Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
Intel Core 2 Duo E8500
Nakon što smo na testovima prikazali dva nova aktuelna procesora Core 2 familije – Intel Core 2 Extreme QX9650 (udarni model najviše klase), a onda i Core 2 Quad Q9300, (model namenjen mainstream tržištu), na red nam dolazi i model namenjen srednjem segmentu dvojezgarnih procesora. Nakon modela Core 2 Quad Q6600, ponuda četvorojezgarnih procesora se, takođe spustila u „mase“, pa će biti intesantno da vidimo kako će se pozicionirati novi modeli iz serije „E“. Možda je i sasvim logično što mnogi korisnici već sada smatraju da su dual core procesori low-end rešenja (naravno, kad su desktop računari u pitanju), jer se sporiji modeli već nude kupcima po izuzetno povoljnim cenama. Procesor sa oznakom Core2Duo E8500 stiže na sledeći korak u razvoju i ponude modela izrađenih u 45-nm proizvodnom procesu. Usled svog visokog radnog takta od 3.16 GHz, sasvim je jasno da dotični procesor nije baš namenjen low-end segmentu, već da se radi o nešto luksuznijem modelu koji balansira na granici između dva i četiri jezgra, odnosno cilja na zahtevnije korisnike kojima su dva jezgra sasvim dovoljna. Kako su inicijalni problemi oko 45-nm proizvodnog procesa brzo prevaziđeni, Intel je u mogućnosti da tržištu ponudi kompletnu gamu procesora baziranih na novim generacijama Core 2 „jezgra“. Kompletna gama nosi ime Penryn i deli se na dve grupe, odnosno modele sa četiri i dva jezgra. Kodno ime Yorkfiled predstavlja quad-core procesore čije smo predstavnike već testirali, dok se ime Wolfdale odnosi na dual-core modele. U aktuelnoj ponudi se trenutno nalaze četiri modela iz serije E8xxx koja ujedno i označava da se radi o Wolfdale dual-core jezgru. Raspon frekvencija kreće od 2.66 GHz za E8200 model, preko 2.83 i 3.0 GHz za E8300 i E8400, odnosno 3.16 GHz za primerak koji smo imali na testu. Trenutna projekcija cena za ove modele se kreću u okvirnim granicama od 120 eura za E8200, pa do 200 eura za testirani Core 2 Duo E8500.
Procesor na testu
Wolfdale
Conroe
proizvodni proces
45nm
65nm
broj tranzistora (M)
410
291
površina jezgra (kvadr. mm.)
107
143
rasponi frekvencija
2.66 – 3.16 GHz
1.86 – 3.0 GHz
kapacitet L2 keša
6 MB
4 MB
brzina magistrale
1333 MHz
1066 MHz
prosečna disipacija
65W
65W
SIMD set instrukcija
MMX, SSE, SSE2, SSE3, SSE4.1
MMX, SSE, SSE2, SSE3
Iako u osnovi nema neke razlike u arhitekturi između 65nm i 45nm generacija procesora, novo usitnjavanje proizvodog procesa je ipak omogućilo implementaciju sitnih korekcija, ali i generalno smanjenje troškova proizvodnje. Prethodna generacija dual-core procesora zasnovana na Conroe jezgru zauzima površinu od 143 mm2, dok novo Wolfdale jezgro zahvaljujući 45nm proizvodnji zauzima tek 107 kvadratnih milimetara. Ovo značajno smanjenje površine ostavlja mogućnost za povećanje kapaciteta keš memorije, što je naravno Intel iskoristio, jer je odavno poznato da je to jedan od efikasnih načina za povećanje ukupnih performansi procesora. Tako sada E8xxx generacija Dual Core modela poseduje čak 6 MB keša, odnosno 3 MB po jezgru. Logično, ovo povećanje u kapacitetu za 50 procenata dovodi i do sličnog povećanja u broju tranzistora. Tako je ovaj broj kod Wolfdale jezgra čitavih 410 milona, što je nešto više od 40 procenata veća količina tranzistora u odnosu na Conroe jezgro (291 miliona) i 65-nm proizvodni proces. Naravno, sve ovo bi malo teže bilo ostvarivo bez upotrebe nove tehnologije koju Intel naziva High-K. U osnovi, kod High-K tranzistora, polisilicijumski graničnik je zamenjen novom metalnom legurom, dok je stari graničnik između wafera zamenjen novim High-K graničnikom baziranom na Hafniumu. Sve ovo omogućava znatno manje „curenje struje“, a samim tim i mogućnost za gušće pakovanje tranzistora, kao i nešto brži rad, što naravno znači da su performanse novog jezgra veće u odnosu na staro, kada se posmatra „klok za klok“.
