Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
Gigabyte P55A-UD7
Iako smo od momenta pojave LGA1156 platforme do sada već istestirali veći broj matičnih ploča sa P55 čipsetom, svi proizvođači se i dalje trude da tržištu ponude neke nove modele. Kada su jeftiniji modeli u pitanju, uglavnom su svi proizvođači rekli šta imaju pa se ovde već dugo nisu pojavili novi modeli koji bi iole bili zanimljivi za predstavljanje. Sa druge strane, high-end modeli izgleda da su konstantno podložni sitnim unapređenjima koji bi potencijalnom kupcu izgledali što primamljivije, a na kraju ostavili utisak proizvoda koji nudi dobru vrednost za uloženi novac. Što se tiče kompanije Gigabyte, na testu smo imali nekoliko njihovih P55 baziranih modela koji su ostavili veoma dobar utisak. Ipak, najveći deo tog utiska nekako odnosi jeftiniji P55 model koji je od nas dobio “best buy” nagradu na ranijim testovima, dok se skuplji modeli nisu pokazali kao dovoljno atraktivni. GA P55-UD6 je u datom momentu testiranja predstavljao vrh Gigabyte P55 ponude i u pitanju je zaista veoma dobra matična ploča, ali sa cenom koja je jednostavno bila prevelika i tako relativizovala sve prednosti P55-UD6 modela.
Veoma brzo, Gigabyte je predstavio unapređenu verziju sa oznakom P55A-UD6, gde je dodatak sufiksa “A” označavao prisustvo SerialATA 6 Gb/s i USB 3.0 podrške. Prilikom testa P55A-UD6 modela pokazalo se da sa implementacijom SerialATA 6 Gb/s i USB 3.0 standarda ima određenih problema, jer nije bilo baš moguće ostvariti punu propusnu moć koja je deklarisana za dotične standarde. Ovo je više problem samog P55 čipseta koji nema na raspolaganju dovoljno PCI Express linija da bi se ostvarila potpuna brzina SerialATA 6 Gb/s i USB 3.0 standarda, koji su obezbeđeni kroz dodatne čipove.
Ne mnogo nakon pojave P55A-UD6 modela, za koji se smatralo da će ostati kako top model u Gigabyte ponudi, na tržištu se pojavljuje P55A-UD7. Dakle, još jedan broj više u oznaci nam govori da je u pitanju ultimativna verzija već ultimativnog UD6, a šta taj jedan broj više donosi u realnosti, proverićemo baš ovom prilikom.
Ništa bez NF200
Jedan od osnovnih nedostataka P55 čipseta je nedovoljan broj PCI Express linija koje se mogu slobodno koristiti za obogaćivanje funkcija i mogućnosti samih matičnih ploča. Iako je ovo definitivno činjenica, sam Intel je dimenzionisao P55 čipset kao mid-range rešenje kome nije neophodno da poseduje NVIDIA SLI ili ATI Crossfire podršku u 2×16 režimu, kao i opcije za dodavanje funkcija kakve su SerialATA 6 Gb/s i USB 3.0. Što se Intel-a tiče, trenutno još nema realne potrebe za SerialATA 6 Gb/s i USB 3.0 standardima, a kada je bude bilo, Intel će to zvanično podržati kroz adekvatnu verziju čipseta, prema nekim najavama tek krajem sledeće godine! Problem je u tome što se LGA1156 platforma pokazala kao najzanimljivija za kupce, pa su proizvođači ploča morali da bace akcenat na P55 modele i logično, uđu u žestoku borbu na tržištu. Nakon onoga što možemo nazvati prvom generacijom P55 ploča, od početka 2010. godine nam stiže druga generacija high-end P55 modela, a zajednički imenitelj za sve ove modele je upotreba dodatnog čipa koji ima zadatak da poveća broj PCI Express linija. Prva dva takva modela koja smo imali na testu su bila Trinergy, pa Fuzion, obe iz kompanije MSI i sada je tu Gigabyte P55A-UD7. Dakle, Gigabyte P55A-UD7 poseduje NF200 čip koji ovog ploči obezbeđuje mogućnost više PCI Express linija, odnosno mogućnost rada SLI i CrossFire režima u 2×16 modu.
