Benchmark Redakcija
Marko Vezmar
Intel Core 2 Extreme QX9650
Da bi se vratio na tržišnu poziciju na kojoj se i trenutno nalazi, pre nešto manje od dve godine, Intel je morao da prekine predugu „NetBurst“ avanturu i započne serijsku proizvodnju procesora baziranu na potpuno drugačijoj Conroe arhitekturi. Ova promena je kompaniju vratila na tržišni tron: Core 2 arhitektura zasnovana na 65-nm proizvodnom procesu u mnogome se razlikovala od predašnje, koja je bila konstantno pod pritiskom od strane tada naprednije AMD CPU tehnologije. Kako je vreme prolazilo, veliki „Plavi“ izašao je spreman na megdan i kao prve jurišnike poslao je mikro procesore bazirane na Conroe jezgru. O koliko moćnoj arhitekturi se radi je prosto bespotrebno ponovo pričati jer do dana današnjeg, AMD nije uspeo da projektuje nešto što će parirati pomenutoj tehnologiji. Odmah posle izlaska mikroprocesora sa jezgrom kodnog imena Conroe, svetlost dana ugledali su i mališani sa duplo manje keš memorije kodnog imena Allendale. Prisećanja radi procesori sa Allendale jezgrom poseduju 2 MB L2 keš memorije, i u to vreme zadovoljavali su potrebe entry level segmenta tržišta. Nezadovoljan potpunom dominacijom u „teškoj kategoriji“, Intel je ubrzo posle objavljivanja jeftinijih Allendale derivata, na tržište izbacio prve četvorojezgarne procesore kodnog imena Kentsfield. Sa pojavom pomenutih procesora kupci koji su se bavili obradom video materijala, CAD aplikacijama ili rendering-om, našli su adekvatnu zamenu za predašnja rešenja i bez obzira na tada previsoku cenu, Quad Core procesori prodavali su se u veoma dobrim „tiražima“.
Međutim, kako je vreme prolazilo, AMD je bio primoran da uz sniženje cena pokuša da uzme deo kolača koju mu je Intel u startu sa izbacivanjem Core 2 arhitekture bukvalno istrgnuo iz šaka. Isto tako, odmah posle poteza koji je konkurent načinio sniženjem cena u srednjem i nižem tržišnom segmentu, Intel izbacuje nove serije procesora namenjenih nižoj klasi, koje (opet) naziva Pentium. Novi Pentium E21XX i E22XX procesori zasnovani su na proverneoj Core 2 arhitekturi, međutim sniženjem L2 keš memorije na 1 MB, dobili su i novo kodno ime. Naravno, priča se ne završava na tome da Intel samo spušta količine L2 keš memorije i tako „pravi“ jeftinije modele, pa se tako danas mogu naći i procesori sa 512 MB L2 keš memorije sa jednim ili dva jezgra, što je veoma dobro za krajnjeg korisnika. Ovi procesori su smešteni još „niže“ od novih Pentiuma, a nazvani su – Celeron. Svakako, tim potezom Intel je popunio sve rupe, od Low do High segmenta, što mu je omogućilo da nastavi sa dominacijom na tržištu mikroprocesora.
