Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
Intel Core 2 Duo E7200
U zadnjih par meseci, Intel je svoj novi 45nm proizvodni proces uveo u gotovo sve segmente tržišta. Krenulo se prvo sa elitnim dvojezgarnim, pa posle i sa Quad Core modelima, dok je kao finalni deo tržišne slagalice ostalo adekvatno low-cost rešenje koji bi trebalo da zameni prethodnu generaciju 65nm procesora. Prednosti novih modela je očigledna i odnosi se na nešto veće performanse, manje zagrevanje tokom eksploatacije i veće radne taktove ostvarive kroz overkloking. Ipak, i pored ovih jasnih prednosti, na tržištu su i dalje dosta traženi stari modeli poput Core 2 Quad Q6600 ili dvojezgarni modeli iz serije E4000. Opravdanje za ovo stanje se nalazi u činjenici da su određeni stariji modeli ipak nešto jefitniji, što domaćem kupcu ume veoma da znači. Nešto para se uštedi, a dobija se procesor koji je tek za nijansu slabiji od novih modela, ali i dalje, bez sumnje, nudi vrlo dobre performanse. Drugi, nešto manji problem leži u činjenici da je na tržištu prisutan još uvek mali broj 45nm procesora, ali se očekuje da će se manjak novih modela na rafovima veoma brzo neutralisati. Jedan od vesnika ovog trenda je i nova Core 2 Duo serija procesora – E7000, sa kojom Intel želi da ponovo „napadne“ low-end segment. Ranije, ovaj zadatak su imali Core 2 Duo E4000 procesori, dok sada taj posao prvo treba da preuzme model E7200 koji će biti prvi predstavnik nove serije. Naravno, za stvaranje ovog modela Intel je upotrebio standardne trikove iz svog šešira, što podrazumeva redukciju količine L2 keša i manji radi takt sistemske magistrale, dok su sve vitalne tehnološke karakteristike koje važe za Wolfdale jezgro ostale iste.
Procesor na testu – Intel Core 2 Duo E7200
Prethodna generacija dvojezgarnih procesora zasnovana na Conroe jezgru zauzima površinu od 143 kvadratnih mm, dok novo Wolfdale jezgro zahvaljujući 45nm proizvodnji zauzima tek 107 kvadratnih mm. Ovo značajno smanjenje površine ostavlja mogućnost za povećanje kapaciteta keš memorije, što je naravno Intel iskoristio, jer je odavno poznato da je to jedan od omiljenih i pristojno efikasnih načina za povećanje ukupnih performansi procesora. Tako sada E8XXX generacija dvojezgarnih modela poseduje čak 6 MB keša, dakle po 3 MB po jezgru. Logično, ovo povećanje u kapacitetu za 50 procenata dovodi i do sličnog povećanja u broju tranzistora. Tako je ovaj broj kod Woldale jezgra čitavih 410 milona, što je nešto više od 40 procenata veća količina tranzistora u odnosu na Conroe jezgro (291 miliona) i 65nm proizvodni proces. Naravno, sve ovo bi malo teže bilo ostvarivo bez upotrebe nove tehnologije koju Intel naziva High-K. U osnovi, kod High-K tranzistora, polisilicijumski graničnik je zamenjen novom metalnom legurom, dok je stari graničnik između wafera zamenjen novim High-K graničnikom baziranom na hafniumu. Sve ovo omogućava znatno manje „curenje struje“, a samim tim i mogućnost za gušće pakovanje tranzistora, kao i nešto brži rad samih tranzistora, što se opet prevodi u nešto veće performanse novog jezgra „klok za klok“ u odnosu na staro.
