench
CoolerMaster Real Power Pro 1000W
Professional Test Bench by CoolerMaster
Monitor
Samsung SyncMaster 960BF
Napomena: u igračim i 3D testovima su dati samo rezultati dve ploče, jer je tokom tesitiranja na njima korištena nova Radeon HD4890 grafička kartica (ranije smo koristili GeForce 9600GT, pa rezultati nisu kompatibilni). Na uporednom testu P55 ploča će, naravno, svi rezultati biti komparabilni.
SiSoft Sandra 2008 Pro
Cinebench 10 & DivX transcoding test
WinRAR, Fritz Chess i Nuclearus benchmark
FutureMark 3DMark 06 i Vantage
SpecORG SpecVIEW Perf 10
Igrački testovi
Utisci
Kao što smo videli na strani na kojoj je opisan BIOS, neke veće zamerke ni na ovu verziju nikako nemamo, međutim realno i nije neka velika razlika u odnosu na opcije koje nudi BIOS na GA P55-UD3 modelu. Isto važi i kada se upregnu sve dostupne opcije i krene u overkloking, jer se limit za BCLK udara na taktu od 210 MHz, što je tačno na nivou onoga što nudi i UD3. Jednostavno, po ovom pitanju P55-UD6 i P55A-UD6 ne nude ništa više od mnogo jeftinijeg modela. Istina, sam procesor smo uspeli da podignemo na 40-tak MHz veći radni takt od standardnih 4 GHz, što je verovatno zasluga kvalitetnije naponske jedinice, ali osim toga neke druge razlike po pitanju overklokinga nema, ali bi one sigurno bile prisutne tokom nekog ekstremnijeg overkloking-a, tokom koga se koriste znatno viši naponi.
Utisak da neme neke velike razlike se prirodno prenosi i na performanse, koje je su gotovo identične između P55-UD6, P55A-UD6 i P55-UD3. Jedino što nam je ostalo da isprobamo su performanse SerialATA 6 Gb/s i USB 3.0 kontrolera, ali ni ovde nismo imali priliku da dobijemo neke dobre rezultate. Ni sa povezivanjem dva SSD diska nisu uspeli da priđemo ni na korak od nove SerialATA specifikacije, a u par standardnih testova brzine SerialATA 6 Gb/s se pokazao za nijansu sporije od SerialATA II koji je implementiran u čipset. Razlog za to je dodatni posrednik između procesora i diska u vidu Marvell čipa, pa je jasno da SerialATA 6 Gb/s standard u ovom momentu nema uslove da dođe do izražaja. Kada je u pitanju USB 3.0, situacija je nešto malo bolja, jer smo u par navrata uspeli da dobijemo dosta bolje rezultate kroz sintetičke testove. Ipak, kada se krene u realni test kopiranja podataka tu se performanse odmah vraćaju na isti nivou koji nudi i USB 2.0.
Zaključak
Nakon testiranja P55-UD6 i P55A-UD6 modela ostali su mešoviti utisci. P55-UD6 je odlična ploča, to nije sporno, gde naponska jedinica i set mogućnosti koja nudi donekle mogu opravdati veću cenu od P55-UD3. Priča i implementacija 24-phase naponskog rešenje je vrlo moguće predimenzionisana, ali dobro, to sve radi svoj posao i u ekstremnim overkloking situacijama ima svog smisla. Ipak, za prosečnog korisnika to jednostavno nisu dovoljno jaki argumenti koji bi naveli čoveka da iz džepa istrese dodatnih 60 do 90 eura u odnosu na GA P55-UD3. Kompletna LGA1156 platforma je generalno namenjena višem delu srednjeg segmenta, sa tendencijom da bude dostupna i u njenim nižim cenovnim razredima, a tu se već gleda ukupna cena i realno nema nekog prostora za investiciju u ekstravagantu ploču kakva je Gigabyte P55-UD6, osim ako niste jedan od onih koji bi po svaku cenu kupili verziju automobila sa najjačim motorom iako nemate prostora da ga vozite većom brzinom od one kojom bi ste išli i sa „srednje jakim“ primerkom. Tako se može reći da je Gigabyte sa P55-UD3 modelom napravio odličnu kombinaciju cena i mogućnosti, pa je takav odnos sa nekim drugim modelom trenutno teško ugroziti. Čak i oni koji imaju želju da kupe skupu P55 ploču neće baš biti u prilici da osete benefite kupovinom GA P55-UD6, jer su razlike u praksi, kako svo već par puta naglasili, veoma male.
Ovde bi na scenu trebalo da nastupi Gigabyte P55A-UD6, jer prisustvo SerialATA 6 Gb/s i USB 3.0 standarda predstavlja velike novitete, što bi na kraju trebalo da opravda i visoku cenu ploče. Istina da trenutno kompatibilnih uređaja nema, ali bi se kupcu tako ostavila mogućnost da danas kupi matičnu ploču koja će podržavati sve standarde koju su sada samo najavljeni. Međutim, problem je i u tome što i deo te priče pada u vodu, jer primenjeno SerialATA 6 Gb/s rešenje na P55A-UD6 jednostavno ne može da ispuni specifikaciju, pa i kada dođu adekvatni diskovi, korisnik ovog modela to neće moći maksimalno da iskoristi. Kod USB 3.0 je situacija povoljnija, pa se će ovi uređaji moći da se maksimalno iskoriste na P55A-UD6, ali i pored toga to je samo polovina priče o podršci za nove standarde. Kako oba nova standarda neće biti u skorije vreme podržana od vodećih kompanija na IT tržištu, u ovo momentu ipak nema rezona investirati u ploču koja sada podržava ove standarde. Za USB 3.0 još ne postoje drajveri za Windows 7, mada nema ni uređaja, pa vam je i sve ostalo prilično jasno. Zbog toga na kraju i pored svega, ljubiteljima Gigabyte brenda možemo preporučiti GA P55-UD3 model kao najoptimalnije rešenje iz Gigabyte ponude. Model P55A-UD6 za sada ne bismo preporučili, a ukoliko vam cena P55-UD6 modela odgovara, a bavite se sportskim overklokingom, onda možete razmisliti o kupovini ovog modela.
Matične ploče na test obezbedio Gigabyte