Da bi smanjio troškove proizvodnje i da bi izašao sa inovativnom arhitekturom, Intel je počeo sa proizvodnjom procesora u 45-nm procesu. Novonastala armija procesora nosi kodno ime Penryn i deli se na dve grupe koje krase Wolfdale bazirani modeli (dual core izvedba) i Yorkfield modeli (quad core izvedba). Generalno gledano, neke preterano velike razlike između 65-nm i 45-nm arhitekture i nema, međutim sitniji proizvodni proces omogućio je implementaciju manjih tranzistora, što je ostavilo dosta prostora za dodatno povećanje keš memorije. Dual Core procesori bazirani na Conroe jezgru zauzimaju površinu od 143 mm^2, dok je slučaj sa sadašnjim Wolfdale jezgrima još povoljniji, te ona zauzimaju jedva 107 mm^2., što je omogućilo proširenje sa 4 MB na 6MB L2 keš memorije. Isto tako, kod procesora sa četiri jezgra priča je veoma slična ili slikovito rečeno – „duplirana je“. Drugim rečima, Yorkfield bazirani procesori poseduju neverovatnih 12 MB L2 keš memorije! Da se priča ne završava samo na povećanju keš memorije, svedoči i broj tranzistora kod Woldale jezgra koji iznosi čitavih 410 milona, što je za 41% više nego u poređenju na 65-nm proizvodni proces. Ovim potezom Intel je napravio manje troškove, naime sa 41% više tranzistora, sa 50% više keš memorije u 25% manjem pakovanju dobijen je brži mikro procesor, a sve to gledano kroz „klok za klok“ u poređenju na prethodnu arhitekturu. Bitno je napomenuti da je promena prisutna i kod arhitekture L2 keš memorije, gde je recimo Conroe jezgro posedovao 4MB 16-way set-associative L2 keš memorije, dok je kod Wolfdale jezgra prisutno 6MB 24-way set-associative keš memorije. Novi Penryn procesori takođe su dobili nekoliko veoma bitnih, novih instrukcija od kojih je svakako najupečatljivija SSE4. Pomenuta instrukcija veoma je bitna za video kompresiju, odnosno za sve vidove enkodinga (ovu instrukciju zvanično je prvi podržao Divx 6.8 codec ) gde se poboljšanje „klok za klok“ u nekim slučajevima oseća i preko 15%, naravno sve to u poređenju na predhodnu arhitekturu. Kako je napredak u vidu performansi neminovna stvar (cela priča vezana za 45-nm Penryn procesore), tako je i neizbežno napomenuti da se smanjenjem proizvodnog procesa povećao i krajnji overklok, gde nam ne preostaje ništa drugo nego da krenemo sa testiranjem Intel Core 2 Extreme QX9650 modela sa testa.
Intel Core 2 Extreme QX9650
Intel Core 2 Extreme QX9650 model trenutno je najbrži LGA-775 model mikro procesora koji se može naći na tržištu. Naš test primerak stigao nam je u sempl pakovanju, tj. nije došao u kutiji u kojoj se nalazi vazdušni hladnjak sa procesorom, što nam otežava posao jer smo ujedno hteli da istestiramo i performanse novog rashladnog sistema, ovog modela. Međutim, ako je verovati Intel podatku koji koje kaže da je ukupna potrošnja ovog modela 130W, onda je jasno da se i vazdušni hladnjak u mnogome neće razlikovati od onih koje smo imali priliku da vidimo kod Extreme modela izrađenih u 65-nm. Glavni adut, ako se tako može nazvati, koji ovaj procesor drži na tronu jeste njegova arhitektura. Naime, Intel Core 2 Extreme QX9650 mikro procesor izrađen je u 45-nm proizvodnom procesu i sa svoja četiri jezgra (dva dual core jezgra zalepljena na jednoj pločici) uz napredniju tehnologiju u poređenju na onu u 65-nm, jednostavno u ovom trenutku predstavlja proizvod bez premca.
Fabrički klok ovog procesora iznosi 3GHz, što ruku na srce nije neki napredak ako znao da smo imali identičan klok i kod procesora u 65-nm (kao što je recimo Intel Core 2 Extreme QX6850), međutim kod našeg test modela prisutna je znatno veća količina L2 keš memorije, koja u ovom slučaju iznosi neverovatnih 12 MB. Isto tako, ako bismo morali naš test model da uporedimo sa QX6850 modelom, jasno je da kod njega imamo isti množilac kao i kod QX6850 modela (x9), kao i FSB koji iznosi 1333 MHz. Veoma bitno je napomenuti i to da se množilac i pored toga što je fabrički podešen na 9, može podići i preko te granice, sa opaskom da se isto tako mogu koristiti i polovični množioci kao što su 9.5, 10.5, 11.5 itd.