Matična ploča na testu – Gigabyte P55A-UD7
Gigabyte P55A-UD7 poseduje čak četiri grafička PCI Express slota što je stvar koja prva privlači pažnju kada se ploča raspakuje iz pozamašnog paketa. Naravno, ideja je da se korisnicima ponudi mogućnost upotrebe tri ili četiri grafičke karte u odgovarajućim SLI ili Crossfire režimima, što je direktno omogućeno upotrebom NF200. Pošto sada procesor nema direktnu vezu sa grafičkom kartom, upotreba NF200 čipa dodaje određeni “latency”, ali je on na sreću minimalan, pa nema nikakvih posledica po performanse. Sam NF200 čip omogućava rad sa 2×16, 1×16 i 2×8 i na kraju 4×8 modovima rada i zavisnosti od broja grafičkih karti koju neko želi da koristi. Naravno, na drugim čipsetovima i platformama ima i boljih rešenja za multi-grafičke akrobacije, ali je ovo na P55 čipsetu trenutno najbolje što se može imati. Pored dotičnih slotova, Gigabyte P55A-UD7 poseduje i dva klasična PCI slota, uz jedan PCI Express x1. Na žalost, u slučaju upotrebe najrealnije 2×16 varijante za grafičke karte, jedan PCI slot će ostati blokiran, pa se u tom slučaju može računati samo na jedan. Za nekog multimedijalnog i multiigračkog korisnika ovo može predstavljati malo nezgodno ograničenje.
Ukoliko pažnju sa tematike slotova pomerimo malo “ka severu” videćemo još neke značajne razlike koje Gigabyte P55A-UD7 model razlikuju od Gigabyte P55A-UD6, na kome je “sedmica” u osnovi bazirana, tj korišćen je osnovni PCB layout. Što se tiče naponske jedinice, tu nema značajnije razlike u odnosu na Gigabyte P55A-UD6, što znači da je na snazi i dalje Gigabyte 24-phase rešenje. Naravno, odavno smo rekli da veći broj VRM modula ne mora obavezno da znači i bolju naponsku jedinicu, ali je očigledno da se svi trude da poseduju što više-phase rešenje, a Gigabyte je jedan od glavnih zastupnika ove trke. U konkretnom slučaju, dakle i kod P55A-UD7, Gigabyte je išao da upotrebom nešto sitnijih komponenti napravi 24-phase konfiguraciju (Intersil “phase doubler” MOSFET-i) koju može da smesti na PCB i istovremeno “razvuče” naponsku jedinicu na nešto veći prostor kako bi se na kraju dobilo bolje hlađenje. Celu tu akciju treba da pomogne i veliki heatpipe sistem koji se proteže preko MOSFET-a i čipseta, tako da bi ova naponska jedinica trebalo da pruža maksimalne performanse bez obzira na težinu eksploatacije kroz overkloking. Kada je u pitanju sam heatpipe sistem, ovde je Gigabyte napravio razliku u odnosu na ono što se nudi kod P55A-UD6. Dakle, kod P55A-UD7 modela upotrebljen je potpuno novi heatpipe sistem koji kao dodatnu mogućnost ima opciju vodenog hlađenja.
Sistem se proteže preko MOSFET-a, P55 i NF200 čipova, a na centralnom delu se nalazi “water block” dodatak na koji se veoma lako mogu povezati „creva“ od bilo kog sistema za vodeno hlađenje. Tako je dobijena mogućnost da se vitalni delovi matične ploče još bolje hlade, čime se logično obezbeđuje duži radni vek pri maksimalnom optrećenju, koji logično podrazumeva ozbiljni overkloking. Ipak, ukoliko ne želite da koristite vodu kao pomoć za hlađenje, na raspolaganju su dve opcije. Možete ostaviti “water block” jer i tako ceo heatpipe sistem veoma dobro obavlja svoju funkciju, ili ga skinuti i umesto njega povezati ogroman hladnjak koji se dobija u paketu. Ovaj dodatni hladnjak se povezuje za kućište kao standardna PCI karta i obezbeđuje dodatno povećanje performansi hlađenja vazduhom. Dakle, Gigabyte se maksimalno potrudio da kupcu ponudi sve napredne varijante za hlađenje vitalnih delova ploče, a na šta će biti odabrano kao finalno rešenje je stvar korisnika ploče.
Sledeća zanimljiva razlika između P55A-UD6 i P55A-UD7 je broj memorijskih slotova. P55A-UD6 poseduje čak šest, dok se Gigabyte odlučio da se kod P55A-UD7 vrati na standardnih četiri. Ovo deluje malo nelogično da skuplja ploča i jači model ima manje memorijskih slotova, ali je očigledno da je Gigabyte procenio da je šest slotova ipak preteran broj za P55 platformu. Iako na prvi pogled deluje kao odlična opcija, upotreba svih šest slotova za sobom povlači korišćenje “single side” modula u prva dva slota, što automatski komplikuje stvari. Čak ni zvaničnici Gigabyte-a nisu imali neko ubedljivo objašnjenje zašto se na P55A-UD7 odustalo od šest memorijskih slotova, pa možemo ostati pri našoj konstataciji. Što se ostalih stvari tiče, one su gotovo identične sa onim što se nudi na P55A-UD6, uz jednu ipak bitnu razliku. Gigabyte je pri kreiranju “A” varijante P55-UD6 ploče primenio jednostavno rešenje koje podrazumeva prosto povezivanje Marvell 9128 čipa na jednu PCI Express liniju i to je to. Ovo rešenje se pokazalo ipak kao nedovoljno adekvatno, pa je kod P55A-UD7 promenjen pristup ovom problemu. Tako P55A-UD7 poseduje PLX “switch” čip koji ima funkcija dupliranja PCI Express linija, a upravo preko njega je povezani standardni Marvell čip koji obezbeđuje SerialATA 6 Gb/s podršku sa dva kanala.