Intel
Pentium
E2000
Intel
Core 2 Duo
E4000
Intel
Core 2 Duo
E6000
Intel
Core 2 Duo
E7000
Intel
Core 2 Duo
E8000
kodno ime
Allendale
Allendale
Conroe
Wolfdale
Wolfdale
proizvodni proces
65 nm
65 nm
65 nm
45 nm
45 nm
raspon frekvencija
1.6 – 2.4 GHz
1.8 – 2.6 GHz
1.86 – 3.0 GHz
2.53 GHz
2.66 – 3.16 GHz
FSB
800 MHz
800 MHz
1333 / 1067 MHz
1067 MHz
1333 MHz
L2 cache
1 MB
2 MB
4 MB
3 MB
6 MB
Intel VT
ne
ne
da
ne
da
Dakle, kako se broj tranzistora se povećao za 40 procenata, a količina keša za 50 procenata, očigledno da je Intel izvršio razne optimizacije u arhitekturi kako bi sve ovo bilo moguće. Optimizacija rada L2 keš memorija je primetna i kod „širine“ pristupa procesora kešu. Conroe serija procesora je imala 16-way asocijativnost, dok novo Wolfdale jezgro sa 6 MB L2 keša poseduje 24-way asocijativnost. Pored toga, Wolfdale poseduje nove Fast Radix-16 jedinice čija je primarna funkcija obavljanje kalkulacija kvadratnog korena i deljenja, a jasno je da su upravo ove operacije vitalne za performanse velike količine softverskih paketa. Na kraju, kompletna Penryn serija procesora poseduje prošireni set SSE istrukcija koji se sada označava kao SSE4.1. Reč je u ukupno 47 novih instrukcija čiji je primarni zadatak ubrzanje kalkulacija vezanih za 3D grafiku, kao i za povećanje performansi pri obradi video materijala. Novije verzija DivX kodeka u određenoj meri već podržavaju novi set instrukcija, pa se već kroz ovu primenu obrade video fajlova može izmeriti rast performansi u odnosu na prethodnu generaciju procesora na istom radnom taktu.
Naravno, kada se sve ovo ponovo svede, dobijamo novi Core 2 Duo E7200 procesor sa finalnim radnim taktom od 2.53 GHz. Sistemska magistrala je 1066 MHz, umesto na „modernih“ 1333 MHz, dok je količina L2 keša smanjena sa 6 MB na 3 MB. Ako pogledamo tabelu osnovnih karakteristika nekoliko generacija Intel dvojezgarnih procesora, jasno se može videti napredak u radnom taktu i količini keš memorije, kao i u određenim dodatnim funkcijama. Tako je Core 2 E7200 pored svih navedenih redukcija izgubio i VT (Virtualization Technology) mogućnosti, kako bi se i po ovom pitanju ova serija procesora odvojila od modela iz serija Core 2 Do E8000 i E6000 koji predstavljaju višu klasu. Ipak, kada se E7200 poredi sa E4700 modelom čiji je direktni naslednik, jasno se može videti da iako E7200 radi za nijansu manjem radnom taktu ovaj procesor nudi mnogo više. Bržu magistralu, više L2 keša, poboljšanu arhitekturi i novi set SSE4.1 instrukcija. Imajući u vidu nominalno istu cenu dotična dva modela, jasno je da Intel ozbiljno računa da nova serija 7 brzo zameni prethodnu lowcost generaciju. Samo fizičko poređenje E7200 procesora sa bilo kojim modelom iz E8000 serije, na poleđini čipa se jasno može videti da E7200 poseduje nešto manje elektrolitskih komponenti, što bi trebalo da bude direktna posledica nekih isključenih mogućnosti i manje L2 keš memorije.
U praksi
Ipak, kako se manipulacija L2 keš memorija pokazala kao najlakši način da se izvrše korekcije na performansama Intel procesora, biće zanimljivo videti kako se E7200 ponaša kroz testove. Ono što se nakon „startovanja“ procesora može odmah videti su nominalni napon od 1.2 V i radna temperatura u „idle“ režimu oko 33 stepeni. Pod punim opterećenjem sa default podešavanjima temperatura tek prelazi 40 stepeni, što je još jedan pokazatelj koliko nova 45nm arhitektura nudi osetno manji nivo zagrevanja. Naravno, sve to prati i veće overkloking mogućnosti, pa smo vrlo brzo nakon inicijalnih testova krenuli u ovo ispitivanje. Na našem test „Intel Confidental“ primerku, bez korekcije napona procesore se moglo stići do brzine od 3.1 GHz, što je sasvim solidan rezultat. Već za brzine preko ove vrednosti se lagano mora dodavati napon kako bi se osigurala stabilnost sistema. Radni takt od 3.4 do 3.5 GHz je zahtevao 1.3 V, da bi za svaki sledeći korak u brizni sistemske magistrale morao da prati i korak povećanja napona procesora. Naravno, osnovna meta nam je bio takt od famoznih 4 GHz. Ipak, na ovom taktu nismo uspeli da ostvarimo stabilan rad ni sa radnim naponom u BIOS-u koji je bio podešen preko 1.45 V. Tokom overkloking testiranja primetili smo primetne „undervoltage“ probleme, što opet ide na račun MSI P35 Platinum matične ploče.