Dakle, kako se broj tranzistora se povećao za 40 procenata, a količina keša za 50 procenata, očigledno da je Intel izvršio razne optimizacije u arhitekturi kako bi sve ovo bilo moguće. Optimizacija rada L2 keš memorija je primetna i kod „širine“ pristupa procesora kešu. Conroe serija procesora je imala 16-way asocijativnost, dok novo Wolfdale jezgro sa 6 MB L2 keša poseduje 24-way asocijativnost. Pored toga, Wolfdale poseduje nove Fast Radix-16 jedinice čija je primarna funkcija obavljanje kalkulacija kvadratnog korena i deljenja, a jasno je da su upravo ove operacije vitalne za performanse velike količine softverskih paketa. Na kraju, kompletna Penryn serija procesora poseduje prošireni set SSE istrukcija koji se sada označava kao SSE4.1. Reč je u ukupno 47 novih instrukcija čiji je primarni zadatak ubrzanje kalkulacija vezanih za 3D grafiku, kao i za povećanje performansi pri obradi video materijala. Novije verzije DivX kodeka u određenoj meri već podržavaju novi set insktrukcija, pa se već kroz ovu primenu obrade video fajlova može izmeriti rast performansi u odnosu na prethodnu generaciju procesora na istom radnom taktu.
Primerak procesora koji smo ovom prilikom dobili na test, sada već standardno na sebi ima samo „Intel Confidential“ oznaku. Ipak, sa druge strane se po rasporedu elektrolitskih komponenata veoma lako može utvrditi da je u pitanju nova generacija procesora baziranih na Wolfdale jezgru. Naravno, kada se sistem upali, radni takt od 3.16 GHz jasno ukazuje da se radi o E8500 modelu koji predstavlja trenutni vrh dual-core ponude čuvenog proizvođača procesora. Pored toga, kako je pitanju „C0“ revizija jezgra, a to je ujedno i verzija koja se koristi i na procesorima koji idu regularnu prodaju, jasno je da će i krajnji kupci dobiti istu reviziju. Intel je i pre pojave E8xxx generacije Core 2 procesora uveo zvaničan FSB od 1333 MHz, pa je logično da ova vrednost važi i za novu seriju. To automatski znači da su množioci magistrale u ovim modelima veoma niski: E8200 poseduje množilac 8, dok E8500 je ograničen maksimalnim 9.5 množiocem. Da, i kod samih množioca se može primetiti jedna mala razlika koja se odnosi na mogućnosti upotrebe „polovnih“ množilaca. Tako novo Wolfdale jezgro omogućava korišćenje, na primer, 8.5 ili 9.5 vrednosti za množilac, što samom Intel-u ostavlja veće mogućnosti za razne modele procesora koji će se minimalno razlikovati po svom radnom taktu. Nominalni radni napon za tesirani model je 1.25V, dok će sporiji modeli ići još niže – sve do malih 1.1V. Ovako nizak radni napon i novi proizvodni proces omogućavaju veoma niske operativne temeprature, pa nije ni čudno što je procesor (iako samo ispod običnog box kulera) bio „hladan kao zmija“.
Logično, sve ovo bi trebalo veoma povoljno da utiče na overkloking potencijale. Ipak, kako bi maksimalni overkloking dometi mogli da se ispitaju, neophodna vam je veoma dobra matična ploča, ali i nešto malo bolja memorija od DDR2 800 koja se sada prodaje kao polubeli hleb. Dakle, kako su već prve verzije 45nm quad-core procesora pokazale da sa jakim vazdušnim hlađenjem mogući ići i preko magične granice od 4 GHz, sasvim je normalno očekivati isti, ili možda i više od Wolfdale jezgra. Ipak, ovoga puta smo se odlučili da high-end overkloking zahvate ostavimo za drugi poseban test, a da se u konkretnom slučaju koncentrišemo na ono što može da očekuje krajnje prosečan korisnik, sa prosečnom matičnom pločom i pratećim hardverom. Dakle, na nominalnom radnom taktu i naponu, temperatura pri maksimalnom optrećenju nije prelazila granicu od 45 stepeni, dok je „idle“ režimu procesor „kulirao“ na samo 31 stepen Celzijusa. Radi se stvarno impresivnim vrednostima, posebno ako imamo u vidu da Wolfdale poseduje napredniji sistem „on-die“ monitoringa temperature. Istina da je su i 65-nm procesori posedovali solidan sistem, ali se novi DTS (Digital Thermal Sensor) sistem više ne zasniva na dodatnom eksternom kolu koji obavlja posao monitorninga, čija je tačnost umnogome zavisila od implementacije ove funkcije od strane same matične ploče, već sada DTS, preko posebnog MSR registra u procesoru može tačno da pročita temperaturu svakog jezgra ponaosob. Podatak koji se tako dobija je mnogo precizniji i omogućava bolju primenu EIST tehnologije i prilagođavanje brzine procesora trenutnim aktivnostima.