Ovo rešenje je bitno drugačije od onog koje je u startu primenjeno na P55A-UD6, i interesantno, isto rešenje koje je ASUS u startu primenio na svojoj prvoj ploči sa SerialATA 6 Gb/s podrškom. Što se tiče USB 3.0 podrške, ovde nema problema i u upotrebi je NEC µPD720200 kontroler koji ujedno i predstavlja prvi USB 3.0 kontroler u regularnoj prodaji. USB 3.0 je dostupan preko dva porta koji se nalaze na I/O panelu, a na I/O panelu se nalaze još osam USB 2.0, dva gigabitna LAN i dva firewire porta. Naravno, neizbežni set audio konektora je obavezan, sve zajedno sa digitalnim i analgonim S/PDIF izlazima.
Gigabyte P55A-UD7 BIOS
Kada pažnju prebacimo na BIOS, sasvim očekivano možemo konstatovati da generalno nema razlike između onoga što nudi BIOS na P55A-UD6. Gigabyte je ponovo “ispeglao” par sitnih detalja, među kojima je još doterana “vdroop” funkcija čijim aktiviranjem se gotovo anuliraju svi “undervoltage” problemi. Sada BIOS i naponska jedinica maksimalno sarađuju i napajanje je svim uslovima, posebno, overklokinga je na očekivanom nivou za jednu vrhunsku matičnu ploču. Glavne overkloking opcije se nalaze u M.I.T sekciji koja je značajno preuređena još sa prvom generacijom P55 matičnih ploča. Odmah po ulasku u M.I.T sekciju na raspolaganju je veoma detaljan prikaz svih vitalnih parametara sistema.
Ovo je jedan od veoma korisnih detalja, pa je dobro videti da se to nije promenilo i na P55A-UD7, jer je korisniku omogućeno da na jednom mestu tačno vidi takt QPI u UnCore magistrale, brzinu i tajminge memorije, množilac i radni takt procesora u običnom i turbo modu, kao i temperaturu svakog jezgra. “Advanced Frequency Settings” je centralni deo za podešavanje svih pomenutih parametara, a na raspolaganju je apsolutno sve što je neophodno za bilo koji nivo overklokinga. Raspon napona za podešavanja je i više nego dovoljno veliki, pa je ovde mnogo bitnije da se napon procesora može podešavati u koracima od 0.625 V, dok se napon memorije može podešavati u koracima od 0.04 V. Ovo je korisno zbog toga što je pružena mogućnost da se detaljnije podešava napon i tako na najbolji mogući način odredi neophodan napon za stabilan rad pri overklokingu, a da pri tome ne dolazi do nepotrebnog preopterećivanja ili zagrevanja komponenti.
CPU Vcore: 0.50000V – 1.90000V
QPI/Vtt : 0.800V – 1.940V
PCH Core: 0.850V – 2.080V
CPU PLL: 1.500V – 2.580V
DRAM Voltage: 1.300V – 2.600V
DRAM Termination: 1.000V – 1.705V
Test sistem
Matične ploče
MSI Big Bang Trinergy
GA P55A-UD7
GA P55A-UD6
Procesor i
kuler
Intel Core i5 750 @ 2.66 GHz
Cooler Master TX3
Memorija
2 x 1 GB DDR3 1666 Kingston HyperX
Grafička karta
AMD Radeon HD4890
Hard disk
500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje i test bench
CoolerMaster UCP 1100W
Professional Test Bench by CoolerMaster
Monitor
Samsung SyncMaster 960BF
SiSoft Sandra 2008 Pro
Cinebench 10 & DivX transcoding test
WinRAR, Fritz Chess i Nuclearus benchmark
FutureMark 3DMark 06 i Vantage
Spec.ORG SpecViewPerf 10
Igrački testovi
Overclocking
Logično, kao i na P55A-UD6, BIOS je na P55A-UD7 je odličan, i generalno nemamo nikakvih zamerki, sem još uvek prisutne “CRTL-F1” funkcije, a mislimo da je vreme da ona nestane, bar sa matičnih ploča high-end profila. Onima koji znaju šta rade to sigurno ne treba, a za one koji ne znaju tu su već poznate opcije automatskog overklokinga. Pošto smo za ovaj test odlučili da promenimo primerak procesora i zamenimo ga nešto boljim (bar po pitanju maksimalnog BCLK-a), na P55A-UD7 smo bez problema uspeli da ostvarimo stabilan rad na BCLK taktu od 230 MHz. Ovo je ubedljivo najbolji rezultat, ali to opet pokazuje da pitanje BCLK takt umnogome zavisi od procesora nego od matične ploče. Tako za postignut BCLK takt od 230 MHz nisu bile potrebno nikakve manipulacije sa radnim naponima, već se sve može ostvariti i na default vrednostima.