Međutim, kako dotična ploča dozvoljava da se radni napon procesora poveća čak do 1.9V, uspeli smo da ostvarimo konstantan napon od 1.45 V pri maksimalnom opterećenju procesora. Na žalost, pri brzini od 4 GHz stabilan rad i dalje nije bio moguć, pa se moralo krenuti u lagano obaranje brzine. Na taktu od 3.9 GHz stabilan rad je bio veoma blizu, ali ne baš tačno tu, tako da se moralo ići na 3.8 GHz gde je ostvarena puna stabilnost sistema. U ovim uslovima temperatura procesora je pod maksimalnim opterećenjem bila preko 54 stepena, što je kada se sve uzme u obzir sasvim dobar rezultat. Naravno, obezbeđivanjem veoma jakog sistema za hlađenje moguće je ići na veće napone od 1.55 pa i više, što smo za trenutak probali i dobili post sistema na 4.1 GHz. Ipak, kako se ovde procesor već opako greje, za ove egzibicije potrebno je obezbediti neki od veoma ozbiljnih kuler rešenja. Ipak, za svaki slučaj i kako korisnici ne bi preterali, tu je novi DTS (Digital Thermal Sensor) sistem koji se više ne zasniva na eksternom kolu koji obavlja posao monitorninga, a čija je tačnost umnogome zavisila od implementacije ove funkcije od strane same matične ploče. Sada je sa DTS sistemom preko posebnog MSR registra u procesoru moguće tačno pročitati temperaturu svakog jezgra. Podatak koji se tako dobija je mnogo precizniji i omogućava bolju primetnu EIST tehnologije prilagođavanje brzine procesora trenutnim aktivnostima, ali i zaštitu od pregrevanja, tako da će se procesor pri detekciji svoje maksimalno dozvoljene temperature sam ugasiti i tako sprečiti neželjene posledice u vidu crnog dima.
Kolika je ta razlika preslika u realne performase analizirali smo u poređenju sa MSI P35 Platinum modelom. Naravno, obe ploče su podešene na iste radne taktove i tako da se iz datih taktova i komponenti izvuče maksimum, sa tim da je memorijski parametri kod Asus Rampage-a bili podešeni na najbolji mogući način uključujući tu i „tRD 5“ podešavanje. Već u prvim memorijskim testovima, jasno se vidi Asus Rampage nudi značajno bolje performanse kada se navedeni memorijski parametri adekvatno podese. Ipak, ono što najviše utiče je smanjene „tRD“ tajminga, jer MCH direktno utiče na memorijske performanse, te su razlike koje se mogu videti u tabeli direktna posledica ovog ubrzavanja northbridge-a i njegove komunikacije sa memorijom i procesorom. Sasvim očekivano, manji latency i brži rad memorije veoma povoljno utiče na performanse kroz sve testove, pa se bez problema u jedno rečenici može svesti poređenje starog P35 čipseta i X48 na Asus Rampage-u. Samo pogledajte sve rezultate kroz tabele, i ta rečenica će vam se u glavi automatski sklopiti.
Test sistem
Matične ploče
MSI P35 Platinum
Procesor i
kuler
Intel Core 2 Duo E6750
Intel Core 2 Duo E7200
Intel Core 2 Duo E7200 @ 3.16
Intel Core 2 Duo E8500
Intel Core 2 Quad Q9300
CoolerMaster Eclipse
Memorija
2×1 GB DDR2 800
Grafička karta
ASUS EN9600GT TOP
(Windows Vista 32-bit)
Hard disk
500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje
CoolerMaster RealPower 1000W
Monitor
Samsung SyncMaster 960BF
Novi Core 2 Duo E7200 procesor smo poredili sa par aktuelnih Intel modela kako bi mogli da stvorimo predstavu o performansama koje nudi. Naravno, manji radni takt sistemske magistrale i manja količina L2 keš memorije pokazuju svoj značaj u tabelama, te je posebno interesantno poređenje sa starim Core 2 Duo E6750 modelom koji radi na tek nešto većem radnom taktu i ima više L2 keša. Sa druge strane, E7200 ima prednost novog 45nm jezgra što sa druge strane malo izjednačava situaciju. Ipak, u većem broju scenarija Core 2 Duo E6750 se predstavlja kao nešto brže rešenje, ali opet daleko od toga da bi se budući kupac E7200 morao zabrinuti. Druga interesantna paralela je i Core 2 Duo E8500 procesor i odgovarajuće overklokovani E7200, gde se još malo preciznije mogu izvesti zaključci o uticaju L2 keš memorije na ukupne performanse. Iako bi se u startu mogla očekivati veća razlika, Core 2 Duo E8500 je sa svojih 6 MB L2 keša brži od jedan do deset procenata u zavisnosti od test scenarija.