Napredni korisnici koji se prevashodno bave video montažom, renderingom ili nekim drugim zahtevnim taskovima će biti veoma zahvalni na prednostima koje novi procesor donosi – kako kad su u pitanju promene na arhitekturi, tako i kad su u pitanju početne radne učestanosti. Prisustvo unapređenih instrukcija nije izostalo pa se pored standardnih kao što su MMX, SSE, SSE2, SSE3 i SSSE3, EM64T našla i jedna veoma povoljna po korisnike koje smo pomenuli. Naime, SEE4 instrukcija donela je unapređenje u vidu boljeg funkcionisanja ovog modela procesora u okruženju pomenute video kompresije. Korisnici koji se ne bave toliko ozbiljnom video montažom, tj. zaljubljenici DivX filmova, imaće umnogome lakši posao kada budu kompresovali svoje najomiljenije DVD naslove pomoću nekog od standardnih FourCC kodeka. U nekim slučajevima performanse u poređenju sa 65-nm arhitekturom mogu prelaziti čak i preko 20%, u korist modernijeg procesora, jer je baš DivX codec jedan od prvih koji je video koristi od novih SSE4 instrukcija. Isto tako, boljitak u poređenju na stariji proizvodni proces osetio se i u najnovijim igračkim naslovima, što smo mogli i da očekujemo s obzirom na dosta veću količinu keš memorije.
Maksimalni napon koji Intel preporučuje za ovaj model ne bi smeo da pređe više od 1.35 V, međutim naši testovi su pokazali su da ovaj model i pored toga što poseduje četiri jezgra neverovatno dobro podnosi visoke napone. Podigavši napon na vrednost od čitavih 1.55 V na fabričkoj vrednosti kloka, ovaj procesor nije prelazio temperaturu veću od 35ºC, a sve to na sobnoj temperaturi od 21ºC – 23ºC, dok je pri punom opterećenju temperatura dostizala svoj maksimum na 58ºC, gde nam ništa drugo nije preostalo nego da se bacimo na testove kako bi utvrdili maksimalne domene ove četvoroglave aždaje.
Test sistem i overklok
Matična ploča
ASUS P5E3 Deluxe – DDR3 (X38 čipset, 01 revizija)
MSI K9A2 Platinum (ATI RD 790)
Procesori
Intel Core 2 Extreme QX9650 default & @4004 MHz
Intel Core 2 Extreme QX6850 default & @3600 MHz
AMD Phenom 9500 default & @2816,4 MHz
Memorija
2 X 1 Gb OCZ Gold 1333 MHz
2 X 1 GB Corsair Dominator 1066 MHz
Grafička karta
ATi AMD Radeon HD3870 – fabrički klokovi
Hard disk
WD Caviar 200Gb/WD2000JS, 7200rpm, 8MB
Optički uređaj
Pioneer 111D
Napajanje
CoolerMaster RealPowerPro 1250W
Monitor
Belinea 2225 S1W – 22“
Da bi precizno utvrdili maksimalne overklok potencijale našeg test modela procesora, odluka oko postavljanja napona je bila veoma teška. Naime, koliko god napona postavili našem Intel Core 2 Extreme QX9650 procesoru, on se jednostavno nije pregrevao i pored toga što smo koristi box vazdušni hladnjak starog QX6850 modela. Svakako u takvoj situaciji morali smo da idemo jednom drugom metodologijom, pa smo se setili da bi mogli da koristimo maksimalnu visinu napona koja našem procesoru neće dozvoliti da postigne više od 70ºC pri punom opterećenju. Posle skoro pa jednodnevnog testiranja, utvrdili smo da sa naponom od 1.48 V zacrtana vrednost temperature nije pređena, koliko god opteretili test procesor. Za proveru performansi koristili smo četiri baterije testova. Prva baterija testova oslanja se na već standardne Sandra 2008 testove usko povezane sa algoritmima koje računa isključivo procesor. Druga baterija testova oslanja se strogo na video obradu i kompresiju, dok su treća i četvrta zadužena za prikaz performansi postignutih u Futuremark 3D programa i najzanimljivijih igračkih naslova za testiranje sistemskog procesora. Ako se setimo uporednog testa AMD i Intel procesora, kod kojih smo koristili velike rezolucije u igrama, pa se razlika u nekim testovima nije se ni primećivala, ovoga puta smo odlučili da koristimo niže grafičke modove kako bi razlika bila procentualno, ali i brojčano veća. Pošto smo imali četiri baterije testova, tako smo iste provrteli dva puta, tj. na fabričkim vrednostima kloka i maksimalnom kloku postignutom na pomenutom nam vazdušnom hladnjaku.