Već na 232 MHz sve postaje lagano nestabilno, bez obzira šta se radi sa radnim naponima, tako da je jasno da je tu gotovo sve do procesora. Što se tiče maksimalnog radnog takta, 3.9 GHz za primerak Intel Core i5 750 procesora je bio maksimum na kojem je isti hteo apsolutno stabilno da radi. Naravno, mogli smo podići sistem i na 4.1 GHz, ali stabilnog rada tu nije bilo ni u najavi. Na kraju možemo konstatovati da P55A-UD7 nudi apsolutno sve opcije koje su potrebe i najokorelijim overklokerima, a da od ostalog hardvera zavisi koliko će sve to moći da se iskoristi i koliko će ceo sistem na kraju “moći da razvije”…
Zaključak
Zaključni deo priče uvek počinjemo pitanjem peformansi, odnosno o tome koliko su razlike u brzini kod svih P55 matičnih ploča minimalne, čak i u okviru greške koje generišu same test aplikacije. I ovoga puta je tako, pa neke velike razlike između ploča nema, ali ipak možemo primetiti da je P55A-UD7 nekako skoro uvek za „nijansicu“ brži od P55A-UD6 modela. Takođe, u nekim gaming testovima možemo primetiti da P55A-UD7 ima primetno slabije performanse. Pošto se svi gaming testovi rade u niskim rezolucijama kako grafička karta ne bi predstavlja usko grlo, sama brzina komunikacije postaje lakše vidljiva. Tako P55A-UD7 u Tom Clancy’s H.A.W.K, Far Cry 2, a posebno u World Of Conflict RTS strategiji jasno pokazuje slabije performanse u odnosu na P55A-UD6. Ako ove performanse uporedimo sa MSI Trinergy modelom, možemo stići do zaključka da je ovo posledica prisustva NVIDIA NF200 čipa koji ipak dodaje mali “latency” na komunikaciju procesora i grafičke karte, što se vidi kroz FPS u ovim testovima.
Kada se, pak, grafička podešavanja postave na normalna podešavanja koji bi neko koristio za igranje, ovaj problem se drastično smanjuje, pa je razlika u FPS-u tada minimalna, ako se uopšte i javi. Pored toga, može se reći da su ploče sa NVIDIA NF200 čipom namenjene za Multi GPU primene, a na za upotrebu samo sa jednom grafičkom kartom. Upravo ovde dolazimo i do smisla postojanja ploče kakva je P55A-UD7, odnosno jedinog jačeg razloga zbog kog bi neko trebalo da poželi da je poseduje. Dakle, ukoliko imate želju da koristite ATI Crossfire ili NVIDIA SLI, Gigabyte sa P55A-UD7 modelom nudi odlično rešenje. Pri tome, cena nije toliko visoka koliko smo mislili da će biti, ali je nešto više nego na razvijenijim tržištima. Oko 260 evra, koliko je za nju potrebno izdvojiti nije mala količina novca, ali to ne menja činjenicu da je P55A-UD7 u ovom momentu jedina Gigabyte ploča za LGA1156 platformu koja nudi sve mogućnosti na pravi način, što podrazumeva i SerialATA 6 Gb/s i USB 3.0 u punoj brzini. Na žalost, ovo može ostaviti malo gorak ukus kupcima koji su uložili novac u P55-UD6, pa to zamenili sa P55A-UD6, da bi na kraju Gigabyte rekao čuveno – “ovo vam je sad najbolje” tek sa P55A-UD7. Ploča koju smo testirali je definitivno za svaku preporuku, ali samo onima koji žele da je koriste sa bar dve grafičke karte. Ukoliko to nije slučaj, na raspolaganju su druga, bolja i pristupačnija rešenja.
Matičnu ploču na test ustupio Gigabyte