Default – SiSoft Sandra 2008 Pro
Cinebench 10 – default benchmark
Everest & Nuclearus benchmark
ScienceMark
WinRAR & other synthetic tests
Futuremark 3DMark05 i 06
Company of Heroes, Crysis & other game tests
Zaključak
Kada se detaljnije prostudiraju sve tabele, sasvim je jasno da će Core 2 Duo E7200 u veoma skoroj budućnosti predstavljati veoma tražen procesor. Veoma povoljna cena će biti prva stvar koje privući sve kategorije kupaca, dok ćei entuzijasti u ovom modelu videti jak ovekloking potencijal. U odnosu na Core 2 E4700 model koji direktno zamenjuje, novi E7200 nudi bolje peformanse i mogućnosti po svim kriterijumima, tako da je samom ovom zamenom Intel značajno podigao prag peformansi koji sada važi za low-cost procesore. Sa druge strane, Core 2 Duo E7200 je nešto sporiji od E8000 serije na istom radnom taktu, ali tačno toliko da bi se opravdala razlika u ceni. Upravno na ovom primeru se dobro vidi koliko se Intel trudi da precizno postavi svoje modele procesora na tačno željeno mesto na tržištu. Ipak, one kojima je bitna ušteda novca ovo ne bi trebalo da bude stavka koja će ih odvratiti od Core 2 Duo E7200 modela. Naprotiv, zahvaljujući veoma dobrim overkloking potencijalima, gde se veoma lako može stići do brzine veoma blizu 4 GHz, i to bez nekih specijalnih zahvata i opreme, E7200 može biti interesantno rešenje za mnogo veću grupu korisnika. U današnje vreme i sa novom generacijom procesora kao što je model sa testa koji ste upravo čitali, pitanje „overklokovati ili ne“ postalo je gotovo trivijalno, jer u trenutnoj situaciji bukvalno svako može svoj računar značajno ubrzati čak do granice koje je veoma blizu famoznih 4 GHz.
Sada postoje jedino dva razloga zbog kojih se neko ne upušta u overkloking. Prvi je, naravno, „slučajni“ izbor katastrofalno loše ili generičke ploče, a drugi se odnosi na psihički faktor, koji uključuje i često viđenu paranoju: (ukoliko sve nije na „ultra default“ podešavanjima, sistem će sigurno biti nestabilan, ekspolodirati i iza sebe ostaviti u zaboravu Černobil i Hirošimu). Naravno, veterani sa početka overklokng ere se sa setom sećaju dobrih starih vremena, gde se određeni procesor sa slovom A u nazivu zauzima posebno mesto u „hardveraškim srcima“. Međutim, tokom godina je taj ideal o ubrzanju za 50 procenata od nominalnog radnog takta je bio sasvim dostižan, a u novije vreme čak i prevaziđen, tako da je bilo procesora koji nude mogućnosti još većeg overklokinga. Core 2 Duo E7200 je još jedan od tih primera gde se bez problema može ostvariti više od 50 procenata ubrzanja u odnosi na nominalni takt, pa je tako sasvim logično očekivati da će E7200 biti veoma tražen procesor u vremenu koje dolazi, odnosno u vremenu kada će Intel početi sa značajno većom isporukom 45nm procesora. Nakon toga će cene sasvim sigurno još padati, što će omogućiti ogromnoj većini korisnika da po veoma povoljnoj ceni sebi sklope veoma jak i brz računar.