Test sistem
Matična ploča
MSI P35 Platinum (P35 čipset)
Procesori
Intel Core 2 Duo E8500
Intel Core 2 Duo E6750
Memorija
2 X 1 GB Kingston VR 1066 MHz
Grafička karta
ATi AMD Radeon HD 3870 – fabrički klokovi
Hard disk
WD Caviar 200Gb / WD2000JD, 7200rpm, 8MB
Opički uređaj
Pioneer 111D
Napajanje
Coler Master Real Power Pro 1000W
Monitor
Samsung SyncMaster 940BF
Overclocking
Naravno, kada se krene u overkloking, temperature rastu, ali mnogo manje nego što bi se to očekivalo. Bez ustručavanja smo brzinu magistrale podesili na 400 MHz, podesili memorijske tajminge i restartovali sistem. Iako nije bilo nikakvih korekcija napona sistem se upalio na 3.8 GHz, što je stvarno odličan podatak, jer sličan radni takt na prethodnoj generaciji dual-core procesora je bio ostvarljiv samo sa jakim hlađenjem i značajnim povećanjem radnog napona. Pored toga, E8500 na 3.8 GHz je prošao kroz sve testove pokazujući maksimalno stabilan rad na svom nominalnom naponu, što je stvarno impresivno. Pri tome, maksimalna temperatura pri „full“ optrećenju se kretala oko 55 stepeni, dakle sve u veoma prihvatljivim granicama. Naravno, sve ovo se podrazumeva sa upotrebom klasičnog box kulera sa standardnom količinom termalne paste koju Intel sam stavlja. Sama činjenica da je svima dobro poznato da box kuler „i nije baš neki Messerschmitt“ i da je količina termalne paste minimalna, dovoljno govori o termalnim potencijalima Wolfdale jezgra. Ipak, sa sve preko 3.8 GHz se mora ići sa laganom korekcijom napona. Na 1,40 V smo bez problema stigli do čak 4.1 GHz, ali se na žalost tu isprečila DDR2 800 memorija koja nije bila u stanju da na dalje podrži našu overkloking akciju. Jednostavno, jasno se videlo da procesor može i više, ali da memorija „puca“ bez obzira koliko povećavali radni napon i usporavali memorijske tajminge. Ali nema veze, biće vremena za overkloking zabavu sa Wolfdale-om.
Rezultati – SiSoft Sandra 2008 Pro i Everest
Rezultati – drugi sintetički testovi
Rezultati – aplikacije i 3D testovi
Rezultati – 3D igre
Rezime
Kada su performanse u pitanju, već prva testiranja nove generacije 45-nanometarskih procesora jasno su pokazala da su oni „klok za klok“ nešto brži od 65-nm modela. Ta razlika se kreće u rasponu od 1% do 2% kod standardnih aplikacija, do odličnih 5-6 procenata kod 3D rendering, encoding i gaming primena, pa čak i do 10% u nekim specijalnim slučajevima kada su nove SSE4.1 instrukcije i optimizacije na pravi način iskorišćene. Naravno, ovo povećanje je u najvećoj meri rezultati veće drugostepene keš memorije, ali ne treba zanemariti i sva ostala navedena unapređenja. Ono što je takođe veoma bitno pomenuti je sama cena Core 2 Duo E8xxx generacije procesora, jer je ona gotovo da identična prethodnim modelima baziranim na 65nm Conroe jezgru. Ovo automatski znači da svi potencijalni kupci mogu već sada doći do novih procesora, sa kojim će dobiti nešto moderniji i brži CPU, a da ih pri tome to ništa dodatno ne košta. Naravno, u jeku popularnosti su quad-core modeli, a Core 2 Quad Q6600 i dalje ostaje veoma primaljiva kupovina. Međutim, kao i uvek, treba obratiti pažnju na vaše potrebe pri kupovini, jer je quad-core procesore i normalnom radu veoma teško maksimalno iskoristiti. Ukoliko se bavite rendering-om, quad-core je nesumljivo najbolji izbor, i tu se priča završava. Ali ako vam je preokupacija igranje i drugi vidovi upotrebe računara (Office, Internet, Multimedia), mnogo viši radni takt Core 2 Duo E8500 dual-core procesora će doneti veće performanse. Sve novije igre uglavnom maksimalno iskoriste dva jezgra i ne vide ili pak ni blizu efikasno ne koriste četiri, tako da je za igranje lepo overklokovana dual-core varijanta generalno primamljiviji izbor. Upravo sa ovog stanovišta, Intel Core 2 Duo E8500 je sam po sebi veoma atraktivno rešenja i preporuka za ovaj procesor je sasvim logična, te je sigurno da će ostvariti odličan tržišni uspeh u svom cenovnom segmentu.
Procesor na test ustupio Desk.