Nakon višečasovnih pokušaja oko ostvarivanja maksimalnog stabilnog kloka, napokon smo se zaustavili i naš Intel Core 2 Extreme QX9650 procesor proradio je na neverovatnih 4004 MHz, što nas je ostavilo i više nego zadovoljnim. Isto tako pri testiranju, tj. utvrđivanju maksimalnog kloka koristi smo Quad Prime program sa kojim smo opteretili sva četiri jezgra i sve to u trajanju od jednog sata, kao i CPU TEST 3D Mark 06 programa u trajanju od četiri ponavljanja za ceo test. Do trenutka kada smo znali koje su krajnje granice novog 45-nm procesora, od početka eksperimentisanja prošlo je više od 48 časova, jer nam muke nije zadavao nestabilan sistem, već naša zacrtana maksimalna temperatura od 70ºC, što je bio znak da treba da se vratimo na početak. Rezime se sam nazire – da smo imali bolje hlađenje i da smo zanemarili temperaturu, jasno je da smo mogli da postignemo i bolji overklok rezultat. Pa ipak, postignutih 33% overkloka ostavlja nas i više nego zadovoljnim, a vama ostavljamo na razmišljanje šta bi bilo da smo koristili neko bolje rashladno sredstvo uz veći postavljen napon, i na sve to da smo podigli kriterijume oko maksimalne prekoračene temperature (nešto „malo više“ od 5000 MHz i neki svetski rekord, zar ne? – prim.ured.).
Rezultati na default radnim učestanostima: Sintetički testovi
Rezultati na default radnim učestanostima: Aplikacijski testovi
Rezultati na default radnim učestanostima: 3DMark testovi
Rezultati na default radnim učestanostima: Igrački testovi
Rezultati na ubrzanim radnim učestanostima: Sintetički testovi
Rezultati na ubrzanim radnim učestanostima: Aplikacijski testovi
Rezultati na ubrzanim radnim učestanostima: 3DMark testovi
Zaključak
Testirani Intel Core 2 Extreme QX9650 je ispunio sva naša očekivanja. Napredna tehnologija koja dolazi sa sitnijim proizvodnim procesom morala je da urodi plodom i kao što možete videti u tabelama, AMD Phenom nema šta da traži u društvu novog QX-a. Ruku na srce, AMD Phenom 9500, sa kojim smo uporedili novi Intel-ov procesor jeste dosta jeftiniji i radi na nižim učestanostima, ali je istovremeno i jedini primerak sa kojim smo uopšte mogli da napravimo poređenje, bar dok nam na test ne stigne Penryn procesor iz istog cenovnog ranga kao i AMD Phenom 9500. Korisnici koji upotrebom zahtevnog, naprednog softvera mogu da iskoriste pun potencijal ovog četvorojezgarnog procesora biće potpuno zadovoljni sirovom snagom kojom on raspolaže. Nove instrukcije od kojih je pomena najvredniji SSE4, uvele su i neke nove standarde što je samo dodatno povećalo rejtig ovom fantastičnom parčetu silicijuma. Sve to, naravno ne znači da su procesori izrađeni u 65-nm već zastareli i da više nemaju šta da ponude, ali pokazuje da ćemo se, kako Penryn i njegovi derivati budu postajali sve brojniji i dostupniji na tržištu, lako navići na više performanse i isplativost. Overklok koji smo prikazali u testu i koji bi svaki iole napredniji korisnik mogao da postigne (34% ubrzanja) dovodi Intel Core 2 Extreme QX9650 u veoma povoljnu situaciju, jer ovaj high-end procesor i jeste namenjen zahtevnim korisnicima (CAD, video i 3D rendering dizajnerima, beskompromisnim igračima, overklokerima). Na kraju krajeva, od predstavnika Extreme familije izrađene u 45-nm ništa manje nismo ni mogli da očekujemo, a pošto su naša očekivanja (bez obzira na to koliko su bila visoka) ispunjena – Intel Core 2 Extreme QX9650 zaslužuje sasvim odgovarajuću nagradu “Benchmark Extreme Overclocker“. U ovom trenutku, jedini problematičan faktor koji potencijalnog kupca može da odgovori od kupovine ovog fenomenalnog procesora, pogađate, njegova trenutna cena. Međutim, ako sebe smatrate naprednim korisnikom i ako maksimalno cenite vreme koje utrošite za računarom, onda vam ni njegova cena neće predstavljati veliki problem.
Procesor na test ustupio Desk .
